Поступак носиоца листе Велике народне коалиције ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ професора Здравка Кривокапића, када са локалним свештеницима, испред Хусеин – пашине џамије, држи транспарент  на коме пише НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ, свакако ће ући у антологију нових Примјера чојства и јунаштва. Била је то реакција на дешавања, последњих дана у Пљевљима, у организацији  тајне полиције и активиста ДПС-а, све у циљу изазивања међунационалних сукоба. Дакле, понавља се рецепт из 1992.године, када су, такође, екстремисти, под патронатом тада јединственог ДПС-а и служби безбједности, јуришали на муслиманске радње. Сви учесници тих догађаја из августа 1992.године  су аболирани тако што су приступили ДПС-у. И не само то, двојица славом овјечаних припадника паравојних формација из тог времена, постали су предсједници Општине, захваљујући, добрим дијелом и гласовима Бошњака и Муслимана.

Зашто нам се историја понавља? Зато што је ДПС изгубио  власт  на изборима 30.августа, али се не смије дозволити „туђинима и домаћим издајницима“ да формирају Владу и да управљају Црном Гором. Да, баш тако се каже у прогласу за скуп патриота на Тргу независности у Подгорици 6.септембра ове године. Поставља се питање откуд толики домаћи издајници у Црној Гори. Управо је у томе проблем, што је ДПС  за 30 година своје власти, читаво вријеме  производио „домаће издајнике“. Прво су проглашени домаћим издајницима они који су на референдуму 2006.године , о државно- правном статусу Црне Горе гласали за заједничку државу са Србијом. Овога пута су отишли корак даље, издајници су сви они који нису гласали за ДПС и његове сателите, од Здравка Кривокапића, преко Алексе Бечића до Дритана Абазовића.

У политичком и људском смислу, мања је штета, што су појединци из ДПС-а и тајкуни блиски власти опљачкали Црну Гору, много је већи гријех и опасност то што су у малој Црној Гори посијали невјероватне количине мржње. Сад ту мржњу користе да би сачували своју слободу, богатство  и привилегије, а не државу Црну Гору, од оних који су побједили на изборима. На страну то што су избори били неравноправни, јер је власт користила све државне ресурсе и институције система, па би побједа била много убједљивија да се радило о слободним и демократским изборима.

Сада се не бирају средства да се оспори побједа опозиције, спријечи формирање Владе и наводно спаси њихова  Црна Гора. На многобројним фејсбук профилима призива се проливање крви и нова тракторијада за Србе, а они умјеренији и разумнији прижељкују увођење ванредног стања. А бољег разлога за то нема од међунационалних сукоба. Нажалост, Пљевља су погодна за то због свог вишенационалног састава, положаја на тромеђи и постојања већ уходане матрице која је коришћења 1992.године.

Док су улицама Пљеваља ишле литије са више од 10 000 учесника, ниједно дијете није заплакало, ниједан прозор није разбијен, и ни једна травка није згажена. И не само то, литија са више од 10 000 људи прошла је ћутке, без и једног повика, поред мјеста на коме су страдала два припадника исламске вјероисповијести. Други пут је исто толика маса људи, у главној улици, на предлог ректора Цетињске богословије Гојка Перовића, сачекала да се заврши  езан, са Хусеин –пашине џамије , а потом је настављен планирани програм. Па ипак су улицама патролирале бројне полицијске екипе појачане специјалцима. О броју привођених, саслушаваних, малтретираних и пребијаних учесника литија, једном ће бити написана Бијела књига, о црним поступцима репресивног апарата.

 Данас након побједе опозиције,  на улицама готово да нема полиције, специјалаца још мање, као да је неко намјерно оставио простор за понављање „рата за мир“, овога пута  у Пљевљима. И док јавна полиција преко дана чува  мир, тајна полиција ноћу, у спрези са екстремистима из ДПС-а, покушава да изазивањем међунационалних фрустрација спаси Мила Ђукановића и његов режим. Али све им  је узалуд, народ је рекао своје и послао актуелну власт у опозиционе клупе.

НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!