Преосвећени Владико милешевски,

Високопреподобни игумани,

Високопречасни протојереји,

Честити саборе српски,

Заблагодарићу прво Господу, а потом Владици и свештеницима,Црквеном одбору и свима вама, драга браћо, који сте ме удостојили да вас на овом светом дану, са овога светог мјеста, поздравим својом скромном бесједом у частосвећења новосаграђене Цркве Светих Козме и Дамјана у Страховом долу.

Као Србину ми је велика част и понос што сам данас у Страховом долу заједно са Вама који својим неизмјерним трудом и безграничном љубављу за годину дана сазидасте ову лијепу Цркву.

Благодарећи вама,прегаоцима,и молитвама нашега владике Атанасија, Свети Врачи од данас,па занавијек,постадоше заштитници овога села и цијелог бољанићког краја, али и сваке породице у овоме крају.

Цркву своју сазидасте у најтежој години – кад су овоземаљски моћници силомпокушали да отму наше храмове. Саградисте своју цркву у времена тешка и скрбна, кад су живи завидјели мртвима!, како то записа један тројички црноризац прије четири стотине година.

Не штедјесте ни труда, ни блага, ни суза,ни зноја са лица свога. Сазидасте ову камену љепотицу и показасте свијету да сте часни синови својих предака и поносни очеви својих потомака.

И ви који богоугодну молитву принијесте да се ваздигне ова Црква; и ви који земљу даривасте и темеље Цркви утврдисте; и ви неимари који снагом својом и Божијим даром камен на камен слагасте, а умјесто цемента камење љубављу везивасте и умјесто кише знојем натапасте; и ви који мајсторима помагасте;и ви који јапију из горе добављасте; и ви који рогове на Цркву подигосте и складним је кровом укровисте; иви који је светим иконама и иконостасом украсисте;и ви који крстове и звона на Цркву ваздигосте; и ви који водом раднике појисте и кором хљеба хранисте; и ви који динар дадосте; и ви који ни хиљаде не жалисте – сви до једногузидастесебе у темеље рајске вјечности и непролазности. Својим дјеломостависте завјет Господу, прецима и потомцима својим,  какви сте православци, светосавци и Срби били.

У времену безвјерја – ви сте вјеровали; у времену мржње – ви сте вољели; у времену нерада – ви сте радили; у времену опште грабежи, ви нисте грабили – ви сте давали; у времену разградње, ви нисте разграђивали – ви сте градили; у времену кад су од Цркве отимали, ви нисте отимали – ви сте своју Цркву још једном Црквом даривали.

У најтеже вријеме неслоге и безбожништва, ви се сложисте и обожисте; прикуписте злим временом и злим људима обурдано камење и од гомиле камења зване Црквина – Цркву своју сазидасте и врата пакла надвладасте.

            Радуј се, Страхов доле, јер си данас крунисан Храмом Божијим, најљепшом круном којом једно село може бити крунисано!

            Радујте се сви Страовци, овога и онога свијета, јер међу вас данас слетје црква љепотица – топла као суза Божија, мека као душа монашка. Са неба слетје, а на руке је дочека Владика милешевски са свештеницима својим и богољубивим народом српским.

            Радујте се све митроносне владике и кротки свештеници који столећима овим крајем ходисте и крстисте народ у име Оца и Сина и Духа Светога, јер се данас види јасно, као на длану, да нисте узалуд ходили, нити се узалуд Богу молили.

            Радујте се све пљеваљске Цркве, јер данас добисте још једну сјајну звијезду у вашем дивном Сазвјежђу Светом.

Радујте се горе страовске, јер вас данас, после 550 година, ороси молитва и озари милозвучни звук звона са звоника Светих Врачева и однесе глас Господу да се у Страхов до Црква вратила. Поздрављамо страовска звона оном познатом пјесмом краља Николе Петровића: „Звоно Цетињског манастира“.

Звони, звони, мило звони,

Србима је то олтар;

За њ се р’јека крви проли,

То је Христа Бога дар!

И кроз ваздух и облаке

Твој нек с’ ори слатки јек

И поздравља све јунаке,

Којима се диви в’јек:

Карађорђа и Данила…

И кажи им, звоно, хој,

Да је већа турска сила,

Срушиће је народ мој!

И ми данас са овог великог сабора српског народа пљеваљског краја поручујемо да нећемо дозволити васпостављање некакве нове лаживјере. Никога не мрзимо, ни са ким нећемо да се бијемо. Ми имамо своју Српску православну цркву на чијој лађи бродимо пуних осам вјекова. Та лађа има само биране кормиларе какав је Свети Сава,Свети наш патријарх Варнава (Росић), Свети наш владика Варнава (Настић) и сви остали славни српски патријарси и владике.

Дубљи су темељи тројички од накривљених и испуцалих темеља власти поданичке!

Гласније је звоно с Милешеве од све хајке безбожничке!

Тврђи је сваки камен довољски од пакости невјерничке!

Постојанија је наша Љубав, Вјера и Нада одбедема мржње безбожничке!

Поштовани Владико, Вама хвала што својом митром нашу Цркву украсисте и нашу вјеру у Христа утврдисте, што нас кротком ријечју поучисте и епископским жезлом пут показасте у општем беспућу.

Драги Жарко Ненезићу, који си својим трудом обнову цркве водио и велику жртбу подрносио,драги ктитори и приложници Светога Храма,  драга моја браћо и сестре у Христу, нека Вам је срећан и благословен данашњи Празник; нека вам је срећно и благословено освећење цркве Светих Козме и Дамјана. Да се у њој Богу молите, крштавате и вјенчавате и да се својој Цркви и у добру и у злу увијек враћате.

Што носили, свијетло вам било!

Што родили, све вам свето било!

МР БОЈАН СТРУЊАШ

СТРАХОВ ДО КОД ПЉЕВАЉА

14. 7. 2019. ГОД.