Razvoj biznisa u Crnoj Gori odvija se u ekonomiji kojom dominiraju mikro, mala i srednja preduzeća, dok su veliki industrijski sistemi rijetki. Zato je pitanje dostupnosti finansiranja jedno od najvažnijih razvojnih pitanja u državi. Biznis ne raste samo od poslovne ideje -raste od kapitala, povjerenja i institucionalne podrške. U zemlji gdje se preduzetništvo najbrže razvija u sektorima trgovine, turizma, usluga i poljoprivrede, pouzdani izvori finansiranja mogu biti presudni za to da li će preduzeće opstati ili nestati u prvih 12 mjeseci. Portal Bankar donosi analizu ključnih izvora finansijske podrške za biznise u Crnoj Gori, sa fokusom na Razvojnu banku, komercijalni bankarski sektor, mikrokreditne institucije i državne programe podsticaja preduzentništva.

U zemlji u kojoj je oko 98% kompanija malo ili mikro, ova kombinacija finansijskih stubova omogućava da se biznisi razvijaju, digitalizuju, izvoze i postaju otporniji na krize. Crna Gora je premala ekonomija da bi rasla bez snažne institucionalne podrške. Snažan preduzetnički sektor je osnov održivog rasta, zapošljavanja i smanjenja uvozne zavisnosti. Iako kamatne stope globalno rastu, domaće finansijsko tržište nudi široku lepezu instrumenata koji omogućavaju biznisima da realizuju investicije koje bi ranije bile nedostižne. Na tom putu ključnu ulogu igra nova Razvojna banka Crne Gore, nasljednik nekadašnjeg IRF-a. Time je država dobila savremenu razvojnu instituciju usklađenu sa standardima EU.

Razvojna banka Crne Gore: Najvažniji stub povoljnog finansiranja

Današnji programi kredita i garantnih linija posebno su prilagođeni mikro, malim i srednjim preduzećima, ali i startapovima.

Razvojna banka nudi:

• najniže kamatne stope na tržištu za razvojne projekte
• dugoročne investicione kredite (7–15 godina)
• grejs period do dvije godine
• kreditne linije za zelene projekte, digitalizaciju i proizvodnju
• garancije koje omogućavaju preduzećima da lakše dobiju kredite od komercijalnih banaka

Ovi programi se naslanjaju na prethodne linije IRF-a, a Razvojna banka ih unapređuje i proširuje u skladu sa EU praksom.

Kamatne stope i uslovi (orijentacioni rasponi, prema javno dostupnim programima bivšeg IRF-a i najavama Razvojne banke)

• mala i srednja preduzeća: 2,5% – 4,5%
• početnici: 3% – 5%
• žensko preduzetništvo: 2% – 4%
• energija i zelene investicije: 2% – 3%
• poljoprivreda i ruralni razvoj: 3% – 4%

Razvojna banka finansira projekte koje komercijalne banke često smatraju rizičnim, ali država vidi kao strateške – proizvodnju, izvoz, inovacije, energiju i infrastrukturu. Uvođenje garantnih linija omogućava bankama da lakše kreditiraju preduzetnike bez dovoljnog obezbjeđenja, što je posebno značajno za kompanije u razvoju. Ovaj model je evropska praksa koju Crna Gora tek razvija, a koja može višestruko povećati obim kreditiranja MSP sektora.

Komercijalne banke – ključni izvor kapitala u svakodnevnom poslovanju

Dostupnost kapitala često je presudna razlika između ideje koja ostaje samo plan i biznisa koji prerasta u održivu kompaniju. Jednu od ključnih uloga imaju komercijalne banke, koje obezbjeđuju najveći dio likvidnosti u privredi. Godišnje plasiraju stotine miliona eura u sektoru malih i srednjih preduzeća. Na crnogorskom tržištu trenutno posluje 11 banaka, među kojima su: Crnogorska komercijalna banka (CKB – članica OTP grupe), Hipotekarna banka, Prva banka Crne Gore, Erste banka, NLB banka, Addiko banka, Universal Capital Bank, Lovćen banka, Zapad banka, Ziraat Bank Montenegro i Adriatic Bank.

Komercijalne banke dominantno finansiraju:

• nabavku opreme
• obrtna sredstva
• gradnju i adaptaciju objekata
• turizam i ugostiteljstvo
• trgovinu/uvoz
• transport, logistiku i mala porodična preduzeća

Uslovi finansiranja (orijentaciono)

• krediti za privredu: 6% – 9%
• gotovinski krediti preduzetnicima: 7% – 11%
• investicije u energiju i digitalizaciju: 5% – 7%

Rokovi otplate su uglavnom 3–10 godina, a kolateral je obavezan u većini slučajeva. Banke sve više kombinuju finansiranje sa savjetodavnim uslugama, edukacijama i digitalnim rješenjima, što je posebno važno za mikro i mala preduzeća koja nemaju interne finansijske timove. Bankarski sektor je tako pozicioniran kao važan partner preduzetnicima, posebno onima sa stabilnim poslovanjem i jasnim investicionim planovima.

Mikrokreditne institucije (MKI) – ključne za male i početničke biznise

Mikrokreditne institucije odobravaju finansiranje za one koje banke često odbijaju, kao što su poljoprivrednici i mala gazdinstva, zanatlije i porodični biznisi, žene preduzetnice, preduzetnici bez kolaterala. One su često prva vrata kroz koja prolaze mali preduzetnici koji nemaju istoriju poslovanja, kolateral ili stabilan promet. U Crnoj Gori trenutno posluje nekoliko mikrokreditnih institucija.

Mikrokreditne institucijefinansiraju:

• mala gazdinstva
• porodične radnje
• poljoprivrednike
• zanatske i trgovinske djelatnosti
• početnike bez kolaterala

Uslovi finansiranja:

• krediti od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada eura
• brza procedura
• manje formalnosti
• kamatne stope: 18% – 24%

MKI pružaju i mentorsku podršku, obuke i savjete, što predstavlja dodatnu vrijednost, posebno u ruralnim sredinama i u sjevernim opštinama gdje bankarske filijale postaju sve rjeđe.

Državna podrška: subvencije, grantovi i poreske olakšice

Podrška biznisu u Crnoj Gori ne zasniva se isključivo na kreditnim linijama. Država poslednjih godina razvija sve snažniji paket finansijskih i nefinansijskih podsticaja koji imaju za cilj jačanje preduzetništva, konkurentnosti i tranzicije ka održivom modelu rasta.

Programi subvencija kamatnih stopa usmjereni su na sektore od strateškog značaja — turizam, poljoprivredu, proizvodnju i energetsku efikasnost. Tu su grantovi i EU fondovi, kroz programe kao što su: IPARD III, EUDT, Horizon Europe…

Program za konkurentnost MSP preduzetnicima obezbjeđuje nenadoknadiva sredstva, sufinansiranje investicija, digitalizacija i jačanje inovacione infrastrukture…

Kako se Crna Gora približava EU, državna podrška se sve više usklađuje sa pravilima o državnoj pomoći, čime se jača povjerenje investitora i konkurentnost domaćih firmi.