Nije lako dekarbonizovati urbane sredine, a u tome najviše mogu da pomognu geotermalni, solarni-termalni, sistemi na biomasu i biogas, rekao je na Beogradskom energetskom forumu 2023 Bojan Bogdanović iz EBRD-a. Na panelu Savremene tehnologije za održivo grijanje i hlađenje, kojeg je moderirao, istaknuto je da za daljinsku energetiku mogu da se iskoriste i viškovi električne energije iz vjetroelektrana i solarnih parkova.

Toplotne pumpe su tema broj jedan u Evropi, rekao je Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB) u Evropskoj banci za obnovu i razvoj. On je na Beogradskom energetskom forumu – BEF 2023 bio moderator panela o održivom grijanju i hlađenju, gdje su učesnici pozvali na integraciju sa elektroenergetskim sektorom.

Evropska komisija je u martu pozvala države članice, pa samim tim i ugovorne strane Energetske zajednice, da u svoje nacionalne energetske i klimatske planove (NEKP ili NECP) uvrste skladišta toplotne energije kao pružaoce usluga balansiranja, naveo je Bogdanović. Objasnio je da na scenu stupa diverzifikacija balansiranja.

Riječ je, između ostalog, o pretvaranju električne energije iz varijabilnih izvora u toplotnu, i to prvenstveno iz vjetroelektrana i solarnih parkova. Sa elektrifikacijom grijanja i hlađenja, ovi viškovi su takođe pogodni za toplotne pumpe.

„Moramo mnogo više da se bavimo toplotnim pumpama. Moramo da se bavimo geotermalnom energijom, solarno-termalnom energijom, biogasom, biomasom i svim onim tehnologijama koje će nam pomoći da dekarbonizujemo daljinsko grijanje. A podsjetiću vas da je na cijelom Zapadnom Balkanu samo tri posto od skoro devet hiljada megavata instalisane snage u daljinskom grijanju obnovljivo. Imamo jedan sistem, jedno blago koje može da nam pomogne da dekarbonizujemo urbane sredine. Jer nije lako dekarbonizovati urbane sredine“, izjavio je Bogdanović.

Upravo taj sistem može više od svih drugih da doprinese dekarbonizaciji u tom segmentu, napomenuo je. Bogdanović je ukazao na to da se na globalnom planu preko polovine ukupne primarne energije troši na daljinsku energetiku, od čega u najvećoj meri na grijanje.