: Jedna od niza nedoumica koja se našla u Elaboratu procjene uticaja na životnu sredinu drugog bloka Termoelektrane Pljevlja jeste informacija o tome kada će se i da li će se uopšte raditi ekološka sanacija I bloka, saopšteno je iz NVO Green Home.

Shodno odluci o odobrenju OPT-OUT opcije donešenoj 14. oktobra ove godine, I blok termoelektrane od 2018. do kraja 2023. godine može raditi smanjenim kapacitetom do utoška 20.000 radnih sati, a nakon te godine mora poštovati granične vrijednosti zahtjevane direktivama Evropske unije.

“Da bi prvi blok nastavio da radi i poslije 2023. godine neophodno je uložiti značajna novčana sredstva u ekološku sanaciju tog postrojenja. Ukoliko bi se uradila ekološka sanacija I bloka, čime bi se zadovoljili standardi i kriterijumi koje nalaže EU bilo bi besmisleno i ekonomski neisplativo da I blok nakon toga nastavi da radi svega nekoliko godina. Međutim nije jasno ni to na koji način se planira i razmatra opcija o istovremenom radu prvog i drugog bloka s obzirom na količine uglja koja će biti na raspolaganju Termoelektrani”, navodi se u saopštenju.

Elaboratom je predviđena izgradnja II bloka snage 254 MW kao optimalno rješenje u skladu sa raspoloživim zalihama uglja koje bi kako je navedeno u Elaboratu bile eksploatisane iz Pljevaljskog basena.

“Upitno je da li bi I i II blok u slučaju istovremenog rada imale dovoljno zaliha uglja a pogotovo kolika bi bila cijena uglja ukoliko bi se ugalj eksploatisao iz basena Maoče, što bi podrazumijevalo dodatne troškove otvaranja rudokopa, a pored toga i značajno veće transportne troškove s obzirom na udaljenost ovog basena od termoelektrane”, navode iz Green Homa.

Oni podsjećaju da je po preporuci konsultanata koje je Vlada angažovala u cilju dokazivanja opravdanosti ovog projekta posebno dat značaj smanjenju već postojeće visoke cijene uglja kao jednoj od osnova za postizanje isplativosti projekta gradnje Pljevlja II.

“Jedan od ciljeva veće proizvodnje električne energije bio bi i izvoz električne energije u zemlje regiona a posebno u Italiju imajući u vidu postavljanje i puštanje u rad podmorskog kabla. Ali ni ovdje nije sigurno da li postoji tržište za izvoz struje imajući u vidu višak elektične energije koja postoji u EU. Pored toga treba imati u vidu i studiju Groningen Univerziteta i konsultantske firme Advisory House koji su izračunali da ako se izgrade svi planirani energetski kapaciteti u regionu, postojaće 56 % viška struje”, zaključuje se u saopštenju.