,,Не пада снијег да помори свијет, већ да свака звјерка покаже свој траг“, каже наш народ. Тако је и пандемија корона вируса изоштрила карактерне особине људи, и зло и добро су постали видљивији. Попут Пет скена (најмодернији апарат за откривање злоћудне болести) корона вирус је показао  праву слику здравственог система Црне Горе, а поготову у Пљевљима. Случај наше суграђанке М.С., која је умрла због упале плућа, без обзира што се испоставило да је била негативна на корона вирус, узбудио је духове у нашем граду, и изазвао страх и зебњу. А како и не би када је породица покојнице, преко друштвених мрежа, упозорила јавност на недостатак одговарајуће заштитне опреме и средстава за борбу против опаке болести. Директор болнице је хладно демантовао те наводе, упућујући, по ко зна који пут, захвалност Министру здравља и Влади Црне Горе за опремљеност и оспособљеност болнице у Пљевљима.

При том никоме није пало на памет да одговори на нека основна питања:  да ли је дежурна докторица хтјела да пошаље покојну М.С. у Клинички центар Црне Горе, и зашто није; је ли анестезиолог одбио да интубира покојну пацијенткињу због недостатка заштитне опреме; зашто пацијенткиња није прикључена на респиратор, ако већ, према тврђењу директора болнице, постоје три респиратора који су у функцији? Још много питања би се могло поставити на која нико није дао одговор, а камо ли да је директору болнице пало на памет да позове новинара и камере локалне радио телевизије,  како би сликом и ријечју стручњака показали респираторе и заштитну опрему. Или их је било срамота да показују заштитну опрему купљену у Окову?

Прије неколико дана је на насловној страни дневних новина Вијести објављено је, како је Србија конфисковала три респиратора, која су већ била плаћена од стране Фонда за здравство Црне Горе. Сјутрадан је из пера главног уредника Вијести, Срђана Косовића признато да се радило о грешци због непрецизне формулације добављача и директора Фонда. Успут је речено да респиратори нису ни били плаћени. Рекао би човјек Боже помози, радило се о ненамјерној грешци. Али авај. Када је Предсједник Србије обећао да ће поклонити пет респиратора, с тим да један иде за болницу у Пљевљима, а други за болницу у Бијелом Пољу, услиједио је шок. Умјесто да договор кућу гради, предсједник Националног кординационог тијела за борбу против Ковид 19, Милутин Симовић, и министар здравља, наш суграђанин Кенан Храповић, глатко су одбили поменуту донацију, успут се поспрдујући како је Црна Гора увијек помагала и помагаће Србији. Као со на рану стигла је вијест да су два од постојећа три респиратора у болници у Пљевљима послата у Беране.

Заборавили су господа министри да су хиљаде тона брашна и осталих прехрамбених артикала преко Добракова стигле у Црну Гору, упркос постојању Уредбе Владе Србије о забрани извоза хране, док траје епидемија короне. Још мање се сјећају помоћи Србије Црној Гори након катастрофалног земљотреса који је 15.априла 1979.године погодио црногорско приморје. Да их подсјетимо, сваки запослени у Србији од 1979.године до 1993.године издвајао је 0,5% од своје плате (отприлике данашњих 2 евра) за помоћ Црној Гори. Та помоћ је мјесечно износила око 6 милиона евра, на годишњем нивоу то је око 72 милиона евра, а за 15 година, колико је та помоћ трајала, укупно је Црној Гори уплаћено око 1.080.000.000, или преко милијарду евра. Свакао не би било на одмет да се господа министри распитају зашто у холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви стоји натпис: ,,Буди хуман као што је била хумана Србија“?

 Како све ово објаснити? Можда постојањем антисрпског вируса који већ двадесет година хара по Црној Гори. Доказ за то је да Срба нема у следећим државним институцијама: Служба Предсједника државе, Заштитник људских права и слобода, Управа за кадрове, Генерални секретаријат Владе, Секретаријат за законодавство Владе, Министарство правде (господин Пажин је као избјеглица започео приправнички стаж у Пљевљима и постао пљеваљски зет), Министарство рада и социјалног старања, Министарство науке, Врховни суд, Управни суд, Апелациони суд, Вијеће за прекршаје.

Или се ради о освети Пљевљима због најмасовнијих литија (у односу на број становника) против сатанистичког Закона о слободи вјероисповјести. Заборавили су да су господа Пљевљаци и на тим литијама исказали своје и чојство и јунаштво. Да наведемо само два примјера: дан након трагичне погибије познатог пјевача у Пљевљима и његовог рођака, двадесет хиљада људи је прошло без иједне ријечи пљеваљским улицама, као да су пошли на саучешће. Други пут је литија , коју је предводио отац Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, са не мањим бројем људи, прво саслушала молитву мујезина са џамије, а након тога наставила програм. О том догађају је београдкса Политика извјестила на првој страни.

Смијемо ли у овом тренутку заборавити кадровску политику министра Храповића, који је узгред буди речено економиста, на мјесту Министра здравља. Први пут од како постоји болница у Пљевљима десило се, сигурно не случајно, да директор болнице буде по струци стоматолог, а начелник Интерног одјељења неуролог. Господину министру очигледно је много важнија била страначка и национална припадност од стручне оспособљености када је постављао руководеће кадрове у болници. Није тешко претпоставити колико то дјелује демотивишуће на љекаре у општој болници у Пљевљима.

На крају шта остаје грађанима Пљеваља? Да се уздају у заштиту Свете Тројице пљеваљске и заштитнице града Свете Петке, да буду солидарни и надају се да ће нас овога пута зло заобићи.  Актуелна власт нас је одавно заборавила када је у питању било каква помоћ, једина константа је био  њихов колонијални однос према Пљевљима, док су немилице експлоатисали рудна и шумска богатства ове општине. Надати се да ће и корона вирус заобићи ,,слијепо цријево“Црне Горе.

ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА