Прва бразда коју је узорао Огњан, Мионин син, у истоименој приповијеци Милована Глишића, била је доказ да се жртва самохране мајке исплатила. Насупрот тој бразди, пљеваљске бразде у селу Адровићи, које су узорали представници Локалних путева, непосредан су доказ политичких метастаза, како локалне, тако и државне власти.
Колико год се трудили да по налогу свог избезумљеног брамана затрете колективни дух вјерујућег народа, знајте да не можете избрисати прошлост у којој се, ако дубље погледате, налазе и смјернице за нашу будућност. Племенско тло је обиљежено духовном, а не физичком границом. Жезло правде није на земљи, већ на небу.
Канали које сте ископали у свему подсјећају на војничке ровове! У свом страху који вас је помутио и „окаљао образ“ умислили сте да на пљеваљске литије, које с правом можемо назвати библијским, околним путевима долази и народ из Србије. То је прави разлог преоравања друмова, а не наводна акција против криминала. Потрудите се да макар мјештане не остављате без воде. То што сте урадили је нељудски и неморално до те мјере да „овдје људско запире познање“.
Бестидно газећи по најдубљим поривима људског достојанства, покренули сте православну ријеку понорницу, која више неће тећи испод површине земље. Моћ лажне савјести и стварног безумља не може још дуго трајати, јер „може се лагати стално и може се лагати цио свијет, али није могуће лагати и стално и цио свијет“. Већ су вас у то увјерили пљеваљски „лудаци“ – дјеца од 3 па све до стараца од 80 година, са упаљеним свијећама и подигнутим иконама, које су упаљене и подигнуте и за ваше душе. 
На крају, имамо исти савјет и за локалну и државну власт: пошто нијесте човјечно дошли на власт, још мање човјечно владате, а своју нечовјечност сте крунисали овим срамним безакоњем, урадите макар једну човјечну ствар коју још можете – предајте власт! Тиме бисте учинили највећу услугу овоме народу и овој држави.

Милан Мијо Лекић, предсједник ОО НСД