Гачевићи у пљеваљском крају

    2 mjeseca pre 1277 pregleda Izvor: PV Informer

Први Гачевићи у пљеваљском крају настањени су у Гачевића Долини у Матаругама из давних времена, гдје су њихова имања донедавно окруживали манастир Дубочицу. Манастир је сада измјештен на оближње узвишење због изградње акумулације индустријске воде за потребе термоелектране у Пљевљима.

Прва расељавања су почела након оних гладних година у другој половини 17. вијека да би почетком 18. вијека ови крајеви скоро остали пусти. Претпоставља се да су због немаштине настале послије толико гладних година и веома спорог опоравка многи житељи у потрази за храном напустили ово подручје Гачевића Долине. Можда су тим путем наставила и Јованова браћа Василије, Данило, Васо и Лазар којима се крајем прве половине 18. вијека губе трагови. Много Гачевића насељених по Србији долазило је у Долину да би нешто више сазнало о свом поријеклу изузев тога да су тамо досељени из пљеваљског краја. Нажалост нико им ништа подробније није могао казати.

Сигурно је да се Алексин син Симо са својом женом Босиљком, који је био у добрим односима са пљеваљским бегом Селмановићем, први одселио у предио Јабуке, у мјесто Ранче.

Други Алексин син Антоније остао је да живи у Долини са својим синовима Његованом и Стевом све док Стево, по наговору своје жене, није убио братственика Саву 1864. године. Такође, уз помоћ свог брата Сима и бега Селмановића, Антоније се са својим синовима исељава на Јабуку у Влаку, у непосредну близину свог брата Сима.

Недуго послије, такође из Долине, на Јабуку у Мостиште, долази Лазар, унук Алексин од неког преминулог сина или синовца, на имање своје жене Ристе, рођене Шљукић, из Раткова Дола чија су се имања протезала све до Мостишта на Јабуци.

У Вруљи данас живе Гачевићи, потомци Шула Гачевића из Ранча, чији се отац Стево у Ранче доселио из Долине послије убиства свог братственика Саве.

У Матаругама у засеоку Комарице живе Гачевићи чији се предак Радован, који је рођен у Долини ту доселио код ујака пошто је као мали остао сироче, негдје око 1865. године.

У Козици данас живе Гачевићи поријеклом из Долине. Тамо су се одселили Богданови синови Богић и Антоније. Касније се Антоније одселио у село Добриње, општина Бијело Поље, са синовима: Савом и Иваном. Савини су: Љубомир, Драгоје, Благоје и Љубоје, а Иванови су: Обрад, Милош, Милић и Вучић. У Козици је остао Богић са својим синовима Радом и Вулом. Радови потомци су Стојан са синовима: Милета, Новак, Милан и Раде. Поред наведених Гачевића из Долине, у Козици данас живе и Гачевићи потомци Јанка, односно, Вула Гачевића са Брезе, Радованови синови: Љубомир, Драгомир, Марко, Маринко и Миланко са својим потомцима. У Долини су остали да живе Богданови синови Миле и Симеун.

У Тивту сада живе потомци Срета Милинковог, синови: Радан, Драган и Драгомир са својим породицама, као и потомци Десимира Милинковог и његове сестре Радојке. У Никшићу живе потомци Слободана Милинковог, синови Зоран и Горан са породицама. У Пожаревцу живи потомак Вукомана Милинковог, Бојан са породицом.

У Подгорици сада живе породице: Радоша Новичиног, Милована Радомановог, Ненада Матовог, Бориса Милевог, Раденка Радовог, Мирчете Проловог, Миодрага-Мишка Проловог, Милинка-Мишка Јовановог, Дејана Милинковог, Вукомана Радовановог-Лаловог, Миленка-Цакана Лалевог и Миломира Јовичиног.

У Пљевљима живе породице: Рада Новичиног, Вукојице Новичиног, Ратка Радевог, Мила Радовановог-Лалевог, Момчила Комљеновог, Обрада-Микана Комљеновог, Бранка Обреновог, Угљеше-Југа Милановог, Васа-Ваја Матовог, Бошка Марковог, Дарка Радишиног, Борише Илијиног, Момира Михаиловог и Ненада Михаиловог.

У Београду живе породице: Милуна Владовог, Грубана Милевог, Јока Петровог, Љубомира Јовичиног, Радомира Лазаревог, Миломира Радошевог, Вукомана Перковог, Радана Драговог, Дејана Радојичиног, Драгана Радојичиног (Лазаревац), Душана Грубановог, Бранка Обреновог, а у Пријепољу Милинка Миливојевог, Мила Радомановог, Ранка Лазаревог, Драга Михаиловог и Љубиша Миливојев.

У Алексинцу живи Бранислав Бошков, а у Чачку Владислав Бошков са породицама.

У Крагујевцу живе породице: Јована Ивановог, Добрила Ивановог и Горана Јовановог.

У Словенији, у Мурској Соботи, живе породице: Милорада Марковог, Бранка Милорадовог и Горана Милорадовог.

У Словачкој, у Словачкој Бистрици, живи породица Гаврила Комљеновог.

У Аустралији у Сиднеју је породица Ивана Јоковог, а у Калифорнији у Санта Клари породица Александре Јокове.

У Овом доскорашњем расаднику племена Гачевића, у Гачевића Долини, сада, у првом кварталу 2012. године, живи свега четрнаест становника у десет домаћинстава, од укупно четрнаест, чија је просјечна старост седамдесет година. Куће Гачевића у Комарицама су сада зими затворене и пусте, у њима нико до љета не борави. Уколико се овако настави теденција живљења на селу, судбину напуштених села као што су села “Гачевићи и Кнеж-До” из племена Његуши у којима су некада живљели Гачевићи или њихови потомци, који је објавила “Побједа” и који је дат у прилогу ове монографије, доживјети и Гачевића Долина.

У општини Плав у Гусињу живе Гачевићи муслиманске вјероисповијести. По наводима професора Радојка Гачевића, претпоставља се да су Гачевићи у Гусињу потомци Данојле Гачевић из Матаруга односно Козице. Данојлу, кћерку Вула Гачевића 1902. године насилно је, као дјевојку, одвео неки Турчин у Гусиње и са њом засновао брачну заједницу. Из велике љубави према лијепој дјевојци, њен муж одлучи да му дјеца носе њено презиме. Њеном отмицом Данојли се губи сваки траг. Према подацима Андрије Јовановића “Плавско гусињска област” из 1921. године на страни 170, наводи да су Гачевићи муслиманске вјероисповијести у Гусиње дошли, због сиромаштва, из Куча у првој половини 18. вијека. Упоређујући ова два навода види се да се ради о временском неслагању од око седамдесет година.

Према наводима Богољуба Гачевића дио братства Гачевића у Матаруге, на Брезу, деселио се с почетка или у првој половини 18. вијека. Ту су заузели напуштена имања у засеоцима Бреза и Дубрава, у близини братственика старинаца Гачевића у Долини поред ријеке Ћехотине и њене десне притоке Дубочице, који су славили исту крсну славу као и пристигли братственици. Млађен Гачевић у књизи “Братство Гачевића у Матаругама-Брези” наводи да су на Брезу, крајем 18. вијека, дошла браћа: Савић, Мићо, Ђоко и Јанко, највјероватније из Вељих Залаза, населивши се на Брези, а касније су одатле населили и Дубраву. На Брези данас живе Савићеви потомци, док у Љутићима на Дубрави, Ражишту и Лијешћу живе Мићови и Ђокови потомци.

Преузето из књиге ГАЧЕВИЋИ аутора Радојка Ђ. Гачевића

Najnovije vijesti

Najčitanije

Jesu li Pljevlja žrtvovan grad?

27.03.2020 6053 pregleda