Rebalansom budžeta za ovu godinu, o kojem će se uskoro izjasniti poslanici, planira se da budžetska rezerva pokrije trošak od oko pet miliona eura za otkup nekadašnjeg aviona Montenegro Airlinesa, poznatijeg kao „Čarli“, sa ciljem izbjegavanja arbitražnog postupka. Kako su saopštili u NVO Akcija za socijalnu pravdu, rebalansom će se povećati niz stavki koje ukazuju na ogromnu potrošnju javne administracije.
Rast budžetske rezerve se objašnjava da je za potrebe otkupa vazduhoplova tipa Embraer 190-200 LR – Čarli, oko pet miliona eura, kojeg Montenegro Airlines nije uspio da otkupi usljed nemogućnosti ispunjavanja obaveze po Ugovoru o zajmu i Ugovoru o zakupu aviona, a time se prevenira pokretanje arbitražnog postupka, kao i gubitak do sada realizovane investicije u avion od preko 30 miliona eura.
Ne objašnjava se, kažu u ASP, da li je dug za „Čarlija“ već plaćen iz trezora, ili tek treba da bude učinjeno. Rezerva se Rebalansom uvećava za 35 miliona, pa će iznositi 70 miliona za ovu godinu.
„Prema ranijim javnim informacijama, „Čarlija“ je Montenegro Airlines uzeo na finansijski lizing davne 2010., uz garancije tadašnje Vlade. U međuvremenu je braziska banka, posredstvom koje je tada realizovan posao, tražila 5,2 miliona dolara ili avion u plovidbenom stanju, a kako su tvrdili odgovorni, popravke aviona koštale bi preko deset miliona eura ili i znatno više. U međuvremenu, Rebalans budžeta prikazuje projekciju da će dio saobraćajnih projekata, koji bi se realizovali narednih godina, biti skuplji za najmanje 80 miliona eura. Naime, postojeća cijena za 21 saobraćajni projekat (izgradnje, rekonstrukcije, sanacije puteva i mostova) je 148 miliona, ali je nova procjena cijena pokazala dramatičan skok za trećinu ili na 228 miliona. Rebalans takstativno navodi listu tih projekata, a ukazuje se da se time stvara uslov za pokretanje tendera. Građani Crne Gore godinama plaćaju jedne od najskupljih puteva u ovom dijelu Evrope, na tenderima (koji se iznimno kontrolišu) uglavnom učestvuje nekoliko vodećih kompanija u ovoj oblasti, pa izostanak konkurencije ‘pumpa’ cijene puteva, a u projekte se takođe često ulazi bez izrada kvalitetnih elaborata o stanju na terenu, pa i to kasnije dovodi do skokova cijena. Oblast javnih nabavki, posebno u infrastrukturi, je među najosjetljivijim na korupciju“, ocjenjuju u ASP.
Dodaju da se rebalansom budžeta uvećava i niz stavki, koji ukazuju na ogromnu potrošnju javne administracije, zbog čega trpe socijalne i druge društvene potrebe u zemlji.
„Službena putovanja se uvećavaju za 240 hiljada, pa su Rebalansom za ovu godinu projektovani na 5,9 miliona, trošak reprezentacije je veći za 50-tak hiljada, pa su bezmalo 650 hiljada eura. Komunikacione usluge, koje se u dobroj mjeri telefonske, su veće za 240.000, pa su za čitavu 2023. godinu na nivou od 6,5 miliona. Veći su i troškovi ugovora o djelu za 600.000, pa će za ovu godinu dostići nevjerovatnih 17 miliona eura. Kod konsultantskih usluga se bilježi rast za 3,5 miliona, pa će biti ove godine 31,8 miliona. Ugovori o djelu su nezakoniti oblik zapošljavanja u javnoj upravi i prečica su za upošljavanje partijskog i nepotističkog kadra. Konsultantske usluge su u značajnoj mjeri takođe skrivena zapošljavanja, ali i ‘dotiranje’ i dodatno ‘punjenje’ rukovodnog kadra kroz projekte. Rebalansom se uvećavaju i zarade za 7,5 miliona, pa će za bruto zarade preglomazne javne administracije ove godine biti izdvojeno oko 635 miliona eura. Za ostala lična primanja se izdvaja još 20-tak miliona eura, za lična primanja pripravnika 12,1 milion, pa kada se uzmu u obzir svi ovi izdaci, koji se povezuju sa zapošljavanjima, proizilazi da državna radna snaga poreske obveznike košta preko 700 miliona eura“, navode u ovoj NVO.
Ističu da ono što se za narednu budžetsku godinu izgledno pojavljuje kao još veći problem, jeste da će izdaci za bruto zarade (ali i ostale povezane stavke) biti značajno veći. Naime, u oktobru je samo za bruto zarade isplaćeno oko 70 miliona eura, pa ako se to uzme kao minimalna mjesečna procjena za naredno budžetiranje, za 12 mjeseci to bi bilo nestvarnih 840 miliona.
Pročitajte još