Poreska uprava uvodi jednu od najvećih reformi do sada – integrisani informacioni sistem koji će, od narednog januara, objediniti većinu procedura, pojednostavljujući komunikaciju sa privredom i građanima, prenosi RTV Podgorica.

„Ovo je informacioni sistem, koji zamjenjuje sve stare sisteme Poreske uprave, od kojih su neki stariji više od 20 godina, osim fiskalizacije koju smo svi znamo, jedan od uspješnijih projekata u Vladi Crne Gore, koja je uvedena 2021. godine“, kazala je Snežana Drobnjak iz Poreske uprave.

Najveće promjene odnose se na digitalnu registraciju preduzeća i zaposlenih, čime se smanjuju redovi i birokratske prepreke, posebno u toku turističke sezone. Sve će se, kaže, raditi online.

„Po Zakonu o privrednim društvima od 1. januara preduzeće je moguće registrovati samo online , odnosno digitalnim putem, što je svakako veliko olakšanje za obveznike. Takođe je registracija zaposlenih po prvi put se uvodi na digitalan način. Biće moguće prijaviti zaposlene u par minuta, kao i odjaviti“, kazala je Drobnjak.

Novi sistem, uz maksimalnu bezbjednost podataka, koristiće svi poreski obveznici – obuke su u završnoj fazi.

„Postoje razni alati, kojim postavljamo polise, branimo saobraćaj upravo na onom nivou, koji je osnovni kako bi se sproveo proces i dovoljno zaštitili podaci. Imamo disaster rikaveri lokaciju, što znači da, ukoliko bi došlo do pada sistema na glavnoj lokaciji, saobraćaj se automatski seli na rezervnu lokaciju i korisnici uopšte nemaju osjećaj da je došlo nekih smetnji u sistemu“, istakla je Drobnjak.

Digitalizacija će, poručila je Drobnjak, značajno olakšati rad uprave i ubrzati procedure za građane i privredu.

Laketić: Promjene će osjetiti i građani i privreda

Vršilac dužnosti direktora Poreske uprave Sava Laketić gostujući u Jutarnjem programu RTCG pojasnio je da novi sistem IRMS omogućava digitalizaciju svih postojećih usluga Poreske uprave, uključujući i komunikaciju sa Poreskim obveznicima.

“Ono što će građani i privreda prvo osjetiti je digitalna registracija privrednih i neprivrednih društava, dakle sva dokumentacija ubuduće će se podnositi elektronski, nije potrebno dolaziti u Poresku upravu da bi se firma registrovala. Već od prvih radnih dana januara očekujemo i stabilizaciju sistema, vjerujem da ćemo tamo do 12. januara imati potpuno stabilizovan sistem i da će do 12. januara u potpunosti funkcionisati. Druga bitna stvar je da će se prijava i odjava radnika, što je takođe iziskivalo višestruke dolazake u Poresku upravu, moći obavljati digitalno”, naglasio je Laketić.

Dodao je da će testni period biti u januaru 5. i 9., a potpunu funkcionalnost očekuju od 12. januara. Organizovana je i obuka za radnike kako bi se brže prilagodili prelasku na novi sistemi i ona će biti realizovana narednih dana i do kraja godine po organizacionim jedinicama.

“Zbog ekstremno kratkih rokova nismo organizovali predpuštanje obuke za širu javnost, ali planiramo da u narednih dan-dva pustimo video tutoriale kao i tekstualna uputstva. Svakako imaćemo call centar otvoren za građane, imaćemo nakon 12. januara organizovano sa poslovnim udruženjima ciljane obuke kako za privredu, tako i za specifične profesije poput računovođa. Imaćemo helpdeskove unutar najvećih kancelarija, tako da građani mogu s mirom da počnu sa korišćenjem sistema. Ono što je bitno da napomenem, sistem je portalskog tipa, dakle, vrlo intuitivan, lak za korišćenje sa karticama i tabovima koji su bukvalno u par klikovaće se sve ovo što sam malo čas najavio moći završiti”, objasnio je Laketiću.

On naglašava da prvi put imaće sve podatke o poreskim obveznicima na jednom sistemu. Bolja analitika donijeće mogućnost da donose informisane odluke, da ih primjenjuju na svakog poreskog obveznika koji ima slično ponašanje i samim tim očekuju da će imati pravičniju i pravedniju primjenu poreskih propisa.

IRMS pomaže i u suzbijanju sive ekonomije i u boljoj naplati poreza.

“Veliki obim podataka ćemo imati na jednom mjestu. Prije svega zbog toga ćemo imati bolji pregled svih ekonomskih tokova u državi i moći ćemo brže i efikasnije da reagujemo na sve ono što prepoznamo kao neformalne zone unutar naše ekonomije. Ono što je bitno napomenuti da bi jedna poreska uprava u današnjem vremenu bila efikasna i jaka, mora se baviti analizom rizika, što će biti u fokusu na budućim reformskim procesima unutar Poreske uprave”, naglasio je Laketić.

Što se tiče prihoda u 2025. Laketić ističe da da su nešto iznad očekivanog, ne mnogo, ali iznad planiranih iznosa u odnosu na prošlu godinu.

“Imamo 35 miliona više ili 2,28% više naplaćeno, zaključeno sa podacima od četvrtka. Očekujemo i do kraja godine u ovih nekoliko radnih dana da imamo isti trend. Taj poslednji dan je vrlo često značajan po pitanju naplate poreza zbog isplate zarada velikom broju zaposlenih, tako da očekujemo da zadržimo taj trend i da zadržimo tih 35 do 40 miliona plusa u odnosu na prethodnu godinu. Imamo veći stepen dobrovoljnosti u prijavljivanju i plaćanju poreza. Što se tiče onih koji najviše doprinose, svi su i dalje u sektoru za velike poreske obveznike. Tu su veliki trgovinski lanci, bankarski sektor, elektroenergetski sektor i slično. Što se tiče dužnika, imamo uslovno rečeno stabilnu situaciju u vrhu te crne liste koju kvartalno objavljujemo. Poreski dug raste i to je po više osnova. Trenutno je on nekih 750-752 miliona eura. To je rast u odnosu na kraj prošle godine za 87 miliona”, kazao je Laketić.