Ово је прича о похари Црне Горе преко разних Можура, којих је препуна Црна Гора. Можура по Мужура за 30 година ове власти народу оде кожура. Наша Можура је „Вектра Јакић“. О томе како је кум Мила Ђукановића 2007.године приватизовао, некадашњи гигант дрвопрерађивачке индустрије „Велимир Јакић“, и добио концесије на пљеваљске шуме, најбогатије и најквалитетније у Црној Гори, на 30 година, вјероватно ће се једнога дана писати дисертације, као примјеру пљачкашке приватизације.

Због непоштовања уговорених обавеза од стране концесионара („Вектра Јакић“), Управа за шуме је покренула поступак раскида концесионог уговора, доношењем решења о раскиду  бр.4361 од 24.05.2019.године. Исто решење је потврђено од другостепеног органа Министарства пољопривреде и руралног развој. Паралелно са овим дуже од годину дана траје покушај Пореске управе да се по други пут у „Вектру Јакић“ уведе стечај. Упркос томе, у протеклом периоду из Управе за шуме, пљеваљске локалне управе и из врха власти најављивано је „трагање за моделом“ по коме би компанија радила упркос енормним губицима и дуговима.

И гле чуда решење је нађено по принципу „ако ти је Бог отац, лако ти је бити светац “. У овом случају кум је Бог, а Привредни суд светац, коме се тужбом обратила „Вектра Јакић“ . „Нормално“ Привредни суд је донио привремену мјеру о несметаном коришћењу шума до окончања судског поступка. Не треба бити правник, довољна је проста логикада се схвати да је ово противзаконито. Разумије се, сваки модел за експлоатацију пљеваљских шума по багателној цијени,пред изборе је добро дошао.

Потписан је нови Уговор о авансном плаћању од 141 498 евра за 10 000 кубика бруто дрвне масе четинара. Тако је поново изигран Закон о спречавању нелегалног пословања, јер није могуће легално уплатити држави концесионе накнаде за коришћење шума  са блокираног рачуна („Вектра Јакић“ нелегално послује преко 4 године са блокираним жиро рачуном). Приоритет морају имати извршни повјериоци-запослени по судским пресудама, општина Пљевља по тврдњама бившег предсједника Ђачића и Пореска управа Црне Горе. Сада удруженим снагама крећу у кршење Закона надајући се новој изборној побједи.

Посебна је прича о понашању Привредног суда, јер законски основ не постоји, за њихову привремену мјеру о несметаном коришћењу шума до окончања судског поступка, а он ће сигурно потрајати годинама. Подршка је искључиво политички мотивисина. С друге стране тих 10 000 кубика дрвне масе, господин Брковић ће, упркос забрани, да извози као обловину, што је и раније радио, по најмање трострукој цијени у односу на 13,50 евра по кубику колико плаћа Управи за шуме. Тако ће једном мјесечном траншом моћи да плати наредне три четири. А пошто су мјесеци чести, по принципу купи јефтино од државе, а продај скупо, заради се лијепа пара. Па ипак, иако у новом Уговору пише да се авансно плаћање мора извршити у двије рате 15. и 20. у мјесецу, друга рата која је требало бити уплаћена 20.августа није уплаћена, а „Вектра Јакић“ је увелико сјекла шуме по Љубишњи.

Посебно је питање како то да се господин Брковић није сјетио запослених у „Вектри Јакић“ који више од годину дана не раде, а дугује им се од 8- 20 плата. То што је појединим радницима омогућавао да бесплатно летују по 10-так дана у његовом хотелу „Плажа“ у Херцег Новом, слаба је утјеха. Све то личи на ону жалосну препоруку Марије Антонете „ако немате хљеба, једите колача“. На жалост година траје 365 дана, па тих 10-так дана боравка у Брковићевом хотелу не значи ништа, јер треба преживети преостале дане и мјесеце, спремити зимницу, опремити дјецу за школу и још много тога што је потребно за један нормалан живот. Ово је још један од примјера како се ова власт понаша према својим грађанима, некоме је мајка, а некоме маћеха. Пљевљаци су то најбоље осјетили, запослени у „Вектри Јакић“ на сопственој кожи. Због свега наведеног немају дилеме шта им је чинити 30.августа ове године.

Велика Народна коалиција ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ број 9

НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!