Данас се навршава 16 година од убиства Душка Јовановића, главног уредника „Дана“, чији налогодавци и починиоци су још увијек  на слободи. Не треба се томе чудити, јер су га убили исти они, који су прије тога организовали црне параполицијске тројке, које су пребиле  многе људе, који су представљали трн у оку режиму Мила Ђукановића. Између осталих пјесника покојног Момира Војводић  и Душка Јовановића . Кад су схватили да батине нису довољне, онда су прибегли  јавном стријељању . Ако је депортација босанско-херцеговачких избеглица, чија је годишњица обиљежена ових дана, била „ државна грешка“ онда је за убиство Душка Јовановића постојао државни разлог, јер је човек био за заједничку државу, а против криминала и корупције и свега онога што пресонификује данашња Црна Гора.

А да би показала, да улази у делиријум тременс сопственог лудила, актуелна власт је најавила отварање граница Црне Горе од 1.јуна за десетак држава, међу којима нема Србије и Босне и Херцеговине, разумије се због Републике Српске. Ова несхватљива одлука је оправдана здравственим разлозима, јер забога за ову власт нема ништа прече од здравља њених грађана. Али гле чуда одмах након тога кренуло се са реализацијом бесплатног превоза око 300 студената,који студирају у Београду,авионима Монтенегро ерлајнза.  Просто је дирљиво како су по Пљевљима скупљали студенти, углавном дјеца функционера ДПС –а, који би најрадије  запалили Србију,  лише Београда, да се аутомобилима  Рудника угља пребаце до Подгорице. Београд је заједнички, а Црна Гора само њихова.

Тако је Рудник угља заокружио своју хуманитарну дјелатност, започету још давно куповином сточних вага за пијаце у пљеваљској општини, којих данас нема. Потом је  на ред дошла куповина волова у предреферендумској кампањи, за домаћине испод Љубишње. О торбама пара које су у вријеме директоровања „бијелог орла“  ношене у Подгорицу за рукометашице подгоричке Будућности, могао би се написати читав роман. И како човјек да схвати ову работу, да се Црна Гора с једне стране чува од доласка грађана Србије, јер тамо још увијек траје корона пакао,  а с друге стране шаље се цвијет  црногорске младости и памети у тај исти пакао.

Нема другог објашњења до чињенице да лудило једног режима започето разбијањем заједничке државе на покраденом референдуму, прогоном српског језика и писма, брисањем  историје, културе и традиције српског народа у Црној Гори, преко признавања лажне државе Косово, увођења санкција Русији, уласка у НАТО  противно вољи већине грађана и прогона Српске православне цркве доживљава свој делиријум тременс. Емитовање пјесме Марка ПерковићаТомпсона на РТВ Црне Горе и  хапшење владике Јоаникија са осморицом свештеника законито је водило објављивању  рата Србији. На срећу још увијек мирнодопским средствима.

Шта је следећи корак, питају се многи? Не би нас изненадило да следећег прољећа у подгоричкој катедрали буде служена миса за блајбуршке жртве, а све у организацији Мираша Дедаића.

ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА