Budžetom za iduću godinu nije predviđeno uvećanje obračunske vrijednosti koeficijenta, iako o tome jeste bilo razgovora između socijalnih partnera – kazao je na jučerašnjem okruglom stolu u vezi Nacrta ekonomskih reformi od 2026 – 2028. godine direktor Direktorata za državni budžet u Ministarstvu finansija Bojan Paunović.

Tu sugestiju je MF u okviru javne rasprave oko tog dokumenta uputio Marko Subotić iz Unije slobodnih sindikata Crne Gore, ocjenjujući da bi nakon 14 godina obračunska vrijednost koeficijenta trebalo da bude uvećana. Paunović je ocijenio da je predloženo uvećanje od 12 odsto značajno.

– O tome je bilo razgovora sa predstavnicima sindikata i na Socijalnom savjetu i ta tema je u razmatranju, ali ta vrsta uvećanja je značajna i nije predviđena prijedlogom budžeta za 2026. godinu – kazao je Paunović.

Subotić je, kako je naveo, svjestan da bi to uticalo na budžet između 90 i 100 miliona eura, ocjenjujući da bi to očuvalo efekte reformi Evropa sad koji su djelimično narušeni inflacijom.

– Imamo u vidu stav Evropske komisije da bi trebalo da se smanji potrošnja, ali smatramo da se to može uraditi kroz optimizaciju javne uprave. Iako košta, značajno bi podiglo standard zaposlenih i u javnom i u privatnom sektoru – kazao je Subotić.

Njegove sugestije su se, između ostalog, odnosile i na potrebu efikasnije borbe protiv sive ekonomije, zaustavljanja poreskog duga, te povećanje osnivačkog uloga prilikom otvaranja društava sa ograničenom odgovornošću (doo) u Crnoj Gori.

– Svako može osnovati firmu sa osnivačkim ulogom od jednog eura. Ono što se dešava u praksi jeste da se dugovi gomilaju, firme zatvaraju i niko ne odgovara, već se nakon toga otvaraju nove firme i na taj način nanosi višemilionska šteta budžetu – navodi Subotić.

Istog stava je i predsjednik Unije poslodavaca Crne Gore Slobodan Mikavica.

– Neprihvatljivo je da firma može da se osnuje za euro, to dovodi do velike poreske nediscipline, firme se otvaraju iznova i svaka pravi novi dug. Možda one nijesu vidljive poreskim inspekcijama, ali jesu onda kada je šteta već napravljena. Ali moramo imati u vidu da male firme čine 95 odsto ukupnog broja firmi u Crnoj Gori – kazao je Mikavica, izražavajući i nesigurnost kada je riječ o spremnosti privrednika da izađu na evropsko tržište.

Smatra da bi država, kroz podršku ali i nametanje obaveza u smislu sertifikacije u različitim oblastima, morala da nađe način da motiviše kompanije da se razvijaju kako bi što spremnije ušle na jedinstveno evropsko tržište.

Paunović je ukazao da se za podršku privredi preko Ministarstva ekonomskog razvoja i Ministarstva regionalnog razvoja izdvaja oko 5,5 do šest miliona eura. Očekuje da će privrednicima od posebnog značaja biti Kreditno garantni fond.

Prema riječima predstavnika MF, za naredni trogodišnji period planira se rast ekonomije na nivou od 3,2 odsto, računajući na rast privatne potrošnje i investicija.

– Finansijska situacija je stabilna i povoljna, pojačana je poreska disciplina, a pozitivni signali se vide i na tržištu rada, imajući u vidu da je u avgustu zabilježena najniža stopa nezaposlenosti od 8,9 odsto – kazao je Miloš Mišković iz MF.

Očekuju da će se, kako je kazao Paunović, deficit budžeta kretati između 2,8 i 2,9 odsto, a neto javni dug oko 60 odsto BDP-a, uz suficit tekuće potrošnje od 2,5 do tri odsto BDP-a.

Prema riječima direktorice Direktorata za javni dug Andrijane Ulić- Rajović na kraju trećeg kvartala javni dug je iznosio 4,7 milijardi eura, odnosno 58,6 odsto BDP-a, od čega 94 odsto čini spoljni dug.