Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља приредила је предавање „Мирослављево јеванђеље у контексту историје, писма и и идеолошке рецепције“, које је пред пљеваљском читалачком публиком одржала доц. др Јелена Газдић.

Јелена Газдић је рођена 12. децембра 1984. године у Пљевљима гдје је завршила основну школу и гимназију. Школске 2003/04. уписала је студије српског језика и књижевности на Филозофском факултету у Никшићу. Дипломирала је 2008. године, а магистрирала 2012. године. Академске 2012/2013. године уписала је постдипломске докторске студије, такође на Филозофском факултету у Никшићу. Благовремено је положила све предвиђене испите, али је због административних пропуста на Универзитету Црне Горе докторске студије наставила на Филозофском факултету у Приштини, са привременим сједиштем у Косовској Митровици, гдје је и докторирала 7. јуна 2021. године.

Од 2009. до 2015. године радила је као лектор у дневним новинама „Дан“ у Подгорици. Студијске 2013/2014. и 2014/2015. године била је хонорарно ангажована као сарадник на тадашњем јединственом Филозофском факултету, на Студијском програму за српски језик и јужнословенске књижевности. Од академске 2015/2016. године запослена је као сарадник у настави на Филолошком факултету Универзитета Црне Горе, Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности. У звање доцента изабрана је 2022. године. Тренутно је руководилац Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу.

Ауторка је монографије „Језик цетињских годишњака и недељника из 19. вијека“, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, 2021, као и бројних научних и стручних радова објављених у часописима и зборницима. Заједно са професором Душаном Крцуновићем, приредила је зборник радова „Оловна времена у Црној Гори (1990-2020), Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, 2023.

Члан је Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и Међународног центра за православне студије у Нишу.

На самом почетку свог излагања професорка је нагласила да живимо у времену у коме је битно говорити о научним и историјским подацима када су у питању овакво важни ћирилични споменици, и контекстуализовати их онако како они заслужују. Истакла је да је важно нагласити да је Мирослављево јеванђеље споменик који је писан српскословенским језиком, писано за хумског кнеза Мирослава, сина Завидина и брата Стефана Немање, због индиција које постоје, а које покушавају доказати да то није брат Стефана Немање. У том смислу сматра да треба бити поштен према научним подацима. „Зато сам издвојила запис из самог краја Јеванђеља гдје се види дио текста писара Григорија који јасно говори коме је саставио само Јеванђеље“.

У наставку излагања Газдић је говорила о изгледу и опреми овог драгоцјеног рукописа. Јеванђелистар садржи дане за богослужбено читање сваког дана, написано за потребе богослужења у цркви Светог Петра у данашњем Бијелом Пољу. Није познато како је Мирослављево јеванђеље доспјело у манастир Хиландар, гдје се налазило до 1896. године, када је предато краљу Александру Обреновићу. Данас се Мирослављево Јеванђеље чува у Народном музеју у Београду, осим једног листа који се чува у Петрограду, у Националној руској библиотеци. Споменик има 181 лист и неуобичајено је веће величине од осталих јеванђеља тог типа, па је зато и успјело да се сачува јер због својих димензија није толико директно служено у цркви. Један је од најљепших споменика које је људска рука направила због својих илуминација и украса који су веома раскошни. Укупно има 323 иницијала и илуминација, писано у два стубца, писала су га два писара.

Професорка је говорила о првим културним и научним радницима који су се заинтересовали за сами рукопис. Стојан Новаковић је дао назив Јеванђељу и од 19. вијека се оно назива Мирослављево јеванђеље. Осим Новаковића, Хиландар је посјетио и Нићифор Дучић који се заинтересовао за ову драгоцјену реликвију, исписао последњи лист и објавио, као и Љубомир Стојановић, познати филолог. Он је први који се бавио описивањем Мирослављевог јеванђеља на филолошки начин. Обрадио га је ортографски и морфолошки.

Газдић се у наставку излагања осврнула на филолошку и језичку анализу рукописа. У том смислу нагласила је да је веома је битно критичко издање које су приредили Никола Родић и Гордана Јовановић, у коме је дефинитивно утврђено да су на рукопису радила два писара. Григорије дијак, који је написао мањи дио рукописа, и главни писар који није именован, а за кога се дуго сматрало да му је име Варсамелеон, на основу потписа на крају самог Јеванђеља. Међутим то није никакав потпис, варсамелеон је сложеница на грчком и значи балсамово уље, што значи оно чиме се писало, а не име писара. Користећи бројне наводе из самог Јеванђеља, које је публици презентовала на слајдовима, говорила је о правопису ове двојице писара, и бројним злоупотребама које су произашле из њиховог погрешног тумачења.

Газдић је нагласила да је у данашње вријеме веома важно говорити о идеолошким рецепцијама Мирослављевог јеванђеља. У том смислу, говорила је о уџбеницима који се користе у црногорском школству, читанки за први разред гимназије, у којој се подаци о Мирослављевом јеванђељу могу посматрати као фалсификат научних чињеница.

У наставку прадаваља говорила је о значају израде фототипских издања овог драгоцјеног рукописа, нагласивши да је важно да споменик имамо и дигитализованог.

Након предавања доц. др Јелене Газдић, присутни су имали прилику да погледају филм Бошка Савковића о Мирослављевом Јеванђељу „У почетку беше реч“.

Предавање је одржано 17. 11. 2025. године у Читаоници Библиотеке.

Модератор књижевне вечери била је Софија Јеловац, виша библиотекарка.