Mali Oglasi
EXIT

Спорт у Пљевљима (2)

  • 2 mjeseca pre
  • 160 pregleda
  • Izvor: Vojkan T. Bojović Mostovi kulture

Рукомет

Рукомет се у Пљевљима почео играти 1956/1957. захваљујући једном броју спортских ентузијаста при тадашњем ДТВ Партизану и ђака, посебно гимназијалаца, које су у тајне ове игре упућивали наставници Исмет Појатић и Драган Ивановић – Чиља. Тренирало се и играло на тадашњем гимназијском игралишту. Прве званичне утакмице које су имале и демонстрациони карактер, игране су на Тргу 13. јула, испред Дома културе. Бећо Дурутлић, Смајо Ченгић, Бесалет Појатић, Бидо Бојаџић, Грубан Вукојичић, Побрић, Крупа, Ибро Муслић… били су једни од првих играча пљеваљског рукомета. Та 1957. остаће забиљежена и по првом званичном наступу пљеваљских рукометаша. Било је то на првенству Сјеверне зоне у Бијелом Пољу, а педантни хроничар тог времена забиљежиће те прве утакмице РК “Рудар”. У сва три меча наши рукометаши су поражени:

Будућност (Тг) – Рудар 13:6

Рудар – Партизан (Б.П.) 6:7

Раднички (Иг) – Рудар 16:9

Своје прве успјехе пљеваљски рукометаши оствариће на МОС-играма, а већ 1961. године постају чланови Друге савезне лиге. Година 1964. остаће упамћена по великом успјеху РК Рудар. После освојене титуле првака Црне Горе, изборен је пласман у Прву савезну лигу на турниру који је одржан у нашем граду. То је прва екипа из наше републике која се такмичила и Првој савезној рукометној лиги. Још два пута, 1968/1969. и у сезони 1992/1993. тим из Пљеваља наступаће у Првој савезној лиги. У сва три случаја Рудар није успио да задржи прволигашки статус и селио се у нижи ранг такмичења. Рукометаши су више од четврт вијека провели играјући у савезном рангу такмичења (највише је то била Друга савезна лига или сличан ранг). До прије пет-шест година они су били једна од најбољих и најуспјешнијих екипа Црне Горе. Недостатак спортске хале био је хендикеп који се ничим није могао надокнадити, али који на сву срећу није избрисао пљеваљски рукомет са југословенске спортске сцене.

Стицајем разних околности РК Рудар који је уписао Пљевља на нашу спортску карту, више не постоји. Ипак, други пљеваљски рукометни клуб «Пљевља» који је основан 1996. године, највише заслугом великог рукометног заљубљеника и бившег играча Рудара Хилмије Хаџалића, играо је сезону запажену улогу у Првој савезној лиги Србије и Црне Горе. Сада у лиги Црне Горе поново се налази на новом почетку.

Велики је број Пљевљака, сјајних играча који су протеклих скоро пола вијека, носили дрес Рудара: покојни Смајо Ченгић – голгетер чија је љевица у сезони 1964. највише пута погодила мрежу противника, Бидо Бојаџић, Бећо Дурутлић, Новица Борозан, Миодраг Стаменић, Зоран Човић, Драган Топаловић – Шеле, Мишо Зец, Вељко Бојовић, Велимир Тошић, Голуб Ћосовић, Грујичић, Млатишума… Готово свака генерација имала је своје асове, а многи од њих су своју афирмацију доживели у другим клубовима. У енциклопедију југословенског и свјетског рукомета ушли су репрезентативци – браћа Предраг и Ненад Перуничић, а успешне каријере имали су и Горан Цмиљанић и Бобан Кнежевић – као и Радан Ровчанин, Владимир Томановић, који је успјешно играо у Холандији…

Женски рукомет

И поред скоро полувјековне традиције рукомета у Пљевљима, ова игра није превише анимирала Пљевљанке. Учешће на МОС играма и првенству републике, где су два пута биле прваци је готово све што би се могло укратко нотирати. Ипак, неколико Пљевљанки нашло је мјесто у нашим најбољим тимовима, пре свега Зорана Стевовић која је дуго година играла у шампионском тиму београдског Радничког. Сада млада екипа «Бисера» започиње један нови спортски пут, такмичењем у Другој лиги.

Изградњом спортске хале 2001. године и пљеваљски рукомет је коначно добио свој дом, без кога је незамислива било каква квалитетна спортска активност.

Кошарка

Почеци пљеваљске кошарке могу се наћи, такође, у годинама после Другог свјетског рата. Сасвим је сигурно да је ова игра била непозната Пљевљацима све до 1948. и 1949. године када почиње прво убацивање лопте кроз обруч. Једнога дана док смо, као и обично играли фудбал на Требовини, дошао је Војин Поповић и позвао нас да нам покаже како се игра једна нова игра, каже Јован – Јоша Радовановић, један од првих који је ову игру прихватио и заволео.

Покојни Војин Поповић биће и први председник кошаркашке секције која је била при спортском друштву „Јакић“, а први тренер и организатор рада, не само у овој секцији, него у целокупном пљеваљском спортском животу, био је легенда пљеваљског фудбала Ремзо Д. Нухановић (1922-2002).

Прво игралиште налазило се на тек направљеном стадиону на Читлуку, а услови за ову игру били су повољни и из разлога што је у Дому културе већ 1950. била изграђена за то вријеме, солидна фускултурна сала, а користила се и она у згради Гимназије. Кошеви на стадиону су били дрвени и могли су се преносити са једног терена на други, па су доношени и у Чаршију (испред данашњег хотела „Пљевља“), где су се пре почетка корзоа играле утакмице „старих“ против „младих“.

Већ 1949. кошаркаши Јакића су најбољи у репу блици у омладинској конкуренцији и учествују на омладинском превенству ФНРЈ у Београду, а 1950. кошаркашка екипа Брезника која је играла са омладинцима и тре нером Нухановићем, осваја на Цетињу прву титулу првака Црне Горе.

То вријеме пљеваљске кошарке, обиљежиће један изванредан играч и велики заљубљеник у Најсмитову игру – Радуле Косорић, који је после одласка Ремза Нухановића из Пљеваља (1950. године) преузео бригу о кошарци у нашем граду. Под његовим руководством, пљеваљске кошаркашице ће освојити 1957. године прву титулу првака Републике, а Драгојла Перуничић, Вишња Божовић и Велинка Кека Радовић наступаће за репрезентацију Црне Горе.

Као да је са одласком Радула Косорића из Пљеваља 1957. године нестало и кошаркашке лопте у граду. Само захваљујући великим заљубљеницима игре: Владимиру Бајићу, Саши Вукићевићу, Љубиши Сушићу, Бахру Кујунџићу, Војкану Бојовићу, Бобану Шаулићу сачувала се златна нит ове игре у Пљевљима, па ће 1975. године, Андрија Кнежевић, Ноца Дамјановића, Миња Стијеповић, Никола Вемић-Фрикс, Зоран Ћаћић-Чипс, браћа Рондовићи, ветеран Војкан Бојовић, започети нову епоху ове игре у граду на Брезници. Године 1984. КК Рудар осваја титулу првака Црне Горе, а 2001. године, предвођени Предрагом Батом Додеровићем, улазе по први пут у савезни ранг такмичења Прву „Б“ лигу, гдје су играли двије сезоне. Сада су чланови Прве црногорске лиге.

Женска кошарка

Оснивањем спортског друштва Јакић 1947. године, формира се међу првима у Црној Гори и женска кошар – кашка екипа: Милојка Вранић, Зарка Шећеркадић, Рајкица и Љуба Бајић, Милица Јанковић, Драгана Ђуричковић, Бела Аритоновић, Вера Батрићевић… која представља репрезентацију Црне Горе на турнирима република у Сарајеву. Захваљујући гимназијалкама и тренеру Радулу Косорићу, КК Рудар осваја прву титулу првака Црне Горе 1957. године: Драгојла Перуничић, Славица и Вишња Божовић, Велинка Кека Радовић, Азема Селмановић, Зарка Шећеркадић, Милена Аранитовић, Мира Ирић… Десетак година касније, једна сјајна генерација гимназијалки, оствариће 1976. године највећи успјех пљеваљске кошарке, пласман у Прву савезну лигу (група исток). То је прва екипа из Црне Горе која се такмичила у најбољој женској лиги. Залужиле су да их бар споменемо: сестре Алексић (Љиљана-Буба и Марина), Ковина Аничић, Коса Јакић, Александра Сања Кнежевић, Гога Мијановић, Мирослава Драгашевић, Јелена Лучић, Зорана Терзић, Зорица Ђондовић, Вера Цмиљанић, Даница Остојић, Брана Жугић…

Још једанпут, 1994/95 и 1995/96 године, играће пљеваљске кошаркашице у савезном рангу такмичења Првој «Б» лиги. Предвођене једном од најбољих пљеваљских кошаркашица свих времена Магдом Безаревић, заузеле су солидно седмо мјесто. Уз пљеваљску женску кошарку, неизоставно иду имена Милене Беле Зуковић, играчице београдског Партизана (1967-1972) Анкице Ћосовић која је играла за београдски Раднички и сестара Дубравке и Тање Мрђеновић, играчица Црвене Звезде.

Одбојка

Нема података да се одбојка у Пљевљима играла прије Другог свјетског рата, па њену појаву у нашем граду треба везивати тек за педесете године прошлог вијека, када је у склопу СД Брезник формиран и одбојкашки клуб. Свој први такмичарски наступ одбојкаши Брезника су имали 12. и 13.10.1952. године на првенству у Никшићу, где су били други у својој групи, са истим бројем бодова, као и Морнар из Бара, али са слабијим сет количником (9:5).

Изузев неколико ентузијаста, овој игри готово да нико није придавао нимало пажње. Сврставана је у „милицијске“, а не академске спортове и требало јој је дуги низ година и деценија да заузме место које јој и припада. Тек у задњој деценији прошлог вијека смо се уверили и уживали у љепотама ове игре. И пљеваљска одбојка је у успону, тек задње двије деценије, поготово женска.

После првих одбојкашких активности са почетка педесетих, ова игра готово да је замрла међу Пљевљацима. У шали се говорило да се „она“ игра само у Грацу и код милицајске станице. Афирмација ове игре почиње 1978. године и везана је за великог заљубљеника овог спорта Миодрага Марковића-Митека. Новоформирани ОК Рудар стартује у мушкој републичкој лиги и осваја 4. мјесто. Већ 1983. Пљевљаци су трећи, а 1985. пласирају се на до тада најбољу позицију – 2. мјесто и стичу право да учествују на турниру за попуну Друге савезне лиге. Састав турнира у Србобрану био је прејак за младе одбојкаше из Пљеваља, па је овај покушај продора у савезни ранг пропао, баш као и они из 1987 и 1990. године, када су као прваци Црне Горе учествовали на квалификационим турнирима. После ових неуспјеха мушка одбојка се готово гаси, и тек оснивањем ОК Монт 2000. године поново се креће од црногорске лиге.

Такмичарски успјех пљеваљске одбојке представљају дјевојке ОК Рудар које су три сезоне играле у Првој „Б“ савезној лиги Србије и Црне Горе. Сада су у Првој лиги Црне Горе.

Copyright © 2019 PV Informer. Sva prava zadržana.