U narednih nekoliko priloga objavićemo bibliografiju s biografijom Sretena Cuzovica, profesora emiritusa

 „Putovanje Sretena Ćuzovića Otila – od Otilovića ka vidikovoj liniji“.

             XXX 

Iako, sam pre pola veka otišao iz zavičaja, zavičaj nosim u skrivenim nišama duše…

Zavičaj je mesto gde sviću najlepše zore…

Zavičaj nosim u srcu, ali, ni drugi svet ne beše mi stran…

Moja roditeljska kuća je moja biljarda, a Otilovići Sveta zemlja – Jerusalim.

Odgajan sam i vaspitavan da od svih titula, silnih i strašnih, bogatih i siromašnih ljudi cenim titulu Čovek.

Čovek je zajednički imenitelj svih različitosti.

Čovek iznad i ispred svih vrednosti.

Veruj u svoga Boga, poštuj tuđeg…!

„Otilovićki ravn Doli imal’ i ko da me voli“…

‘Ja ponosno svima kažem đe je moja kolijevka“…

Na mladima svet ostaje…

Studenti su moje najveće blago – elita koja putuje. Za njih valja učiniti sve…

               XXX 

Gde god sam bio, s kim sam bio, što sam video i čuo, učio sam… i, ponešto naučio.

Ne umanjujući značaj institucionalnih obrazovnih, naučnih instititucija i drugih „hramova“ nauke najviše sam naučio u školi života – Putovanju od Zavičaja, ka, vidikovoj liniji…

Uvek sam bio spreman reći sebi neznalica sam. Jer i ono što sam (na)učio na Putovanju dužem od pola veka, predstavlja samo zrno, u savladavanju tajni kako nauke, tako, još više života.

Nakon ovog saznanja, samospoznaje, osvećenja, prosvetljenja i preumljenja, sve svoje titule: naučna i univerzitetska zvanja i zamenio sam zvanjem Večiti učenik škole života.

Život je putovanje kroz tunel koji je na nekim mestima više osvetljen, na nekim manje.

Život je velika tajna.

Zato, imaj na umu, da put kojim si krenuo na Putovanje, nikad nisi siguran da li si na pravom putu.

Mi planiramo Svevišnji odlučuje.

Neki Svevišnji dozvoli da se naše Putovanje nastavi, i gradnja uspe…

Nisu sve priče ispričane!

Sreten Ćuzović Otilo 

„Večiti učenik škole života“