Јутрос је полиција привела градоначелника Подгорице Ивана Вуковића због организовања непријављеног скупа на Тргу независности у Подгорици, коме је према процјенама полиције присуствовало 50 000 „патриота“. Господин Вуковић је негирао своје учешће у организацији митинга, исплаћивању трошкова за гориво и подјели бесплатних сендвича. Такође је негирао и подизање рампе у тунелу Созина за бесплатан пролазак учесника скупа, као и бесплатну подјелу застава и мајица. Заклео се градоначелничком чашћу и мајком Црном Гором да он није члан НКТ-а и да не зна за забрану политичких окупљања у  броју већем  од 100.

Разумије се, поштовани читаоче, ово је измишљења прича, јер су, у Црној Гори,  још на власти ( додуше броје последње дане) Мило Ђукановић, Милутин Симовић и Веселин Вељовић. Али зато није измишљена прича него чемерна стрварност да још нису откривени и похапшени „ невидљиви“ терористи из Пљеваља, који су у организацији ДПС- а и тајне полиције, покушали да изазову међунационалне сукобе.

О самој иконографији и порукама мржње које су се чуле на митингу готово да не вриједи трошити ријечи. Носити мајице на којима пише: „Радије ћу с` пушком уз планину, но под ноге српском циганину“ , било је незамисливо носити у Црној Гори, све до владавине Мила Ђукановића. Додуше, усташко сјеме је давно посијано, још у вријеме Секуле Дрљевића, али је  до сада гајено „ по кућа“ и приватним забранима, готово у илегали. Тек је под влашћу Мила Ђукановића је  добило званичну државну потпору и постало владајућа идеологија.

Израз те идеологије  је и предлог Закона о слободи вјероисповијести, прогону СПЦ  и приватизацији њене имовине. У склопу те операције најављиване су нове тракторијаде како за  вјерујући народ, тако и  за свештенике СПЦ. Лично је Душко Марковић, премијер и црна кутија Црне Горе, изједначио фашизам и Светосавље, а прогон најавио за  дан после избора од 30.августа, за које је вјеровао да ће их добити, као и све раније,  у последњих 30 година. Међутим, овога пута „мали од кужине“ се преварио, јер  „ устала  је Црна Гора, светиња се бранит мора“. А кад су на једној страни Св.Василије Острошки, Св.Петар Цетињски, Његош, Марко Миљанов и вјерујући народ Црне Горе, онда не постоји та ђавоља сила која се не може побиједити.

Отужно дјелује лабудова пјесма ДПС-а, са све Јадранком Барјактаревић, која уподгоричком кафићу закликта „ Не може нам нико ништа, јачи смо од Србије“. То што је своју пјевачку каријеру започела и остварила у Београду, само је доказ како се брзо заборавља доброчинство. Ваљало би је подсјетити, да је и Зоран Калезић, некада легенда народне музике, уочи референдума поднио оставку на мјесто предсједника Удужења естрадних умјетника Београда. Повјеровао је да ће постати дворски пјевач у сувереној Црној Гори и да му неће фалити ни птичијег  млијека. Међутим, нова – стари господар Црне Горе више је волио да дочекује Нове године и организује  прославе уз Пинкове звезде , поготову ако су биле женског пола. Због тога је Зоран морао трбухом за крухом чак у Америку, а кад се вратио повукла га је носталгија за „поноћним Београдом“. Ни у ком случају не призивамо такву судбину младој пјевачици, али не би било згорега да се мало нашминка стидом.

Било како било, све су ово последњи трзаји одлазеће власти и Мила Ђукановића, који ће све учинити да пролонгира тај одлазак. Шта је чинити опозицији која је побиједила на изборима 30.августа? Нема сумње да је приоритетни задатак што ранији договор о формирању нове владе. Разумије се, јако је битно договорити се о подјели три најважније функције у Црној Гори, на којима ће почивати будућа власт. У доброј вјери, Покрет за Пљевља, предлаже за предсједника Владе професора Здравка Кривокапића, за предсједника Црне Горе Алексу Бечића и за предсједника Скупштине Дритана Абазовића. Ово је предлог за размишљање и искључива намјера нам је да допринесемо што бржем формирању нове власти, која ће радити за добро свих грађана Црне Горе.

НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!