Црна Гора на хаџилуку – отворено писмо предсједнику Општине Пљевља г. Игору Голубовићу –

  • 2 sedmice pre
  • 1669 pregleda
  • Izvor: mitropolija.com

На два километра више Пљеваља, изнад извора речице Брезнице, у једном потпуно затвореном и малом кречњачком троуглу, находи се манастир Света Тројица.

Чудновато! И ово је део старе Рашке. А по њој су Немањићи, нарочито по Лимској долини, накитили сва онако убава и усамљеничка места својим задужбинама. Многе од њих су пропале и тек у новије доба неке обновљене. Али нема ниједнога гласитога манастира, да није робљен, разграбљен и пустио, чак и на по два века. Међутим Тројица се не везују ни за једнога Немањића, нити каквога њихова велика мужа. Напротив, њен се постанак не зна, не зна се ко јој је урадио прве основе, ни када управо. О том не постоје записи, нити су досле пронађени. А није пустила, није пропадала. На чудо, док су околни велики манастири пропадали мање или сасвим, Тројица је растао: по имању, јер је прикупљала и оне опустелих задужбина, по угледу у народу, по својој културно-просветној радњи и по својем националном вођству и сналажењу. Онако као и Пивски манастир с оне стране Дурмитора. Његов углед и његова снага, мисионарска и морална, расла је брзо од половине осамнаестог века, да би у деветнаестом и до ослобођења дошла до врхунца: Тројица је била жариште и средиште Санџака и једна жива сила која је помогла да се одржимо. За свој глас, за свој значај и утицај, Пљевље има углавном да захвали овој својој светињи…
Г. Божовић

Поштовани г. Голубовићу,
у данима када наша Света Црква пролази кроз, за наше просторе, незапамћена искушења и тешкоће и када је народно биће (а као вјерник, како се одређујете, знате да је према православном богословљу суштина наше јединство у Христу – да смо сви заправо дио колективне личности), из хибернације пробуђено пријетећом опасношћу, устало да брани оно што му је најпрече – имали смо прилике да прочитамо Ваше, најблаже речено, забрињавајуће и донекле незнавене ријечи. Да нијесмо довољно интелигентни (па нека и звучи као гордост!) или да смо наивни, помислили бисмо да су Ваше ријечи нешто у шта искрено вјерујете(?!), а не просто радно-политички задатак покушаја дискредитације и компромитовања народне воље. Према тако прозреним намјерама и лоше изведеним потезима, у наредним редовима ћу настојати да Вам разјасним неколико очевидних и кристално јасних чињеница које Ви упорно (намјерно?) превиђате.

Ових дана Црна Гора је на хаџилуку. Цијело народно биће је на својеврсном жртвеном (а духовна жртва је мјера Љубави – мада и то сигурно знате из Јеванђеља, јер сте се изјаснили као вјерник), крсно-васкрсном ходу улицама и путевима које су наши ђедови и прађедови „пробијали“ и њима газили. На тај начин, не само да се крећемо физички истим стазама, већ смо и на духовном трагу наших славних предака који су сада „актуелне“ светиње градили и животима бранили. Ту слику праве, истинске и свима нама драге Црне Горе можете видјети и кроз прозор Вашег кабинета сваког четвртка и недјеље. Међу нама ћете наћи насмијана невина дјечија лица, забринуте, али ипак радосне старце, момке, дјевојке, мужеве, мајке, сестре… Када бисте макар једном дошли међу нас (да не добијате информације посредно, преко жбира и осталих ухода), видјели бисте да ту има и православних, и муслимана, Црногораца, Срба, Бошњака, присталица различитих политичких партија (и Ваше матичне политичке куће г. Голубовићу, наравно). Потребно је, зарад добра сваке пљеваљске душе која Вам је политички повјерена, да за почетак схватите (а чуди ме да као вјерник то не знате) да Црква Христова не препознаје код човјека ништа друго осим суштине његове Личности (душе, ума и тијела). Те тако ни на молебанима и литијама, које попут ријека теку коритима Црне Горе, нема мјеста политичким маневрима, шовинизму и малограђанштини. Православна Црква у Црној Гори, предвођена Епископским савјетом СПЦ у Црној Гори, јасно и недвосмислено се оградила од дјеловања и убирања политичких плодова било које политичке партије, била она позициона или опозициона. Те је, у складу са тим, заиста неумјесно, аморално и неистинито казати да су организатори наших молитвених окупљања политикантске (назовимо ствари правим именом, јер је истинска политика у Црној Гори сахрањена) организације. Но, „страх животу каља образ често“.

Казавши, у једном тренутку, да не разумијете актуелна мирна молитвена окупљања, сами сте себе дискредитовали за било коју даљу расправу. Јер једно од основних начела философије, дебате и јавног иступања је да разумијете оно о чему говорите. У супротном, као што се то Вама догодило у „Новогодишњем интервјуу“, долази до паушалних, неистинитих, чак и пројектованих оцјена нечега што је по суштини потпуно другачије од политикантства (са обје стране!) које већ деценијама гледамо у нашој земљи. Покушавајући да омаловажите становнике Црне Горе и грађане Пљеваља, исказали сте несигурност у то да су исти прочитали Закон који их је извео на улице. Господине Голубовићу, из тога се рађа само једно мало и просто питање – да ли Ви заиста себе сматрате умнијим и способнијим од десетина, па и стотину, хиљада Ваших земљака (међу којима има и доктора наука, професора универзитета итд)? Сви смо прочитали и Предлог закона, а и Закон – то нас је и извело на улице, зато се и окупљамо, јер знамо шта тамо пише. Уз све дужно поштовање, то што Ви лично, или по диктату (апсолутно више није релевантно), нешто сматрате, заиста није мјерило ничега. Народ црногорски је ових дана презрео и политику и политиканте.

Осврнуо бих се и на Ваше веома истакнуто потенцирање опредјељења као вјерника. Мислим, да у том случају, треба да Вам је јасно да није довољно казати да сте вјерник, јер премудри апостол љубави Павле каже да је „вјера без дјела мртва“. Макар у православном богословљу та изјава заиста не значи ништа. Заправо, значи искључиво једну ствар – једино што је и сам Христос осудио – лицемјерје, и такве Свето Писмо (не ја, нити било ко од вјерника, већ онај у Кога ваљда и Ви вјерујете, како сами кажете) назива „окреченим гробовима“. Да бисте били вјерник (ако се и даље сматрате православним), потребно је да посјећујете богослужења, учествујете у Светој Евхаристији, држите постове, поштујете догматско, канонско и литургичко устројство Цркве. Тек као такав вјерник, уз опрезност да не ушетате у вријеме простор гордости и гријеха, донекле можете дати себи за право да држите другима лекције шта је и каква треба да буде нечија вјера. Али, у таквом стању, схватили бисте да заиста и нема потребе за тим, јер треба прво себе да коригујемо, колико је то могуће.
Господине Голубовићу, док поједини већ годинама позивају на диобе, иницирају подјеле и на страху који леди кости (насупрот страху Божијем, који милује Љубављу) заснивају нашу будућност (са које год стране били!), Црква Божија уједињује људе, позива на мир, слогу и братство, свих земаљских народа. То на дјелу сада можете да видите у Црној Гори, осим ако не пратите искључиво срамотна извјештавања радио-телевизије Црне Горе, коју сви плаћамо, а која дискриминише ових дана већинску Црну Гору. Некада је часније ћутати, него казати било шта.

За крај да нагласим, како бих предуприједио евентуалне злоупотребе (које нијесу стране политикантству у нашој дивној држави), да ово пишем као Пљевљак, као православни хришћанин и као неко ко је до сада увијек и свугдје промовисао Пљевља на достојанствен начин (а наши Пљевљаци веома добро знају како, те нећу истицати). Поновићу да ни у овим редовима, као ни на нашим окупљањима, нема ни зрна политикантства, већ искључиво брига и љубав ка нашој Цркви.
Надајући се да ћете ово примити разумно и добронамјерно,

Срдачно,
Божо Кнежевић
Пљевљак

Copyright © 2020 PV Informer. Sva prava zadržana.