Godišnja stopa inflacije u julu u Crnoj Gori iznosila 4,7 odsto, odnosno za toliko su veće cijene u korpi roba i usluga u odnosu na isti mjesec prošle godine, i ona ima skoro konstantan rast od početka godine. Stopa inflacije je skoro duplo veća nego u državama EU, a po nekim grupama proizvoda i usluga cijene u Crnoj Gori imaju i osam puta veće stope rasta.

To su podaci Monstata mjereni harmonizovanim indeksom potrošačkih cijena (HICP) koji je u potpunosti uporediv s načinom obračuna inflacije u Evropi prema metodologiji Eurostata.

Prema istoj metodologiji prosječna godišnja stopa inflacije u 27 članica Evropske unije iznosi 2,4 odsto, dok je inflacija u euro zoni, državama koje koriste euro kao valutu, bila dva odsto. Ova statistika Eurostata obuhvata i evropske države iz šengen zone koje nisu članice EU poput Švajcarske, Norveške i Islanda.

Od ovih 30 država samo dvije imaju stope inflacije koje su veće nego u Crnoj Gori – to su Rumunija sa 6,6 odsto i Estonija sa 5,6 odsto.

Najniže stope godišnje inflacije u julu imaju Kipar i Švajcarska sa po 0,1 odsto, a zatim slijede Francuska 0,9 odsto, Irska 1,6 odsto, Italija 1,7 odsto, Njemačka 1,8 odsto, Finska 1,9 odsto,…

Od početka godine godišnje stope inflacije u Crnoj Gori po mjesecima iznosile su od 3,2 do 4,7 odsto, dok je prosjek u članicama EU od 2,2 do 2,8 odsto, a u članicama eurozone od 1,9 do 2,3 odsto. Odnosno, u svim mjesecima stope inflacije bile su značajno manje nego u Crnoj Gori.

Cijene hrane imale značajno veći rast

Rast cijena hrane i bezalkoholnih pića u Crnoj Gori u julu je, u odnosu na isti mjesec prošle godine, iznosio 5,2 odsto, dok je na nivou EU taj rast bio 3,9 odsto, a u državama članicama koje koriste euro 3,2 odsto.

Dvije države imale su u julu pad stopa, odnosno hrana je pojeftinila u Švajcarskoj za 0,9 odsto i na Kipru za dva odsto. Švajcarska od početka godine svaki mjesec ima negativne stope inflacije.

Niže stope rasta cijena hrane od Crne Gore imale su i Francuska sa 1,8 odsto, Njemačka, Španija i Luksemburg sa po 2,7 odsto, Belgija sa 2,9 odsto, Finska 3,1 odsto,… Najveći rast cijena hrane u julu je zabilježen u Estoniji sa 9,2 odsto, Rumuniji sa 8,1 odsto, Sloveniji sa 7,9 odsto, Bugarskoj sa 7,9 odsto,…

Od proizvoda iz paketa hrane, u Crnoj Gori je za godinu najviše porasla cijena voća i to za 20,7 odsto, dok je kod članica EU zabilježen rast od 9,5 odsto, a u eurozoni od 7,4 odsto. U tri države za koje Eurostat računa inflaciju došlo je do pada cijena voća – u Švajcarskoj za 5,6 odsto, na Kipru za 3,3 odsto i u Belgiji za 0,4 odsto. Niži rast cijena voća nego u Crnoj Gori imale su Malta sa 1,1 odsto, Island sa 1,3 odsto, Irska sa 3,4 odsto, Holandija sa četiri odsto, Austrija sa 4,1 odsto, Francuska sa 4,7 odsto, Danska sa 5,4 odsto, Luksemburg sa 5,5 odsto, Njemačka sa 6,5 odsto,… Najveći rast cijena voća u julu zabilježen je u Rumuniji sa 28,8 odsto, Mađarskoj sa 26,7 odsto, Bugarskoj sa 24,4 odsto i Estoniji sa 22,1 odsto.

Cijena mesa u Crnoj Gori je u julu povećana za pet odsto, na godišnjem nivou. Prema podacima Eurostata, prosjek rasta cijena mesa u članicama EU iznosi 4,1 odsto, a kod članica eurozone 4,3 odsto.

U istom periodu pad cijena ovog proizvoda imali su Švajcarska za dva odsto, Mađarska za 1,9 odsto i Slovačka za 1,6 odsto. Niže stope rasta cijene mesa u odnosu na Crnu Goru imali su Francuska i Kipar sa po jedan odsto, Finska sa 1,6 odsto, Njemačka sa 2,8 odsto, Bugarska sa 3,1 odsto, Poljska sa 3,2 odsto, Norveška sa 3,6 odsto,…

I kod većine ostalih proizvoda i usluga Crna Gora ima značajno veće stope rasta cijena nego u evropskim državama.

Jestivo ulje i masti u Crnoj Gori poskupjeli za 12,7 odsto, u EU cijene pale za 6 odsto

Jestiva ulja i masti u Crnoj Gori su za godinu poskupjela za 12,7 odsto, međutim, u evropskim državama se desilo suprotno – značajno su pojeftinila. Cijena ovih proizvoda u državama članicama EU je niža za šest odsto, a kod onih koje imaju euro kao valutu pojeftinili su za 9,1 odsto.

Cijene jestivih ulja i masti najviše su pale u Španiji za 35,6 odsto, Grčkoj za 20,3 odsto, Portugalu za 14,2 odsto, Kipru za 12 odsto, Italiji za 9,1 odsto, Mađarskoj za 4,3 odsto, Švajcarskoj za 2,8 odsto,…

Rast veći od Crne Gore imale su Letonija za 14,9 odsto, Slovačka za 14,6 odsto, Estonija za 14,5 odsto i Slovenija za 13,4 odsto.