Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља приредила је предавање на тему „Слобода и одговорност кроз призму Легенде о Великом инквизитору“ Фјодора Михајловича Достојевског, које је одржала Софија Јеловац, виша библиотекарка. Полазници ове књижевне трибине били су ученици гимназије „Танасије Пејатовић“ и Средње стручне школе, са својим предметним професорима Јеленом Бајић и Снежаном Грујичић.

На самом почетку предавања Јеловац је упознала ђаке са бројном литературом која заинтересованог читаоца може упутити у што шире и свестраније разумијевање овог писца, који се, осим као књижевник, равноправно проучава и као филозоф. То је нарочито утемељено у основној идеји која прожима сва његова дјела, а то је питање човјекове слободе. Слободе која се не разматра у једном правном, социолошком, политичком, друштвеном смислу, како смо научили да је видимо, већ човјекове слободе у њеном онтолошком смислу, слободе као човјекове најбитније и најзагонетније одреднице. У том смислу човјек није само појединац, персона, индивидуа, која партиципира у неком друштву по утврђеним принципима и друштвеним нормама. Човјек је у књижевнофилозофском свјетоназору Достојевског личност, која се отима свим објективистичким законитостима. Његову изванредност чини управо то, сматра даље Јеловац, што је биће дијалога. Човјек је, осим што је биће које је обдарено разумом, умом, биће које воли, које прашта, које се каје, и које је спремно да за другу личност поднесе жртву. Ту се крије смисао слободе, сматра Јеловац, која је у наставку предавања показала како је Достојевски, користећи се књижевним штивом и књижевним језиком, настојао да открије најдубље тајне човјека и свијета.

Окосница предавања била је Легенда о Великом Инквизитору, поеми која представља централно мјесто у роману „Браћа Карамазови“, коју ученици средњих школа имају као обавезну школску лектиру, а кроз коју је писац најексплицитније приказао феномен слободе као човјекове онтолошке одреднице.

Достојевски је кроз ову поему предвидио будућe друштвено-политичке преврате који ће промијенити лице историје, идеолошке покрете и тоталитарне системе, као што су бољшевизам и нацизам, али и нови свјетски поредак коме свједочимо данас, а који је увелико довео у питање човјекову слободу као његову суштинску одредницу.

За сами крај предавања Јеловац је ученицима предочила једну свагдашњу недоумицу, која свакако произилази и из „Легенде о Великом Инквизитору“, а то је дилема о којој могу размишљати док читају Фјодора Михајловича Достојевског, која је садржана у питању – Шта је ближе људској природи, слобода која човјека чини личношћу одговорном и спремном да бира између добра и зла, или срећа и безбрижност у окриљу глобалног друштва, универзалног поретка једнакомислећих индивидуа?

Предавање је одржано у Читаоници Библиотеке, 24. 11. 2025. године.