Коначно је и Мило Ђукановић схватио да са Мирашем нема „ ни куд мајци, ни куд у сватове“ . А по најмање у цркву. Овај коперникански обрт пророчки је  најавио Жељко Ивановић у својој колумни „ Нек је вјечна  Црна Гора. Амин“, у Вијестима од суботе 16.маја ове године, када је критички написао да је „ ДПС инсистирао на карикатури од владике и цркве, на Мирашу и Црногорској православној цркви “.  Мало било, дуго не би па је и Мило Ђукановић обиљежавајући двогодишњицу предсједничког мандата најавио оснивање нове  вјерске заједнице  у Црној Гори  „ цркве православних Црногораца“. 

Је ли могуће да је  заборавио, да је такозвану Црногорску православну цркву основао 1993. а регистровао 2000. године у полицијској станици на Цетињу?  Додуше том чину није претходила конгресна одлука ДПС –а, већ је то урађено у сарадњи са Службом. Шта све несрећни Мираш није радио по Црној Гори, а и шире, увијек у друштву и на страни оних који су се борили против Српске православне цркве?  Али све је било узалуд.  По ко зна који пут се показала  стара истина да „што се грбо роди, вријеме не исправи“. А грбо је  да грбавије не може бити оснивање и регистровање назови цркве у полицијској станици. Треба ли још једном подсећати господара Црне Горе да је Христова црква настала на Голготи и да је сва његова непочинства само снаже и јачају. 

Залуд ће му бити што је овога пута испланирао читаву артиљеријску логистику за оснивање нове вјерске заједнице, пошто је коначно схватио да са Мирашем Дедаићем нема среће. У ту сврху је и усвојена одлука на Конгресу ДПС–а, изгласан сатанистички Закон о слободи  вјероисповијести, а сада и отворено најављено отимање имовине и храмова Српске православне цркве у Црној Гори. Ускоро можемо очекивати расписивање тендера за избор поглавара „цркве православних Црногораца“.  Вјероватно ће први услов бити да је атеиста, а други да је члан Предсједништва ДПС-а.  

 Боже мили има ли икога у окружењу Мила Ђукановића да му објасни шта је црква, шта је канонско право и зашто ову битку не може добити. У судбини диктатора је да добијају све битке изузев последње, коју по правилу губе. А ово је његова последња битка, јер је „мука с Богом ратовати“.

НЕ  ДАМО  СВЕТИЊЕ !