CGO: Oko 53% građana smatra da su partije najodgovornije za podjele

    1 godina pre 417 pregleda Izvor: RTCG

Skoro polovina građana Crne Gore smatra da je u državi prisutan problem radikalizacije, a 53,4 odsto da su političke partije najodgovornije za podjele u društvu, pokazalo je istraživanje Centra za građansko obrazovanje (CGO).

Istraživanje je urađeno od 15. do 21 maja u saradnji sa fonadicijom Fridrih Ebert i agencijom Damar, na uzorku od 1.002 ispitanika.

Prema rezultatima istraživanje, koje je predstavljeno danas u Podgorici, 38 odsto građana smatra da se o identitetskim temama u Crnoj Gori ne vodi ozbiljna društvena i naučna debata, a 34,4 ima suprotan stav.

Više od polovine građana, 53,4 odsto, smatra da su političke partije najodgovornije za podjele u crnogorskom društvu.

Da su to vjerske zajednice smatra 23,3 odsto građana, da je strani faktor 9,3 odsto, dok 6,3 odsto ispitanika vidi medije kao najodogovornije.

Na pitanje da li je ugrožen sekularni karakter Crne Gore, 44,7 odsto ispitanika odgovorilo je negativno, 34,6 pozitivno, a 20,7 odsto da ne zna.

Prema istraživanju, 41,1 odsto građana smatra da je u Crnoj Gori na sceni rehabilitacija ratnih zločinaca i pokreta, i istorijski revizionizam, 36,4 odsto da nije, dok 22,5 odsto nema stav.

Da je u Crnoj Gori prisutan problem radikalizacije smatra 48,7 odsto građana, 30,7 da ne postoji, dok 20,6 odsto nema stav o tome.

Kao načine za rješavanje problema radikalizacije društva građani vide usvajanje Zakona o zabrani fašističkih i kvinsliških, neofašističkih i ekstremno-desničarskih organizacija, u jačanju građanskog obrazovanja i aktivnijem djelovanju institucija i nevladinih organizacija, jačanju obrazovnog karaktera medija, organizovanju javnih i medijskih debata.

Na pitanje u kojoj mjeri se osjećaju sigurno kada su napolju, 39,4 odsto je dogovorilo da se osjeća djelimično sigurno, 25,2 odsto dosta sigurno, 18,3 potpuno sigurno, dok se 17,1 odsto osjeća malo ili ni najmanje sigurno.

Većina građana, 78,9 odsto, smatra da država treba da sprovede politiku preispitivanje dozvola za nošenje oružja i smanjenja količine oružja u društvu, 12,6 odsto da ne mora.

Da predsjednik treba da ima veća ovlašćenja u vršenju vlasti smatra 45 odsto građana, da ne treba 42,3 odsto, dok 12,7 nema stav o tom pitanju.

Rezultati istraživanja su pokazali da 48,8 odsto građana smatra da postoji zakonski okvir adekvatne kontrole rada Vlade i Skupštine i njihove odgovornosti za donešene odluke, 35,2 odsto da ne postoji, a 16 odsto ispitanika nema stav.

Da građani mogu uticati na vlast i kontrolisati je i van izbora preko javnih rasprava smatra 18,4 odsto ispitanika, putem građanskih inicijativa 13,7, protesta 13 odsto, dok 16,8 odsto ispitanika misli da građani ne mogu imati uticaj.

Većina ispitanika, 60,3 odsto, ocijenilo je da političke partije u Crnoj Gori ne drže do predizbornih obećanja 27,6 odsto da drže, a 12,1 nema stav.

Na pitanje da li lokalne vlasti u Crnoj Gori treba da imaju veća ovlašćenja u donošenju odluka pozitivno je odgovorilo 51,8 odsto građana, negativno 36,9 odsto, dok 11,3 odsto nema stav.

Istraživanje je pokazalo da više od polovine građana, 55,3 odsto, smatra da Srpska pravoslavna crkva (SPC) treba da ima istu poziciju kao bilo koja vjerska zajednica jer je Crna Gora građanska država.

Da SPC mora imati poseban status jer je većina njenih vjernika u Crnoj Gori ocijenilo je 30,2 odsto ispitanika, dok 14,5 odsto nema stav.

Većina građana, 67,9 odsto, smatra da vladavina prava nije moguća bez odgovornosti, transparentnosti i jednakosti svih pred zakonom, 21,1 odsto da je moguća, a 11,1 odsto nema stav.

Na pitanje da li u Crnoj Gori postoji pravosudni
sistem u kojem se može dobiti pravdu, 47,6 odsto odgovorilo je da je pravda spora ali dostižna u Crnoj Goru, 14,4 odsto da pravosudni sistem funkcioniše, 31,6 da pravosudni sistem radi samo za one koji su moćni i imaju veze, a 6,4 odsto nema stav o tome.

Da su međunacionalni odnosi u Crnoj Gori dobri, ali da bi ih trebalo značajno unaprijediti smatra 52,5 odsto ispitanika, 12,7 odsto da su odlični, a 30,6 odsto da su loši i da je to ozbiljan problem.

U kojoj mjeri se policija bavi bezbjednosnim problemima koji Vas zabrinjavaju, 46,7 odsto je odgovorilo da se djelimično bavi, 19,3 odsto u potpunosti , 20,7 odsto da se uglavnom ne bavi, 10,2 odsto da se uopšte ne bavi.

Građani kao glavni oslonac Crne Gore u spoljnoj politici treba da bude vide Evropsku uniju, a zatim Srbiju, Rusiju, Sjedinjene Američke Države.

Više od polovine građana smatra da su potrebne nove političke strukture koje Crnu Goru mogu uvesti u EU, 25.2 da ne trebaju, a 19,8 odsto nema stav o tome.

Da Crna Gora treba da ostane na poziciji priznanja Kosova i da ostavi Srbiji i Kosovu da sami rješavanju svoje odnose smatra 46,8 odsto građana, 32,2 da treba pružiti podršku normalizaciji odnosa između te dvije zemlje, dok 20,9 odsto mišljenja da nova Vlada treba da povuče priznanje Kosova.

Rezultati istraživanja su pokazali da 69,9 odsto ispitanika smatra da crnogorske institucije mogu u potpunosti ili donekle da se izbore korupcijom i organizovanim kriminalom, dok 22,8 odsto smatra da ne mogu.

Skoro polovina građana, 49,8 smatra da je izazovna ekonomska situacija u Crnoj Gori uzrokovana međunarodnim trendovima i posljedicama korona virusa, 41,9 odsto neodgovornim odlukama vlast, a 8,3 odsto nema stav.

Građane su pitali u kojoj mjeri je u Crnoj Gori rad dostojanstven, ugovoren, bezbijedan, pristojno i na vrijeme plaćen. Da to zavisi od poslodavca i da ima primjera dobre prakse kazalo je 60,5 odsto ispitanika, 21,5 odsto da nije uopšte, 14,1 odsto da je to značajnom uređeno, a četiri odsto nema stav.