Поштовани господине предсједниче Скупштине општине Пљевља, Господине предсједниче општине Пљевља, одборници и одборнице, поштовани грађани

и поред тога што сам потпуно свјестан значаја тема о којима данас ова Скупштина треба да расправља и поред намјере да дам своје мишљење о њима, да гласам против или за њих и да чујем шта о тим темама говоре други, ипак сам одлучио да не присуствујем данашњем засједању.

Разлози нису политички, нити је у питању партијска или било која дисциплина. Разлози су дубљи, а самим тим и јачи суштинскији. 

Господо, годинама у Црној Гори, па и на овом убогом парчету земље које се зове Затарје или Пљеваљски крај, сије се сјеме које је ноћас као коров у глуво доба ноћи потврдило да се одавно примило и да је већ одрасло само што ми нисмо хтјели да то видимо или смо видјели, а нисмо вјеровали да је тако. Неки то сјеме могу назвати како хоће, али оно има једно истинско име, а то је „мржња“. Може неко рећи да претјерујем али тиме ће само потврдити да још није сагледао суштину ствари, да не кажем да још није прогледао. Ноћас је та мржња показала сва своја лица и назвала себе свим својим именима. Колико су јуче и ноћас пострадали због те мржње истинско добро, љубав, вјера и нада и колико смо заражени мирисом те мржње, видјеће се у будућим данима. Не желећи да будем песимиста, ипак страх ме је да нас је та мржња омамила и да су баш они који не би смјели да себе доведу у ту позицију најопијенији њоме. 

Поштованe колеге, мало је рећи да сам данас забринут јер знам, као што и ви знате да мржња никад не долази сама, а када негдје дође неће да оде годинама, генерацијама, вјековима. Није ово обична мржња која лако дође али лако и оде, ово је онај најтежи вид мржње, исконски који када овлада руши све границе и препреке. 

Пратећи већ ево двије деценије оно што се збива на простору Црне Горе а што се јасно и огољено показало ових дана све више сам постајао прије и изнад свега Пљевљак, Србин из Црне Горе, православац, поштовалац величанственог културног наслеђа овог краја ствараног од људи свих вјера и нација, али да поновим изнад свега Пљевљак. Зашто ово кажем? Не желећи да идеализујем историју овог краја која је итекако имала својих мрачних страна тврдим да је ова најновија мржња, као и многе друге до сада, увезена и да није наш производ већ само шарена лажа коју нам бесплаатно нуде, док нас другом руком поткрадају. 

Закључујући образложење због чега нећу учествовати у даљем раду ове сједнице, позивам све вас поштоване колеге да се сви што чешће осврнемо и погледамо трагове које остављамо иза себе и да се што чешће опоменемо да ти трагови не смију да смрде нечовјештвом већ да буду широки и довољно дубоки да се не затру још за нашег живота, јер нико други осим нас самих не одређује нам гдје ћемо завршити. 

Ми сами стварамо свој рај или свој пакао као коначно исходиште и то овдје на земљи а не на небу. Куд ће већи и страшнији пакао од оног ако нас прокуну и они који су већ на оном свијету и они који још нису дошли на овај свијет.

На крају желим да као члан колегијума Предсједника Скупштине захвалим предсједнику овог дома и предсједнику Општине на изузетно коректном јучерашњем ставу према захтјеву одборника опозиције и лако постигнутом договору који би данас био испоштован да није било оно што је било. 

Свима вама желим срећну Нову годину а припадницима српске православне цркве желим срећан дан Христовог рођења