Пљевљацима не требају сједнице владе ради њеног јефтиног маркетинга, већ потпуна промјена односа државне власти према Пљевљима, што се не може десити без пада владајуће гарнитуре. Ипак је потребно, ради грађана, рашчланити конкретне аспекте ове посјете, од онога што је било пуко замајавање јавности.

Конкретно:

• Једино што се конкретно десило тога дана у Пљевљима је да је био блокиран саобраћај, да је полиција била распоређена скоро на свакој раскрсници, као да у посјету долази Ким Џонг Ун, а не Душко Марковић. Дакле, извођена јејефтина представа за јавност.
• Након више од 13 година од када је Игор Голубовић започео реконструкцију Дома културе, доживјели смо да се у ово здање прва уселила влада Душка Марковића, а да још увијек нису усељене установе културе, нити је за њих простор адекватно адаптиран.
• Потрошен је не мали новац грађана на укупну организацију посјете.

У магли је остало све остало што се десило и што је саопштено, а своди се на толико пута дата лажна обећања. Идемо редом:

• Обећано је улагање у Пљевља у износу од 100 милиона евра, као што је прије десет година обећано да ће Вектра Јакић имати извозни потенцијал од 100 милиона евра, и као што је прије 5 година обећано да ће други блок Термоелектране запошљавати на стотине нових радника, па од свега нема ништа;
• Обећана је еколошка реконструкција првог блока Термоелектране која ће се, вјерујемо, радити само на начин да тајкунске фирме и појединци блиски власти оперу или добију милионе евра државног новца, а замајаваће се и Европска унија и јавност како се држава наводно бави екологијом;
• Поново је обећана топлификација, која је иначе толико пута обећана да је свима већ јасно да она никада неће бити реализована, док год је ова власт на сцени;
• Обећана је нова зграда болнице, а познато је да је највећи проблем и приоритетно питање недостатак љекара специјалиста и недостатак опреме услед дугогодишње накарадне политике власти у овој области и обављених набавки под сумњом на корупцију и малверзације;
• Обећана је санација црних еколошких тачака, иначе обећавана више десетина пута и опет ништа;
• Обећана је и еколошка накнада за коју ће се ускоро видјети да ли ће се, када, како и у којој мјери уопште наплаћивати, или ће ова тема бити најновија предизборна превара грађана, као што је то била прошла предизборна превара око Другог блока Термоелектране или претпрошла око Вектре и дрвопрераде;
• Обећана је боља саобраћајна повезаност Пљеваља, а видимо да је овај град, иако са највећим ресурсима, вољом ове власти и даље без пруге, (па онда и без цементаре), а удаљена је и чувена траса аутопута, чија прва дионица никако да се изгради.

Душко Марковић мисли да просипањем старих лажних обећања, уз понеко ново, које је у међувремену смишљено, може да наведе Пљевљаке да му искрено повјерују. Наравно да не може! Стога, охрабрује чињеница да све већи број оних који су до сада подржавали овај режим и који су од њега имали тренутну личну корист, схватају да се овако даље не може и да се морају десити политичке промјене, како би Пљевља и Црна Гора економски оживјела и како би се стварно рјешавали проблеми грађана.

Владислав Бојовић,

предсједник ОО Демократске народне партије Пљевља и функционер Демократског фронта