U Crnoj Gori se očekuje postepeno usporavanje ekonomske aktivnosti, poznato kao „meko prizemljenje“, nakon visokog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u posljednje tri godine, ocijenili su iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES).

“Uticaji pandemije i geopolitičkih događaja će se smanjivati, a ekonomski rast će se stabilizovati na nižem nivou. Pad potrošnje domaćinstava u prošloj godini ukazuje na ovo usporavanje”, rekli su iz CEES-a agenciji Mina-business.

Kako su naveli, dodatni pritisak dolazi od smanjenog rasta u Evropskoj uniji (EU), što će uticati na crnogorsku ekonomiju.

Očekuje se umjeren rast potrošnje domaćinstava i smanjenje državne potrošnje u ovoj godini, uz stabilizaciju investicija i umjeren rast izvoza i uvoza.

“Projekcija CEES-a prema osnovnom scenariju rasta je da će, uzimajući u obzir prethodne pokazatelje, doći do stagnacije ili slabog rasta potrošnje domaćinstava, smanjenja stope rasta potrošnje države, smirivanja investicione ativnosti, kao i umjerenog rasta izvoza i uvoza robe i usluga u ovoj godini. Takav scenario bi proizveo realnu stopu rasta BDP-a od 2,8 odsto u ovoj godini“, prognozirali su u CEES-u.

Izazovi uključuju kontrolu troškova i obezbjeđivanje sredstava za otplatu javnog duga, kao i potrebu za strukturnim reformama koje će podržati zelenu tranziciju i digitalnu transformaciju, te jačanje ljudskog kapitala.

“Reforma nadzora nad državnim preduzećima, podržana od EU i crnogorske Vlade, takođe je ključna za smanjenje fiskalnih rizika”, smatraju u CEES-u.

CEES, prema riječima njegovih predstavnika, trenutno realizuje projekat pod nazivom Partnerstvom za održivost i veću odgovornost javnih preduzeća, koji ima za cilj jačanje uloge i učešća nevladinog sektora i građana u nadzoru nad radom državnih preduzeća kroz bolje praćenje ključnih finansijskih pokazatelja njihovog poslovanja i ispunjenosti kriterijuma korporativnog upravljanja.

Projekat je podržan od Instituta alternativa, uz finansiranje iz EU fondova i kofinansiranje od Ministarstva javne uprave.

Komentarišući prošlu godinu, iz CEES-a su saopštili da je crnogorska ekonomija zabilježila rast od oko 6,6 odsto u prva tri kvartala, čemu je doprinio i priliv nerezidenata, što je uticalo na povećanje potrošnje u maloprodaji, turizmu i građevinarstvu – zbog veće tražnje za stambenim prostorom.

„Prema procjenama CEES-a, ukupan realni rast ekonomije u prošloj godini se kretao između 5,7 odsto i 6,7 odsto, što je optimističnije od Vladinih projekcija objavljenih u Programu ekonomskih reformi za period od ove do 2026“, kazali du iz CEES-a.

Iako je ostvaren ekonomski rast, potrošnja domaćinstava je na kvartalnom nivou značajno opala – sa 15,4 odsto u prvom kvartalu, na 6,4 odsto u drugom i na 0,2 odsto u trećem kvartalu prošle godine. Državna potrošnja je stabilno rasla u sva tri kvartala – oko tri odsto. Turizam je doprinio rastu izvoza robe i usluga, koji je bio u prosjeku oko 16 odsto, dok je uvoz robe porastao šest odsto.

„Ipak, rast investicija je bile slab, djelimično zbog političke nestabilnosti tokom skoro cijele godine i loših međunarodnih finansijskih uslova. Iako u padu sa 17,5 odsto u januaru na 4,8 odsto u novembru, inflacija je u prošloj godini bila visoka, sa očekivanom prosječnom stopom od 8,8 odsto“, precizirali su iz CEES-a.

U novu godinu, kako su poručili, ulazimo sa bremenom ogromne mandatorne tekuće budžetske potrošnje, prvenstveno za transfere za socijalnu zaštitu i zarade u javnom sektoru, što je posljedica ad hoc vođenja fiskalne i ukupne razvojne politike u prošloj godini.

„Povećana tekuća javna potrošnja, ograničila je budžetski prostor za investicije u privatni sektor i razvojne projekte“, rekli su iz CEES-a.

Na pitanje da li građane čeka teška godina, iz CEES-a su odgovorili da se Crna Gora mora zadužiti preko 500 miliona eurs za vraćanje starih dugova. Stoga, kako objašnjavaju, nije bilo moguće dalje povećati plate u budžetu za ovu godinu bez reforme sistema zarada.

„Osim toga, tekuća budžetska potrošnja je porasla znatno više od izvornih budžetskih prihoda u posljednje dvije godine, čak za oko 300 miliona eura. Ovo povećanje potrošnje, uglavnom za socijalnu zaštitu, plate i penzije, finansirano je dobrim dijelom iz zaduženja. Zbog visokog troška obaveznih izdataka, nije bilo moguće značajnije povećati razvojnu komponentu u budžetu za ovu godinu“, kazali su iz CEES-.a

U CEES- u smatraju da je dobro da su u ovoj godini predviđene određene fiskalne uštede, ali ipak deficit javnih finansija ostaje visok i iznad nivoa definisanog fiskalnim pravilima.

Vlada je, kako su podsjetili, najavila određene elemente reformi fiskalne politike u Programu ekonomskih reformi od ove do 2026, s ciljem ostvarivanja primarnog suficita do 2026. godine.

„Ipak, ove reforme moraju biti intenzivirane i detaljnije razrađene u novoj Fiskalnoj strategiji, kako bi se ostvarili održivi finansijski ciljevi. Potrebna su održiva reformska rješenja koja će na dugi rok promijeniti strukturu budžeta u korist većeg učešća njegove razvojne komponente i istovremeno obezbijediti pravedniju raspodjelu trenutnog nivoa izdataka za socijalnu zaštitu, penzije i zarade”, smatraju u CEES-u.

Prema projekciji CEES-a, prosječna stopa inflacije u ovoj godini će biti oko četiri odsto.

Na inflaciju mogu dijelom uticati najavljeno poskupljenje struje, povećanje minimalne penzije i usklađivanje penzija. Sa druge strane, povećanje minimalne penzije će pozitivno uticati na životni standard.

„Uz to, bez povećanja plata u javnom sektoru, prosječne zarade u Crnoj Gori će realno opasti tri do četiri odsto, što će vjerovatno uticati i na privatni sektor“, dodali su iz CEES-a.

Oni su napomenuli da su zarade u Crnoj Gori porasle u 2022. godini zbog povećanja minimalne zarade i poreske reforme.

Realna zarada je neznatno povećana i u prošloj godini i to prvenstveno zbog povećanja zarada u javnom sektoru koji istovremeno karakteriše ogromno povećanje broja zaposlenih.

„Međutim, bez značajnog rasta produktivnosti, ovi rastući troškovi i eventualna nova povećanja zarada mogu biti finansirani samo zaduženjem“, tvrde u CEES-u.

Komentarišući kapitalni budžet za ovu godinu, iz CEES-a su kazali da je udio kapitalnih ulaganja u ukupnom budžetu Crne Gore povećan na 6,9 odsto, sa 6,7 odsto koliko je bilo planirano rebalansom budžeta u prošloj godini.

U prvih deset mjeseci prošle godine, iskorišćeno je 70 odsto predviđenih sredstava za kapitalna ulaganja. Međutim, oko dvije trećine planiranih projekata u posmatranom periodu nije ni započeto.

“Unapređenje upravljanja javnim investicijama u srednjem roku je važna preporuka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) data u okviru izvještaja o ocjeni upravljanja javnim investicijama za Crnu Goru (PIMA), te se nadamo da će se u narednom periodu obezbijediti puna primjena ovih preporuka. To je i očekivanje Evropske komisije (EK) u izradi Programa ekonomskih reformi za period od ove do 2026”, objasnili su iz CEES-a.

Iz CEES-a su saopštili i da se Crna Gora suočava sa izazovom privlačenja investitora, s obzirom na smanjeno učešće priliva stranih direktnih investicija u BDP-u.

„Sličan izazov se može odnositi i na potencijalne investitore u kupovinu crnogorskih hartija od vrijednosti, jer je u naredne tri godine potrebno obezbijediti oko 1,6 milijardi eura za otplatu duga. Ipak, to će biti nužan korak. Dobijanje DPL kredita od Svjetske banke (SB) i pozitivan izvještaj MMF-a bi poslali pozitivne signale potencijalnim investitorima o podršci međunarodnih finansijskih institucija“, dodali su iz CEES-a.

Oni su podsjetili da na frankfurtskoj berzi, cijene obveznica Crne Gore ukazuju na oporavak njenog suverenog duga.

Kamatne stope na desetogodišnje obveznice izdate 2019. su 6,44 odsto, a izdate su po stopi od 2,55 odsto, na sedmogodišnje iz 2018. su 4,95 odsto, a izdate su po stopi od 3,385 odsto, a na sedmogodišnje obveznice iz 2020. su 6,73 odsto, a izdate su po stopi od 2,875 odsto.

„Međutim, na berzi nema realizovanih poslova za sekundarnu prodaju tih obveznica, što ukazuje na oprez investitora“, rekli su iz CEES-a.

Govoreći o najavljenom zaduženju kod domaćih banaka, iz CEES-a su naveli da pregovori Ministarstva finansija sa domaćim bankama ukazuju da se nude ograničena sredstva sa kamatnim stopama između šest i 7,5 odsto, što je u skladu sa tržišnim uslovima.

„Zato je preporučljivo sagledati mogućnosti zaduživanja na međunarodnom tržištu, dok se domaći bankarski kapaciteti mogu koristiti za podršku privatnom sektoru za povećanje proizvodnje i investicija. Dodatno i zbog toga što domaći bankarski potencijal može biti iskorišćen za emisiju državnih zapisa i ostale vrste kratkorčnih aranžmana za finansiranje budžeta“, poručili su iz CEES-a.

Država se u decembru zadužila 50 miliona eura po kamatnim stopama 3,5 odsto, 3,75 odsto i četiri odsto na šest mjeseci putem aukcije državnih zapisa.