Кад је најављен скуп ДПС-а на Стражици, само су наивни могли повjеровати да ће протећи у духу најављеног слогана: „Бори се за Пљевља, бори се за Црну Гору“. Борити се за Пљевља и истовремено се борити за Црну Гору, данас и овдје, подразумијева, борити се, прије свега, за помирење Црне Горе. Нека им је богом просто, што су Мило и дружина похарали и опљачкали Црну Гору, ни први ни последњи, али што су је посвађали и завадили, као нико прије, е за то ће им судити и Бог и људи.

Било је за очекивати да млађани лидер ДПС-а Данијел Живковић, уз то родом из Пљеваља направи стотину корака од споменика прводецембарским жртвама из 1941. године до јаме у непосредној близини, у коју су његови идеолошки претходници, у два наврата, 1944. и 1945. године, без суда и суђења, бацили 25 мученика. Умјесто да положи вијенац на споменику, а затим клекне над јамом и запали свијећу Помирницу, он је окупљеним, међу којима је било најмање Пљевљака, поновио причу о „грађанској и антифашистичкој“, уз то и „сојској“ Црној Гори. Класичан бал вампира.

Је ли могуће да се никад није запитао одкуд антифашистичке јаме по Црној Гори, а антифашистичке су  не због тога што су у њих бацани фашисти, него су антифашисти (комунисти) бацали у њих своје кумове, комшије, рођаке и пријатеље, само због тога што су поштовали заклетву и борили се за Краља и Отаџбину.

Тако се десило да су јаму, коју су Италијани користили као фрижидер за чување меса, комунисти искористили да у њу бацају у своје идеолошке противнике. Онда не треба да чуди што су Италијани као окупатори побили „само“ 8 свештеника СПЦ, а комунисти 213, више чак и од усташа који су стигли само до броја 171. Између осталих и то су разлози што је Европски парламент усвојио двије Резолуције о изједначавању два тоталитарна система: фашизма и комунизма.

Уз пут је млађани Данијел устврдио како ДПС није антисрпска партија и наспрдао се са оптужбама Специјалног државног тужилаштва о организованом криминалу у Црној Гори под патронатом власти. Како онда објаснити најаву тракторијаде, након очекиване побједе ДПС на изборима од 30. августа 2020. године, од стране Душка Марковића, тадашњег предсједника Владе. Оног истог Душка који данас признаје да је био спреман да повуче 4 спорна члана из Закон о слободи вјероисповијести, али то Господар није дозволио. Има ли државе у свијету у којој државна безбједност исписује графите мржње по Рожајама и Пљевљима, по принципу завади па владај.

Бивши официр полиције Драго Спичановић то најављује шефу Организоване криминалне групе Александру Мијајловићу следећим ријечима: „Биће мало писање у Рожаје ноћас… Бјежите турци… Селте се… И неизбјежне 4 С“. Безобразно, дрско, неписмено. За Пљевља је био задужен Петар Лазовић, такође из државне безбједности. А министар Одбране наш пљевљак Бошковић обећава: „За муштулук би позлатио првог ко ми буде јавио“. Ни мање ни више него за смрт митрополита Амфилохија. Некадашњи носилац ордена Светог Саве, у вријеме чијег су директоровања у Руднику угља одношене пуне торбе пара за женски рукометни клуб Будућност.

У којој је држави могуће, да, у то вријеме директор Клиничког центра др Јевто Ераковић јавља организованој криминалној групи информације о стању здравља митрополита Амфилохија. Чак и др Нермин Абдић познат по поздраву „добри моји“ ради то исто. Пет година је требало да СДТ да открије све ово што су обични грађани знали још прије 30. августа 2020. године. А тек колико ће трајати суђења само Бог зна. И да чудо буде веће полиција и Државна безбједност ових дана неуморно трагају за бронзаним Павлом Ђуришићем, док власт полаже вијенце и цвијеће на споменик у Морињу, који је такође незаконито подигнут. И то не од сељана и грађана Мориња него од тадашњих министара Рашка Коњевића и Ранка Кривокапића. И шени пред министром вањских послова Хрватске Горданом Грлић Радманом.

И на крају, гле чуда, ни да бекну о графитима мржње по Пљевљима, они који су коевитезали у септембру 2020, јуришајући на „четнике и великосрпску идеологију“. Макар да напишу једну реченицу: „Извини Мило, али нисмо се овоме од тебе надали“. Умјесто тога мук. Или су и тада знали ко су стварни аутори памфлета.