Када су, коначно, престали са радом државни непријатељи број један, такозвани „смедеревци“, а Корона готово зауставила саобраћај и издувне гасове, Пљевљаци су помислили, да је дошло и њихових пет минута.Да ће и њима, мајске зоре ове године, коначно донијети мало чистог ваздуха, цвркут по које птице и који дашак вјетра без ПМ честица. И док се природа пробудила и опоравила широм свијета, због смањене активности људи за вријеме пандемије, код нас је и овога пута, све обрнуто и наопачке.

То што су у овој држави многе ствари постављене наглавачке, више никога и не чуди, а по најмање нас у Пљевљима. И тако, док су Милутин и Кенан, мјерама сада већ „популарног“ НКТ-а закључали Црну Гору, привилеговани и моћни су, без икаквих проблема, наставили изградњу и„уградњу“. Ових дана, по најјачем вјетру, засипајући  центар града најгушћим облацима прашине и ко зна чега још, неометано су текли радови на депонији Маљевац. Моћним фирмама, којима је један од власника и Први син, много се изгледа жури, посао не смије да трпи. Педесет четири милиона евра „народних пара“ су ту, на дохват руке и кога брига што дува вјетра и што пљеваљску дјецу сврбе очи, а старији једва дишу, иако немају Корону. Можда је рјешење за нас, да сваки грађанин, задужи по један респиратор, да нам се нађе.

Земља чуда, прва (и једина) еколошка држава у свијету, нема посебно министарство екологије или заштите животне средине, а од прошле године ни министра. У најмлађој чланици НАТО пакта и свестраном лидеру „Западног“ Балкана, министар одрживог развоја (као да постоји неодрживи па још развој), Павле Радуловић, је крајем прошле године поднио, оставку. Овај, мора се признати, одговоран потез и однос према корупцији ендемских размјера, на жалост, остао је усамљен примјер. Да лијечи обољело државно ткиво, од ове опаке болести која га „једе изнутра“, преузео је нико други, до лично Предсједник Владе. Онај исти, који је Пљевљацима 17. октобра прошле године, донио 100 милиона евра.

И како сада, да се господин Марковић, поред бројних обавеза у земљи и иностранству, од спашавања чемпреса до спашавања државе од „хибридних пријетњи“, бави тамо некаквим Маљевцом. И некаквим Пљевљима. Нека се мјештани околних села, а и цијелог града, стрпе, само до уторка, поручила је и главна еколошка инспекторка. Да је уинтересу свих, да се овај дугогодишњи проблем ријеши, знали смо ми и сами. И чекали смо, тридесет и осам година чекамо, да почне да нам се решава. А онда, одједном буде толико хитно, да се радови не могу зауставити ни на неколико вјетровитих дана. Не могу или не смију, то је посебно питање. Но, отровима и прашини са Маљевца, бар према рјечима надлежних, коначно је одзвонило. Само стрпљења Пљевљаци,  још мало па нестало!

ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА