ПОКРЕТА ЗА ПЉЕВЉА: САМО ТЕ ГЛУПОСТИ СПАШАВАЈУ ОД АНОНИМНОСТИ

    5 godina pre 1287 pregleda Izvor: PV Informer

Претходних неколико дана размишљао сам и питао се да ли си дорастао  да ти у име Покрета за Пљевља и у своје име напишем неку реченицу поводом дијела садржаја из Јавног писма који си упутио Министру зрдавља, господину Храповићу. Мислим да ти одавно заслужујеш само наш презир, јер смо те као најружнију епизоду, у нашем политичком битисању, смјестили у заборав, па нам овај одговор којим те оживљавамо, можда, и није требао.

            Господине Милане Мијо Лекићу прешао си границе пристојности,јер си у поменутом писму покушао понизити друге својим карактеристичним и само Теби својственим глупостима. Боже драги, колико си нас пута искидао од смијеха специфичним хумором који је увијек био последица твојих неконтролисаних бесмислености. То што имаш највеће заблуде о својој вриједности и значају је твојанеизлечива „ болест“. Како другачије схватити твоју бестидну констатацију у писму да је „преко ноћи промијењен Правилник“ … „ уз помоћ лажног опозиционара, вјечитог замјеника директора“ … „ који је на све спреман за ситну корист и личне интересе…“. Знам да си саопштење писао уз помоћ дипломиране правнице и искусне докторице, па зар ( заједно) не могосте пронаћи бар једну чињеницу којом би илустровали неку од тих мојих користи. Вараш се господине Лекићу у својим тврдњама. Промјена Правилника о систематизацији извршена је у складу са Законом. Др Ердуан Лаловић је засновао радни однос на основу Споразума о заснивању радног односа запосленог, па су се на тај начин стекли услови да именовани може бити изабран за В.Д. директора. Све то даје још већи бесмисао твом паушалном казивању.

            Господине Лекићу, нисам ја у Болници харао нити сам је похарао као што си то ти радио у „ Водоводу“. Нисам користио друштвена аута као своја, нити арчио другу државну имовину за личне потребе. Нисам запошљавао на десетине рођака и пријатеља и нисам чинио ништа од онога што си ти радио. Полиција, тужилаштво и суд никада ми нису били за петама, а да ли су били теби јане знам, али град прича, а ја му не вјерујем. Бар када је поштење и корист у питању голема је разлика између мене  и тебе , драги мој заблудјели политичару.

            Директорске мандате у „Водоводу“, а било их је много, остварио си као рударски инжењер, а то није ништа мање спорно нити мање “омаложавајуће“ од мандата директора Болнице са дипломом др стоматологије у овој нам жалосној, а назови правној и демократској, па још и еколошкој држави. Но, сва је срећа и Бог нам поможе да сви из Покрета за Пљевља одосмо од тебе и Горана Даниловића, јер твоје и његове болесне амбиције се више нису могле трпети. Даниловић оде корак даље па подјели цјеловиту странку, али тебе не хтједе повјести са собом, јер си му ти послужио само за страначко поткусуривање у Пљевљима.

            Истина, је мој Милане да је у тебе, не тако давно, инвестирала и држава и странка. Добио си отпремнину у „Водоводу“ и постао си једини професионални предсједник Општинског одбора, са службеним џипом, великим слободним временом и сјајном шансом да политички и интелектуално напредујеш. На жалост, очигледно је да је свака инвестиција у тебе промашена и узалудна. Познато је да паметни могу да бирају, да буду  и паметни и глупи, како им више одговара, а ти на жалост немаш избора. Ова истина ти једино може оправдати глупост коју си констатовао у првом дијелу писма, а то је да је 1986.године у О.Б. Пљевља радило 64 специјалисте. Господине Лекићу ту чињеницу си морао ( са својим сарадницима у писању) провјерити. Истина је да 1986.г О.Б.Пљевља није ни постојала, јер је иста свој правни субјективитет стекла 1991.године. До тада је постојао Медицински центар Пљевља и он је обухватао  љекаре садашње Болнице и Дома здравља са докторима стоматологије и свих  заједно  је било значајно мање од лажног броја који си измислио. 

            Господине Лекићу, молим Те не буди тужан што ће проћи ово вријеме у коме друштвени успон остварују људи који имају факултетску диплому и сирове снаге на претек, али којима  недостаје основна култура и елементарни људски морал.

            На крају ћу да се вратим на почетак и дилему да ли си господине Милане Мијо Лекићу заслужио да ти одговарам на твоје писмо, јер моје ћутање би, можда, било најбољи лијек против несреће да и ти и ја припадамо опозицији и да нас једино то, на жалост, повезује.  Ћутање је требало бити мој отпор и одмазда судбини да те, уопште, и познајем.

ПОТПРЕДСЈЕДНИК ПОКРЕТА ЗА ПЉЕВЉА

Божидар Бајић