Knjiga „Ekonomija Srbije i Evropske unije“ (obećanja i ostvarenja), autora: Branislava Gulana i Milorada Stamenovića), po svom sadržaju predstavlja skladan mozaik teorijsko-empirijskih pogleda na ekonomiju jedne nacionalne privrede, kakva je Republika Srbija, u regionalnim i globalnim ekonomskim integracijama, s posebnim osvrtom na EU. Reč je o pronalaženju rešenja za „uklapanje“ privrede Republike Srbije u regionalne i globalne ekonomske integracije, u uslovima  takmičenja „teritorija“ i preraspodele ekonomske moći.

U razvijanju teme autori su išli postupno, dajući hronološki osvrt na faktore koji su delovali podsticajno ili ograničavajuće na razvoj ekonomije Srbije Pri tome su se u obradi pojedinih tematskih celina oslanjali na probrane izvore-mišljenja akademsko-stručne elite.

Na spisku probranih izvora našla su se mnoga imena, inostranih i domaćih autora, počev od nobelovaca do poslovne elite, s jedne, ali i poslenika javne reči (novinara, komentatora, analitičara), s druge strane.

Ovakav odabir izvora ne treba da nas čudi. On nije slučajan. Razloga za to ima više. Kao ključni izdvajamo taj što je prvi autor ove knjige poznato pero srpskog novinarstva, član NDES-a Srbije i ekonomskog odbora SANU, a drugi autor, ne i manje značajan, dobar poznavalac-ekspert međunarodnog finansijskog tržišta .

Svaki iz svog ugla, shodno naučno-stručnoj prepoznatljivosti, obrađivao je  srpsku ekonomiju u svetlu regionalnih i globalnih ekonomskih integracija.

Prvi autor, obradio je makro-ekonomski aspekt privrede Republike Srbije, s podsebnim naglaskom na obećano i ostvareno. Da ne budemo nedorečeni, kada je reč o podnaslovu knjige „obećano i ostvareno“, ističemo, da su autori ovu analizu uradili s osloncem na ekonomsko-finanisijsku politiku vlade Republike Sbije u pojedinim periodima, a sve to u svetlu komparativne analize: Srbija, naspram EU i ostalih regionalnih i globalnih integracija (SAD, Japan, BRIKS).

Drugi autor knjige, privredni razvoj Republike Srbije sagledava s osloncem na razvoj globalnog finansijskog tržišta analitički razrađujući trgovanje u savremenim tržišnim uslovima. Njegovoj pažnji nije promakla ni globalna finansijko ekonomska kriza započeta 2008. i njen uticaj na FOREX tržište.

Kao logičan nastavak istarživanja ekonomsko-finansijskih performansi i konkurentske prepoznatljivost jedne nacionalne privrede autorima nije promakla ni činjenica da teorijske stavove testiraju na poligonu, u praski. U rukopis knjige su instrumentalizovali studije slučaja: primere dobre-loše ekonomsko-finansijke prakse. Pri tome, kao da su imali u vidu sentencu Rene Dekarta, koji kaže: „da je teorija kada se sve zna a ništa ne hoda, a da je praksa bez teorije slepa“.

Na taj način oni su se s ponuđenom knjigom predstavili naučno-stručnoj javnosti kao poznavaoci metodologije naučno-istraživačkog rada.

S druge strane, iako podnaslov ponuđene knjige „obećano i ostvareno“ mami pažnju i očekivanja čitaoca da autori daju, gotov, „recept“ za izlazak srpkse ekonomije iz krize, to se nije dogodilo. S pravom. Na to ih obavezuje i naučno-istraživačka opreznost, s jedne, i činjenica, da oni nisu „boginja pravde Justicija“ da „presuđuju“. Vreme je najbolji sudija. Ono će pokazati (ne)ispravnost mera ekonomske politike koje preduzimaju kreatori-Vlada u pojedinim periodina.

U skladu s onom Njegoševom: „pokoljenja djela sude“.

Iako, na prvi pogled sadržaj knjige predstavlja dve „odvojene“ celine: „Ekonomija Srbije i EU“ i „Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu“ veštom kombinacijom metodologije naučno-istraživačkog rada, s jedne, i empirijskih istraživanja: ekonomskih performansi privrede Republike Srbije i EU, i trgovanjem na međunarodnom finansijskom tržištu, s druge strane, knjiga se može smatrati logički-tematski povezanom celinom.

Na kraju ali ne i po važnosti, polazeći od narodne izreke: „ni drvo bez grane, ni čovek bez mane“ i metodologije naučno-istraživačkog rada: „da ništa nije savršeno tako da ne može biti još bolje“ i Pavlove poruke istraživačima: „uvek budi spreman reći sebi neznalica sam. I kada bih imao još jedan život, bio bi mi kratak, da završim započeto istraživanje. A ako bih u tom istraživanju otkrio i zrno novoga, to bio veliki doprinos nauci i društvu u celini“, neujednačrnost istraživanja pojedinih tematskih poglavlja, po dubini-širini, ne umanjuje značaj ove knjige.

Uzimajući u obzir prethodno iznete konstatacije predlažem da se rukopis pod naslovom „Ekonomija Srbije i Evropske unije“ (obećanja i ostvarenja), autora: Branislava Gulana i Milorada Stamenovića), objavi kao monografija i učini dostupnim naučno-stručnoj javnosti.

Niš-Kragujevac: 27.01.2016 Na Savindan.

Recenzent

dr Sreten Ćuzović, redovni profesor

Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu

Redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES)