Од почетка пандемије инсистира се на поштовању здравствених препоруке ради заштите од вируса, а како се одбранити од вируса са интернета, односно сајбер-напада. Све их је више, јер све више послова обављамо онлајн и све више времена проводимо на интернету.

Министарство унутрашњих послова је ове године примило 1.252 захтева тужилаштава, која се односе на извршење неког кривичног дела високотехнолошког криминала. Поднето је 187 кривичних пријава против 154 лица због сумње да су извршили око 300 таквих кривичних дела.

„Откако је почео ковид, ми имамо вишеструко повећање броја претњи посебно за фишинг нападе, друге неке методе социјалног инжењеринга усмереног према грађанима, јер грађани су уплашени, желе да изађу из ове ситуације прихватају разноразне савете и самим тим многи злонамерни корисници интернета утичу на њихово размишљање и на њихове поступке“, рекао је Небојша Јокић из МУП-а.

Последњих годину и по дана многи послови, продаја и проток новца преселили су се на интернет, а то су на глобалном нивоу пратили и сајбер криминалци. Најчешћи напади су путем мејла, СМС порука и говорних позива, а штета може бити заиста велика.

„На тај начин када се пошаље малициозни линк, оног тренутка када корисник кликне на тај линк, он бива преусмерен на малициозни садржај где оставља такве податке јер се те наводне компаније представљају врло веродостојно, траже од корисника да унесу такве врсте података. Оног тренутка када добију те податке, ти подаци бивају на различите начине злоупотребљени“, каже Јован Милосављевић, руководилац службе за информациону безбедност у РАТЕЛ-у.

Према његовим речима, они могу да приступе банковном рачуну, могу да преузму сав новац који је расположив у том тренутку.

Ове године велики број превара је, каже, ишао преко платформи за е-трговину.  

Међу најчешћим преварама су и поруке преко Вотсапа и Вајбера у којима се наводи да познате компаније организују наградне игре и тражи се да се поруке брзо проследе на што више бројева.

„Обично код порука које одлазе на шири број корисника, углавном се подразумева да се прикупљају лични подаци у које можемо убројати матичне бројеве грађана, лозинке, називе налога за приступање различитим типовима апликација било да су оне мобилне као мобилно банкарство или и-бенкинг“, додао је Милосављевић.

Интерпол је покренуо кампању подизања свести о сајбер безбедности. Србија је према естонском индексу информационе безбедности на 17. месту, а на листи Међународне телекомуникационе уније која оцењује информациону безбедност на 39. месту у свету.