У читаоници Народне библиотеке „Стеван Самарџић“ Пљевља, 22. јануара 2026, представљена је збирка пјесама Горана Даниловића „Пјесме око уста“. О књизи су говорили Милорад Дурутовић, књижевни критичар, и пјесникиња Милица Бакрач.

Збирку пјесама „Пјесме око уста“ Дурутовић је оцијенио као једну од најбољих пјесничких књига објављених у Црној Гори у последње вријеме, која „садржи велики број изванредних, лирски префињених и мисаоно утемељених пјесама“. Говорећи о поетици Горана Даниловића, коју је представио кроз неколико пјесама, истакао је да је корисно имати у виду и пјесников друштвено-политички ангажман, јер нас нови историзам учи да разумијевање књижевног текста не почива само на тексту, већ и на аутору, на култури, историјском тренутку, језику на којем текст настаје. Метод новог историзма, по ријечима Дурутовића, свој пуни ефекат показује у пјесмама као што су „Догодине“, „Олуја“, „Доли“, „Шумарице“, „Василијевска“ „Литијска“ и друге. „Сами њихови наслови указују на својеврсну топонимију наших колективних, историјских и савремених подвига, страдања и надања“, закључује. Анализирајући пјесму „Кликерима“, Дурутовић говори о историзацији митопоетске димензије којом се књига отвара, тако да се „укрштањем историје, мита и стварности образује метафизичка раван која сабира национална страдања у иконичној фигури сведетета“. Дурутовић даље истиче да се колективни и национални трагизам и интимна пјесничка туга, у поезији пјесника, стапају у један тон, у епско-лирску полифонију, а парадигматски примјер таквог поступка јесте песма „Венци“.

„У цјелини гледано, Даниловић се не креће зантаски, већ аутентично и зналачки кроз репертоар националних тема, било да долазе из историје, културе или митологије“, закључује Дурутовић, истакавши да један од врхунаца таквог поступка онеобичавања јесте пјесма „Шумарице“. Она, по његовом мишљењу „није само поетска евокација једне од највећих трагедија српске историје, већ и радичевићевски, чак и настасијевићевски омаж српском језику, у којем се значење и звучање ријечи уређују кроз мистичку ауру“. У пјесми „Чекамо те“ Даниловић лирски разрађује завршни чин Симбола вјере, истиче даље Дурутовић, закључивши на крају свог излагања да се Горан Даниловић „не креће само од мртвих даљина до наших дана, већ се легитимише и као пјесник есхатона, пјесник који нас из мрака историје изводи ка свјетлости вјере, љубави и наде“.

Пјесникиња Милица Бакрач, на самом почетку свог излагања, прочитала је изводе из рецензије књиге „Пјесме око уста“, коју је написао проф. др Душко Прелевић. Истакла је да ако би писала есеј о Горановој књизи, насловила би га завршним стиховима из пјесме „Епска“, „Море песмо не ори друмове / море душо не гази орања“, који су прожети језичком довитљивошћу и љепотом, којом пјесник ствара. „Патриотска поезија Горана Даниловића је отмена, достојанствена и њежна, господствена и искрена, историјска и духовна“, истиче пјесникиња, нагласивши да је то поезија која чува све оно што народ памти и попут компаса показују у ком правцу да кренемо, ако затајимо на раскршћима. У наставку свог излагања говорила је о симболима који су заступљени у самим пјесмама, попут друма, душе, вина, закључивши да Горанове пјесме настају из дубине колективне душе и нашег памћења.

На крају саме пјесничке трибине публици се обратио и сам аутор, који је прочитао неколико својих пјесама. Горан Даниловић је рођен 5. јануара 1971. године. Основно образовање је стекао у Манастиру Морачи, а средње у родном граду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Никшићу, на Одсјеку за филозофију, и стекао звање Дипломирани професор философије. Бивши је посланик у Скупштини Црне Горе (2016-2020) и министар унутрашњих послова Црне Горе у 2016. години, а прије тога је био посланик у Скупштини Црне Горе (2001-2016). Био је члан Одбора за међународне односе и исељенике (2012 – 2016), замјеник предсједника Одбора за безбједност и одбрану Скупштине Црне Горе у једногодишњем мандату, члан Парламентарне скупштине ОЕБС-а (2009 –2015). Био је и члан Одбора за безбједност и одбрану Скупштине Црне Горе (2006 – 2012) и кандидат за градоначелника Подгорице 2006. године. Каријеру је започео као новинар на РТЦГ-у (1996-1998). У почетку је био новинар сарадник, а касније новинар уредник. Један је од оснивача Радио Светигоре, замјеник главног уредника (1998-1999) и уредник обновљених дневних новина „Глас Црногорца“ (1999-2001). Аутор је путописних ТВ репортажа из области културе и духовности – Света Гора 1998, Историја Православља 2000, Путевима Истока/Кападокија 2000. Био је главни и одговорни уредник највећег мултимедијалног пројекта у Југоисточној Европи „Косово и Метохија лице Европе“, савјетник на пројекту „Србија земља спорта“, савјетник на пројекту „100 година поноса и славе“ 2013. године. Аутор је збирки пјесама: „Ријечи и речи“, „Дрхтај у пруту“ и „Лунаво“, као и књиге прозе „Хероји и хероини“. Данас је предсједник Уједињене Црне Горе и актуелни директор Агенције за контролу и обезбјеђење квалитета високог образовања. Живи и ради у Подгорици. Отац је двоје дјеце. Говори руски језик.

Свечану ноту овој изузетно посјећеној књижевној вечери дале су рецитације Анице Ђуровић, која је говорила стихове из промовисане књиге.

Модераторка вечери била је Ђина Бајчета.