Медији који нису ни објавили саопштење „неформалне групе“ која се зове Пљеваљски одбор за одбрану светиња, попут РТЦГ, пожурили су да објаве ретрорегаовање „почасног грађанина Мајами Бича“ и једног од „најбољих студената у генерацији“ приватног београдског Факултета за менаџмент, актуелног црногорског министра културе Александра Богдановића. Биће да је акценат на овом „неформална група“, за коју ипак морате признати да је дио оне такође неформалне групе од неколико стотина хиљада грађана Црне Горе, који у мирним литијама широм државе бране своје светиње од душебрижника типа Богдановића. Дакле, ако смо ми „Одбор“ онда је и он „министар“!

Спочитавајући нама да нисмо ни прочитали до краја његовов медијски испад предочава заправо ноторну чињеницу да је реаговао на изводе из нашег саопштења, пренесене у „Вијестима“, које су данас допунили са више извода из оригиналног саопштења! Управо овако:

https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/pljevaljski-odbor-za-odbranu-svetinja-bogdanovic-da-podnese-ostavku-zbog-neistina

Наше реаговање пренијели су,сем „Вијести“, и бројни други медији, наравно не и РТЦГ, те се могао потпуно информисати. Да је то учинио, сазнао би да су „пробијање главе свеца и скрнављење штукатуре“, како стручно а заправо језиво неуко тврди „министар“, обавили његови идеолошки претходници још 1946. године, у покушају да намонтирају пећ и угрију се на партијским састанцима које су у храму Божјем држали!

А да је тако, и горе од тога, и горе него што ико може замислити, свједочи документ који смо у реаговању предочили – дио извјештаја Светог Синода Српске православне цркве, након дивљања комуниста на празник Свете Тројице, јуна мјесеца 1948. године:

• На дан духова ове године осам до десет омладинаца, под руководством одраслих људи, а под покровитељством органа власти, ушли су у храм у Манастир Св.Тројице код Пљеваља, Епархија будимљанска – полимска. Ушли  су под капама и цигаретама у зубима и играли коло пред самим олтаром. Том приликом псовали су и хулили на Бога и Светиње а онда почели рушити по цркви, разбијати кандила, обарати свијећњаке, претурати пјевнице са књигама и док је народ протестовао са сузама али им није смио ништа јер су били наоружани револверима. Најпослије су полупали све прозоре на цркви онда вршили нужду уза саму цркву а потом изметом измазали икону Свете Тројице…

Па као што рекосмо у претходном саопштењу: не поновило се! А да се не би поновило НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ

Пљеваљски одбор за одбрану