На књижевној промоцији, коју је Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља приредила 8. децембра 2025. године, представљене су двије књиге Славка Јекнића: роман „Дробњачки војвода“ и збирка пјесама „Јуначки поменик“.

Бојана Ђачић, директорица Библиотеке, говорећи о прозној хроници Славка Јекнића, која је посвећена дробњачким војводама и ширем културно-историјском кругу племена, истакла је да она „представља изузетан и методолошки специфичан примјер савремене реконструкције усмене културе, породичних казивања, архивске грађе и завичајне меморије. У наративној стратегији аутора преплићу се историјска фактографија и породична предања, при чему Јекнић успоставља поетички модел који се креће између документарног приказа, културне антропологије и митопоетске структуре“.

Говорећи о историји Дробњака која је исписана у кратким периодима мира и дугим фазама отпора, Ђачић је истакла како је ова историја сачувала кроз усмену и писану традицију низ личности које обиљежавају колективно памћење племена. „На страницама овог романа, пред читаоцем се развијају приче о знаменитим војводама Ђурјану Косовчићу, Мирчети Абазовићу, његовом потомку Павлу Абазовићу, као и о војводи Јоку Караџићу, чија су дјела у различитим историјским раздобљима постала мјерило части, слободе и издржљивости.“

Ђачић је даље нагласила да женски ликови, у сложеном друштвеном и духовном пејзажу Славка Јекнића, заузимају истакнуто мјесто, и да их писац не третира као споредне, већ као кључне носиоце унутрашњег поретка. „Иако је динарски патријархални систем спољашње структуре био јасно хијерархизован, унутрашња динамика и свакодневни механизми функционисања показују да су жене имале сложену и антрополошки значајну улогу. Жене у овим наративима нису маргинализоване, већ представљају субјекте који чувају традицију, ‘унутрашњу археологију памћења’ и наслеђену морално-етичку матрицу заједнице“, истиче даље Ђачић.

У наставку свог осврта, Ђачић је говорила о историјском сегменту који обухвата дјеловање Мехмед-паше Соколовића у Дробњаку, истакавши како се у том сегменту открива дубока комплексност односа између османске власти и локалног српског племства. „Сложеност периода и противречност фигуре Мехмед-паше Соколовића отварају простор за различита историјска тумачења и подстичу на критичко преиспитивање традиционалних наратива. Историјски извори, од свједочанстава европских путописаца до црквене иконографије, указују на потребу да се проучава и она страна историје која је остала сакривена или затамљена, како би се створила цјеловита слика односа између Османског царства и српског племства“, истакла је Ђачић.

Проза Славка Јекнића, по њеном мишљењу, оставља дубок и трајан утисак као дјело које надраста оквир обичне књижевне форме и представља значајан допринос савременом разумијевању културног наслеђа Дробњака. „Јекнић успјева да оживи заборављене јунаке и обнови културне обрасце, пружајући читаоцу могућност да доживи духовни пејзаж једне заједнице и да разумије њене вриједности, ритуале и начин живота. Његов прозни корпус дјелује као мост између прошлости и садашњости, између документа и усменог предања, претварајући се у литературу која истовремено памти, тумачи и ствара“, закључила је Ђачић.

Раде Црногорац, публициста и политиколог, говорећи о роману Славка Јекнића „Дробњачки војвода“, истакао је да се да закључити како је историја била учитељица опстанка. Нагласио је да роман обухвата неколико стољећа и покољења Дробњака и дробњачких синова, који су својим снажним печатима традиције обиљежили једно вријеме и сачували светосавску традицију тог простора. „Стога светосавска традиција, видљива кроз бројне топониме Дробњака, постаје сржно мјесто од којег почиње све оно што ће чинити традицију дробњачког и дурмиторског живота. На саму светосавску традицију морају се наслонити слојеви паганског, односно древног предања, које је претрајало чак и у имену Дурмитора и неким обичајима и наравима нашег народа“, истакао је Црногорац. Говорећи о међусобном преплитању митског и историјског, истиче да се код читаоца романа „Дробњачки војвода“ стиче утисак о надопуњавању и повезивању у једну компактну цјелину између мита, као првотне истине нашег живота од које почиње само сазнање, и оне историјске истине коју смо прочитали у историјским списима.

Свјетлост Дробњака и Дурмитора најбоље се може ишчитати кроз роман „Дробњачки војвода“, сматра даље Црногорац. У наставку свог обраћања говорио је о дробњачком епском свијету Славка јекнића, који је презентован у збирци пјесама „Јуначки поменик“, закључивши да Јекнић и даље тврди да смо ми „покољење за пјесму створено“, да смо „заточници мријет навикнути“ и да „човјек бачен на бурну брежину“ мора испунити свој живот неким садржајем.

Славко Јекнић је рођен 1962. године у Крњој Јели код Шавника. По занимању је дипломирани економиста. Био је првак Србије и Савеза српских гуслара и постао добитник Златне повеље Савеза гуслара Србије. Добитник је књижевне награде „Радован Бећировић-Требјешки“, за епско стваралаштво. У ТВ серији „Вук Караџић“ играо је улогу Стојана Хајдука, великог Вуковог пјевача, од кога је Вук записао изузетну јуначку пјесму „Женидба краља Вукашина“. Прву гусларску грамофонску плочу снимио је у Радио Телевизији Београд 1985. године. Од 1986. године наступао је у низу позоришних представа, приказиваних у више градова Југославије: „Горски вијенац“, „Буна на дахије“, „Кад се дели срећа и несрећа“ и др. Славко је снимио на носаче звука ( грамофонске плоче, касете, ЦД, видео касете и др.) преко 50 гусларских издања, и више од 100 епских народних пјесама уз гусле. Славко је учествовао у више документарних филмова о традицији Црне Горе, Србије и српског народа и то: „Црна Гора – међа истине“, „Књаз Данило и Кадићи“, „Гусле моје“ и „Косовско распеће“. Гуслама је посветио књигу „Гусле наше свете“ о традицији и искуству гусала у прошлости и садашњости. Јекнићеви радови уврштени су у више стручних књига и часописа који се баве традиционалним и духовним вриједностима српског народа. Објавио је двије запажене збирке пјесама епске поезије: „Слободарска здравица“ и „Јуначки поменик“ са преко 20.000 стихова у осмерцу у десетерцу.

До сада је објавио следећа издања: „Снови и синови Илије Ћирова“ (роман), „Крст Глигора Мучалице“ (роман), „Шапат ускочких трава“ (збирка пјесама), „Посвета братству Јекнића“ (збирка пјесама), „Слободарска здравица“ (збирка пјесама), „Планинске тајне“ (књига приповијетки), „Мелодије срца“ (збирка поезије), „Родослов здувача“ (роман), „Горштачки кодекс части“ (збирка пјесама), „Гусле наше свете“ (књига о гуслама и традицији), „Господар ријечи“ (збирка пјесама), „Јуначки поменик“ (збирка пјесама), „Дробњачки војвода“ (роман).

Члан је Српске књижевне задруге и Клуба писаца „Чукарица“. Радни вијек провео је у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, гдје је радио на одговорним пословима и задацима. Пензионисан је у чину пуковника полиције. Живи и ствара у Београду.

Пјесник Славко Јекнић, након изведбе на гуслама једне од епских пјесама, обратио се присутнима истакавши да, иако се о књигама може доста говорити, аутори су све што су имали да кажу, казали у својим књигама. Говорио је о озбиљном истраживачком раду и максималном напору који је захтијевало писање романа „Дробњачки војвода“. Истако је да су књиге о којима се говори на промоцији повезане, и да „свака на свој начин говори о усменој традицији Дробњака и дробњачког племена“.

Ученици Анђела Вељанчић и Јован Перковић читали су сегменте из романа „Дробњачки војвода“, као и стихове из збирке епских пјесама „Јуначки поменик“.

Ауторско вече је одржано у читаоници Библиотеке, пред бројном читалачком публиком.