Veliku analizu poslovanja banaka tokom (u svakom pogledu rekordne) 2024. godine, završili smo stavom “da će banke biti pred velikim izazovom da ponove godinu kada je u pitanju rezultat, što bi bilo pravo finansijsko umijeće”. Nismo namjeravali biti vidoviti već smo svoj stav formirali na osnovu jasnih promjena koje karakterišu kako svjetska, tako i naše lokalno finansijsko tržište tokom ove godine. Među promjenama koje su svakako najavile da će finansijsko okruženje biti izazovnije tokom ove u odnosu na prethodnu godinu, izdvaja se pad Euribora (šestomjesečna stopa je 01. jula 2024. godine iznosila 3,678 odsto, da bi 01. jula 2025. godine njena vrijednosti bila 2,051 odsto). Ovaj pad je uticao da maltene sve stope na oročena sredstva, kao i stope na dužničke hartije od vrijednosti u svijetu oslabe, a što posljedično za rezultat donosi i manju zaradu finansijskim institucijama.

Ta manja zarada već je vidljiva po rezultatima banaka koje smo mogli pročitati u nedavno objavljenim finansijskim izvještajima na sajtu Centralne banke Crne Gore.

Iako se bilansi banaka uvećavaju, ukupni profit sektora smanjen je za 19,8 odsto na godišnjem nivou, sa 87,2 miliona eura sa kraja juna 2024. na 70 miliona eura na kraju juna 2025. godine. Najveći profit i dalje ima CKB banka sa 26 miliona eura, a slijede NLB (13,3 miliona), HIPOTEKARNA (10,8 miliona) i ERSTE (8,3 miliona eura). Ove četiri banke zajedno drže 83,5 odsto ukupnog profita sektora. Najveće negativno iznenađenje je ADRIATIC banka, koja je iz pozitivnog rezultata od 10 miliona eura sa kraja drugog kvaratala prethodne godine prešla u gubitak od 2,8 miliona eura na kraju drugog kvartala ove godine, što je znatno uticalo na pad ukupne profitabilnosti sektora.

Analizirajući bilanse, jasno je da bankarski sektor u Crnoj Gori nastavlja da raste po osnovu aktive, kreditne i depozitne mase, ali istovremeno ulazi u fazu pritisaka na profitabilnost. Povećani troškovi, promjene u portfelju investicija i pad profita nekih banaka, uz istovremeno jačanje liderskih pozicija najvećih finansijskih institucija, ukazuju na intenzivniju tržišnu konkurenciju i potrebu za prilagođavanjem strategija poslovanja u narednom periodu.

Ipak, prije nego sagledamo pojedine bilansne kategorije i njihova kretanja tokom prvih 6 mjeseci ove godine, želimo istaći podatak koji ohrabruje, ali ujedno i poziva na oprez. Naime, iako je evidentan ubrzan rast maltene svih vrsta kredita u bankarskom sektoru (ukupni bruto krediti su na kraju juna mjeseci iznosili 5,17 milijardi eura i bili za čak 75 odsto veći u odnosu na podatak iz juna 2019. godine kada su iznosili 2,95 milijadi eura), činjenica je da udio nekvalitetnih kredita u sektoru konstantno opada. Ovo znači da je rast kreditnog portfelja kreiran na osnovu pažljivo osmišljenih i adekvatno sprovođenih strategija banaka sa aspekta rizika. Tzv NPL stopa u sistemu je po posljednjim dostupnim podacima sa stranica CBCG iz maja mjeseca iznosila svega 3,2 odsto, što je najniži procenat u posljednjih 15-ak godina.

U nastavku je grafik koji govori da se ogromna većina klijenata-kreditnih dužnika danas nalazi među redovnim platišama, dok je nikad manji postotak onih koji sa svojim otplatama kasne.

AKTIVA BANAKA

Na kraju drugog kvartala 2025. godine, ukupna aktiva crnogorskog bankarskog sektora dostigla je iznos od 7,4 milijardi eura, što predstavlja rast od 10,5 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, kada je ona iznosila oko 6,7 milijardi eura. Ovaj rast ukazuje na nastavak stabilnog širenja sektora, uz povećanje plasmana i potencijalno optimizovane strukture bilansa banaka.

Na čelu liste po visini aktive ostaje CKB banka, čija je aktiva na kraju juna 2025. dostigla iznos od 2,08 milijardi eura, što predstavlja povećanje od 332 miliona eura, odnosno 19 odsto u odnosu na isti period prethodne godine kada je aktiva iznosila 1,75 milijardi. CKB time zadržava lidersku poziciju sa 28 odsto učešća u ukupnoj aktivi sektora, što je za 2 procentna poena veći tržišni udio danas u odnosu na godinu ranije.

Na drugom mjestu je HIPOTEKARNA banka, koja je takođe zabilježila značajan rast — sa 934 miliona na 1,09 milijardi eura, odnosno povećanje od 16,6 odsto. Učešće ove banke u ukupnoj aktivi sada iznosi 14,7 odsto.

Treća po veličini je NLB banka, čija aktiva sada iznosi 1,06 milijardi eura, što je povećanje od 126 miliona eura ili 13,6 odsto u odnosu na prvu polovinu 2024. godine. NLB tako učestvuje sa 14,3 odsto u ukupnoj aktivi bankarskog sistema.

Na četvrtom mjestu je ERSTE banka, sa aktivom od 959 miliona eura, što je za 124 miliona više nego u drugom kvartalu 2024. kada je imala 834 miliona. Ovo je rast od 14,9 odsto, a ERSTE sada učestvuje sa 12,9 odsto u ukupnoj aktivi sektora.

Zbirno posmatrano, četiri najveće banke (CKB, NLB, HIPOTEKARNA i ERSTE) imaju ukupnu aktivu od 5,186 milijardi eura, što čini čak 70 odsto ukupne aktive crnogorskog bankarskog sistema. U istom periodu prošle godine, njihov zbirni udio iznosio je oko 66,3 odsto, što pokazuje da su ove banke dodatno ojačale svoju tržišnu dominaciju.

Kada je riječ o ostalim bankama, ADRIATIC banka bilježi pad aktive, sa 554 na 419 miliona eura, što predstavlja pad od 24,3 odsto. Ova banka je imala najznačajniji negativni pomak u sektoru.

UNIVERSAL banka je takođe zabilježila pad aktive, sa 370 miliona na 324 miliona eura (-12,5 odsto).

S druge strane, ZAPAD banka je zabilježila rast sa 324 na 411 miliona eura (+26,5 odsto), dok je PRVA banka uvećala svoju aktivu za 36 miliona, sa 336 na 372 miliona eura (+10,8 odsto). LOVĆEN banka je takođe imala umjereni rast od 2,7 odsto, sa 341 na 350 miliona eura, kao i ADDIKO banka, čija aktiva je blago povećana sa 224 na 236 miliona eura.

Najmanju aktivu u sektoru i dalje ima ZIRAAT banka, sa 109 miliona eura, ali i kod nje je zabilježen rast od 2,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

KREDITI

Ukupni neto krediti koje su crnogorske banke plasirale klijentima iznosili su na kraju juna mjeseca 4,25 milijardi eura, što predstavlja rast od 16,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kada su iznosili 3,65 milijardi eura. Ovaj podatak ukazuje na rastuću kreditnu aktivnost u zemlji, podržanu povećanom tražnjom za finansiranjem od strane stanovništva i privrede.

Najveći kreditor u sektoru ostaje CKB banka, koja je na kraju drugog kvartala 2025. imala ukupno 1,43 milijardi eura plasiranih kredita, što je povećanje od 207,6 miliona eura u odnosu na isti kvartal 2024. godine, kada je ta bilansna stavka iznosila 1,22 milijarde eura. Ova banka bilježi godišnji rast plasiranih kredita od 17 odsto, čime zadržava lidersku poziciju sa učešćem od 33,66 odsto u ukupnim kreditima sektora.

Drugo mjesto po kreditnoj aktivnosti zauzima NLB banka, sa kreditima u iznosu od 736,8 miliona eura, što je povećanje od 94,8 miliona eura (+14,8 odsto) u odnosu na prethodnu godinu. NLB tako učestvuje sa 17,35 odsto u ukupnom kreditnom portfoliju sektora.

ERSTE banka se nalazi na trećem mjestu, sa iznosom kredita od 645 miliona eura, što je rast od 104,3 miliona eura ili 19,3 odsto u odnosu na polovinu 2024. godine. Učešće ERSTE banke u ukupnim kreditima sada iznosi oko 15,2 odsto.

Na četvrtom mjestu je HIPOTEKARNA banka, koja je zabilježila značajan rast od čak 26,1 odsto, sa 271,8 miliona s kraja juna 2024. na 343 miliona eura na kraju šest mjeseci 2025. Ova banka sada pokriva 8,1 odsto ukupnih kredita u sektoru.

Zbirno posmatrano, ove četiri banke — CKB, NLB, ERSTE i HIPOTEKARNA — imaju kreditni portfolio od 2,67 milijardi eura, što čini 74,3 odsto ukupnih kredita u sektoru. Godinu ranije, taj udio iznosio je 73,3 odsto, što ukazuje na blago jačanje koncentracije kreditne aktivnosti u najvećim bankama.

Od ostalih banaka, LOVĆEN banka bilježi rast sa 198,5 miliona na 231 miliona eura, što je povećanje od 16,4 odsto. PRVA banka takođe je zabilježila rast — sa 169,4 miliona na 189,3 miliona eura (+11,7 odsto).

ZAPAD banka imala je snažan rast od 28,9 odsto, povećavši kreditni portfolio sa 109,3 na 140,9 miliona eura. ADRIATIC banka je zabilježila rast od 22,7 odsto, sa 126,4 na 155 miliona eura, dok je UNIVERSAL banka imala skroman rast od 8 odsto.

Jedina banka koja je zabilježila pad kreditne aktivnosti je ZIRAAT banka, čiji je kreditni portfolio pao 16,8 odsto sa 54,5 na 45,3 miliona eura čime ostaje banka sa najmanje plasiranih kredita u sistemu.

ADDIKO banka je zabilježila gotovo neutralno kretanje, sa blagim rastom od 1,9 miliona eura, što predstavlja gotovo stagnaciju (1,2 odsto), ali je uprkos ovom podatku ova banka zabilježila izuzetan poslovni rezultat što ćemo predstaviti u nastavku.

DEPOZITI

Na kraju drugog kvartala 2025. godine, ukupni depoziti koje su klijenti povjerili crnogorskim bankama iznosili su 5,64 milijardi eura, što predstavlja rast od gotovo 5 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, kada su iznosili 5,37 milijardi eura. Ovaj umjereni rast pokazuje nastavak povjerenja građana i privrede u bankarski sektor, ali i oprez usljed potencijalnih ekonomskih izazova.

Najveću bazu depozita u Crnoj Gori i dalje ima CKB banka, sa iznosom od 1,48 milijardi eura na kraju juna mjeseca ove godine. U odnosu na prethodnu godinu, kada je imala 1,34 milijardi eura, CKB je povećala depozite za 142,8 miliona eura, što predstavlja rast od 10,7 odsto. Time ova banka učestvuje sa 26,3 odsto u ukupnim depozitima sektora, zadržavajući i jačajući čvrstu lidersku poziciju.

Na drugom mjestu nalazi se HIPOTEKARNA banka, koja je uvećala depozite sa 791,8 miliona eura na 910 miliona eura na kraju juna mjeseca. Ovaj rast od 118,2 miliona eura ili 14,9 odsto pozicionira ovu banku kao drugu po jačini depozitne baze, sa učešćem od 16,1 odsto.

NLB banka je treća po visini prikupljenih depozita, sa iznosom od 817,7 miliona eura, što je rast od 56,1 miliona u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 7,4 odsto. Njeno učešće u ukupnim depozitima sada iznosi 14,5 odsto.

Na četvrtom mjestu po visini depozita nalazi se ERSTE banka, sa 650 miliona eura, što je rast od 79,6 miliona eura ili 13,9 odsto u odnosu na Q2 2024. godine, što je ovoj banci donijelo 1 dodatni procentni poen tržišnog udjela koji sada iznosi 11,5 odsto.

Zajedno, ove četiri banke – CKB, HIPOTEKARNA, NLB i ERSTE – drže ukupno 3,859 milijardi eura na kontu depozita, što predstavlja 68,4 odsto ukupne štednje sektora, dok su godinu ranije imale učešće od 64,4 odsto. To znači da se koncentracija depozitne baze kod najvećih banaka značajno povećala, uprkos činjenici da ove banke ne plaćaju najveće kamate na štednju, ali im klijenti ipak najviše vjeruju.

Što se tiče ostalih banaka, PRVA banka je povećala depozite za 35,4 miliona eura za proteklih 12 mjeseci, sa 284,5 na 319,9 miliona eura, što je rast od 12,5 odsto. ZAPAD banka je ostvarila izuzetno snažan rast od 71,6 miliona eura na godišnjem nivou, sa 289,3 na 360,9 miliona eura (+24,7 odsto), što je jedan od najdinamičnijih skokova u sektoru.

ADDIKO banka je takođe povećala depozite – sa 167,7 na 176,7 miliona eura (+5,4 odsto), dok je LOVĆEN banka zabilježila skroman rast od 0,6 odsto, odnosno sa 288,4 na 290,2 miliona eura.

S druge strane, ADRIATIC banka je zabilježila najveći pad među svim bankama – depoziti su joj pali sa 486,4 miliona eura na 292 miliona eura, što je gubitak od 194,5 miliona eura, odnosno drastičan pad od 40 odsto. UNIVERSAL banka je takođe smanjila svoju depozitnu bazu, sa 322,5 miliona na 273,2 miliona eura (pad od 15,3 odsto). ZIRAAT banka, kao banka sa najmanjom depozitnom bazom od 68,1 miliona i dalje zauzima samo 1,2 odsto tržišta.

INVESTICIJE U HARTIJE OD VRIJEDNOSTI

Na kraju drugog kvartala 2025. godine, ukupna vrijednost investicija banaka u hartije od vrijednosti (HOV) iznosila je 1,28 milijardI eura, što predstavlja blagi rast od 3,3 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, kada je ta suma iznosila 1,24 milijardi eura. Ovaj rast ukazuje na stabilno interesovanje banaka za ulaganje u finansijske instrumente, uprkos padu kamatnih stopa koje ova ulaganja donose, ali i određenim korekcijama i razlikama u pristupima među pojedinačnim bankama.

Najveći investitor u hartije od vrijednosti u apsolutnim iznosima je HIPOTEKARNA banka, koja je na kraju juna mjeseca imala plasirano 449,8 miliona eura, što je porast od 87,4 miliona eura u odnosu na prethodnu godinu.

CKB banka, koja je na polovini 2024. imala relativno skromnih 79 miliona eura uloženih u HOV, značajno je povećala svoje investicije na 170,8 miliona eura na polovini 2025. godine, ostvarivši rast od 91,7 miliona eura.

ZAPAD banka je takođe značajno ojačala svoj investicioni portfelj – sa novih 38 miliona eura na ovom kontu na kraju juna mjeseca je držala 148,5 miliona eura investiranih u različite vrste hartija od vrijednosti.

Na četvrtoj poziciji nalazi se ERSTE banka, koja je povećala ulaganja sa 109,4 miliona na 131,7 miliona eura – rast od 20,4 odsto, odnosno 22,3 miliona eura. Njeno učešće u sektoru sada iznosi 10,3 odsto.

Zajedno, četiri najveće banke po visini investicija – HIPOTEKARNA, CKB, ZAPAD i ERSTE – upravljaju sa 900,8 miliona eura uloženih u hartije od vrijednosti, što čini 70,3 odsto ukupnih ulaganja sektora.

Vrlo je zanimljivo kretanje investicionog portfelja ADRIATIC banke, koja je prošle godine bila drugi po veličini investitor sa 282 miliona eura, da bi na kraju drugog kvartala ove godine smanjila svoje investicije na svega 101,5 miliona eura. Ovo je pad ulaganja od čak 64 odsto, što predstavlja najoštriji pojedinačni pad među svim bankama i značajno umanjuje njeno učešće u ukupnim investicijama sektora.

Ostale banke bilježe različite trendove. NLB banka je uvećala investicije sa 63,9 na 73,9 miliona eura (+15,6 odsto), a PRVA banka sa 42,6 na 60,5 miliona (+42 odsto).

S druge strane, UNIVERSAL banka je smanjila ulaganja sa 106,4 miliona na 68,6 miliona eura (pad od 35,5 odsto), dok je LOVĆEN banka takođe smanjila iznos sa 66,2 na 52,1 miliona (pad od 21,4 odsto).

Najmanje uložene aktive u HOV imaju ZIRAAT banka, sa 19 miliona eura (iako je zabilježila rast od 21,3 odsto u odnosu na prošlogodišnji iznos od 15,6 miliona eura), kao i ADDIKO banka koja je takođe zabilježila rast – sa 2,2 na 5,3 miliona eura (rast od 142 odsto).

POSLOVANJE

CKB banka je i dalje ubjedljivo vodeća po visini NETO PRIHODA OD KAMATA. U prvih 6 mjeseci 2025. prihodovala je 44 miliona eura, što je za 1,28 miliona više nego u istom periodu 2024. godine.

Na drugom mjestu je NLB banka, koja je ipak zabilježila pad neto prihoda sa 22,88 miliona u prvoj polovini 2024. na 22,28 miliona eura u prvoj polovini 2025. godine.

ERSTE banka bilježi značajan rast: sa 16,96 miliona za 6 mjeseci 2024. na 18,83 miliona eura  u 6 mjeseci 2025. godine, što je među najvišim relativnim skokovima među bankama u ovom segmentu.

HIPOTEKARNA banka takođe bilježi rast neto prihoda od kamata, sa 14,9 na 16,2 miliona eura, što je skok od 8,5 odsto. Slično je i sa LOVĆEN bankom, koja je povećala neto prihode od kamata sa 7 na 7,7 miliona eura, bilježeći rast od preko 9 odsto.

ZAPAD banka je među onima sa najvišim relativnim skokom — njen neto prihod je porastao sa 5,49 miliona na 6,66 miliona, što je rast od 21,4 odsto. PRVA banka bilježi blagi rast neto prihoda od kamata, sa 4,5 na 4,68 miliona eura (+3,9 odsto), dok ADDIKO banka bilježi blago smanjenje — sa 6,26 na 6,21 miliona eura, što je pad od 0,8 odsto.

UNIVERSAL banka je zabilježila pad neto prihoda od kamata sa 4,54 na 4,26 miliona eura, dok je ADRIATIC banka imala još izraženiji pad — sa 7,8 miliona na 6,3 miliona, odnosno smanjenje od 18,8 odsto, što je najveći pad među svim bankama u ovom segmentu.

Na začelju liste nalazi se ZIRAAT banka, koja je jedina sa neto prihodima od kamata ispod dva miliona eura — u padu sa 1,78 na 1,56 miliona eura (-12,5 odsto).

Tradicionalno najjača u segmentu NETO PRIHODA OD NAKNADA I PROVIZIJA ostaje CKB banka, koja je i u prvih 6 mjeseci 2025. zadržala lidersku poziciju po visini ostvarenih prihoda – 9,55 miliona eura, što je ipak nešto manje nego u istom periodu prethodne godine kada je taj iznos iznosio 9,97 miliona eura.

Na drugom mjestu po prihodima se nalazi HIPOTEKARNA banka, koja je u prva dva kvartala 2025. ostvarila 6,39 miliona eura neto naknada, što je za oko 427 hiljada manje nego prethodne godine (6,819 miliona eura).

Značajan pad zabilježila je i ADRIATIC banka, koja je u polovini 2024. godini ostvarila neto prihod od 3,73 miliona eura, dok je godinu dana kasnije on iznosio samo 1,02 miliona – pad od 2,7 miliona eura ili čak 72,6 odsto. Ovakav drastičan pad je prouzrokovan najvećim dijelom gubitkom prihoda po osnovu kursnih razlika, po kojima je ova banka do skoro bila poznata.

S druge strane, pojedine banke su zabilježile rast prihoda. NLB banka je ostvarila blag, ali stabilan rast sa 2,98 miliona eura iz dva kvartala 2024. na 3,094 miliona eura za isti period 2025. godine. Takođe, LOVĆEN banka je prihodovala 996 hiljada eura u 2025. godini, što je više u odnosu na 917 hiljada iz prethodne godine – rast od 8,6 odsto.

Iznenađenje predstavlja PRVA banka, koja je više nego udvostručila prihod od naknada i provizija – sa 525 hiljada u prvoj polovini 2024. na 1,17 miliona u prvoj polovini 2025. godine, što predstavlja impresivan rast od čak 122 odsto.

Sličan pozitivan trend, iako u manjoj mjeri, bilježi i ZIRAAT banka, sa rastom sa 466 na 593 hiljade eura, dok ADDIKO banka bilježi pad neto naknada sa 652 hiljade na 589 hiljada eura.

ERSTE banka je zabilježila pad neto prihoda od 1,1 miliona eura (sa 2,338 na 1,234 miliona), a takođe i UNIVERSAL banka i ZAPAD banka bilježe negativan trend, sa padom od 25 odsto i 34,6 odsto, respektivno.

Ove promjene pokazuju da se tržište bankarskih usluga u Crnoj Gori dinamično mijenja, a uspješnost u generisanju prihoda od naknada postaje sve više indikator prilagodljivosti banaka novim uslovima poslovanja i potrebama klijenata.

PROFIT

U uvodniku ovog teksta smo naveli da su 4 najveće banke zabilježile manje NETO PROFITE tokom 6 mjeseci ove u odnosu na isti period prethodne godine, dok se od banaka koje su uspjele povećati profit, ističe ADDIKO banka, koja je izuzetno popravila rezultat – sa 1,8 miliona na 2,7 miliona eura (rast od 51,9 odsto). Slično tome, PRVA banka je duplirala profit sa 2,2 miliona na 4,4 miliona eura, dok je ZIRAAT banka ostvarila blagi rast sa 0,6 miliona na 0,7 miliona eura.

UNIVERSAL banka je zabilježila pad profita sa 3,9 miliona na 2,8 miliona eura (pad od 27,5 odsto), dok je ZAPAD banka imala pad sa 2,5 miliona na 1,5 miliona eura (pad od 40,3 odsto). LOVĆEN banka je imala blago smanjenje sa 2,4 miliona na 2,2 miliona eura.

Uprkos pojedinačnim naporima manjih banaka da poboljšaju rezultate, ukupna slika sektora pokazuje jasan pad profitabilnosti, koji je posebno izražen zbog gubitka ADRIATIC banke i smanjenja dobiti najvećih finansijskih institucija. Ovi pokazatelji sugerišu izazovniju tržišnu klimu u prvoj polovini 2025. godine, ali i potrebu za prilagođavanjem strategija rasta i kontrole troškova kod većine banaka.

TROŠKOVI ZAPOSLENIH

Kad smo već kod troškova, uvijek koristimo priliku istaći one koji najviše zanimaju naše čitaoce, a ujedno imaju veliki značaj na poslovanje samih banaka, a to su TROŠKOVI ZAPOSLENIH.

U prvoj polovini 2025. godine, crnogorske banke su nastavile trend različitih politika kada je riječ o izdvajanjima za troškove zaposlenih, što je jasno vidljivo iz uporedne analize podataka u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupno posmatrano, većina banaka bilježi rast u ovim izdvajanjima, dok je kod nekoliko banaka zabilježen pad.

Najveće iznose na ime troškova zaposlenih u oba posmatrana perioda izdvaja CKB banka, sa 10,2 miliona eura u polovini 2024, odnosno čak 11,5 miliona u istom periodu 2025. godine. Ovo predstavlja rast od oko 12 odsto, odnosno nominalno povećanje od 1,2 milion eura.

Na drugom mjestu po izdvajanjima nalazi se NLB banka, koja je sa 6 miliona eura za prvih 6 mjeseci 2024. povećala iznos na 6,6 miliona eura tokom 6 mjeseci 2025, što je rast od 10 odsto. ERSTE banka je takođe zabilježila rast izdvajanja za zaposlene od oko 7 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji uporedni period: sa 5,75 miliona na 6,15 miliona eura.

Najveći rast po ovoj stavci među analiziranim bankama bilježi HIPOTEKARNA banka, koja je troškove zaposlenih povećala sa 4 miliona na 5,1 milion eura, što predstavlja rast od čak 25 odsto.

Među bankama koje su značajnije povećale izdvajanja izdvaja se i ZAPAD banka, koja je stavku rashoda na kontu troškova zaposlenih uvećala 19,5 odsto na godišnjem nivou, a slično se dogodilo i sa LOVĆEN bankom, koja bilježi porast ove vrste izdavajanja od oko 19 odsto (sa 2,3 na 2,75 miliona eura), kao i PRVA banka, sa rastom od 19 odsto (sa 2 na skoro 2,5 miliona eura). Maltene identičan procenat rasta izdvajanja za zaposlene zabilježila je i ADRIATIC banka — sa 2,5 miliona na 2,99 miliona eura, što čini povećanje od 19,9 odsto.

Sa druge strane, nekoliko banaka je smanjilo svoja izdvajanja. Među njima je najznačajniji pad zabilježen kod ADDIKO banke, koja je smanjila troškove sa 2,84 miliona na 2,54 miliona eura, što je pad od oko 10,5 odsto na godišnjem nivou. Najmanja izdvajanja i u apsolutnom iznosu i u relativnom pogledu zabilježila je ZIRAAT banka, sa blagim padom sa 973 hiljade na 881 hiljadu eura, što je smanjenje od oko 9,5 odsto na konto rashoda za zaposlene na godišnjem nivou. UNIVERSAL banka je pak zabilježila rast – sa 1,43 na 1,55 miliona eura (+8 odsto).

Predočeni trendovi pokazuju da većina banaka povećava iznose izdvojene za zaposlene, što može ukazivati na rast plata, zapošljavanje dodatnog kadra ili uvećane beneficije. CKB i dalje značajno prednjači po apsolutnom iznosu, dok je HIPOTEKARNA banka imala jedan od najvećih relativnih skokova izdvajanja za zaposlene.