Najnoviji izvještaj Europe’s environment 2025 (Životna sredina Evrope 2025), koji je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) objavila u saradnji sa mrežom Eionet, šalje jasnu poruku: klimatske promjene, degradacija prirodnih resursa i neodrživi obrasci potrošnje i dalje ugrožavaju društvenu i ekonomsku stabilnost evropskog kontinenta.

Iako je EU postigla značajan napredak u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, povećanju udjela obnovljivih izvora energije i poboljšanju kvaliteta vazduha, izgledi za ispunjenje ciljeva u oblasti zaštite biodiverziteta i vodnih resursa ostaju sumorni. Evropa je kontinent koji se najbrže zagrijava, a svaki treći stanovnik već živi pod pritiskom nestašice vode.

U tom kontekstu, izvještaj poziva na redefinisanje odnosa prema prirodi – uz poruku da bez obnove ekosistema nije moguće očuvati konkurentnu ekonomiju i visok kvalitet života.

Crna Gora između ambicije i realnosti

U okviru ovog izvještaja, objavljen je i profil stanja životne sredine za Crnu Goru, koji donosi sveobuhvatan pregled ključnih trendova u oblastima klimatskih i ekoloških politika, socio-ekonomskih kretanja i sistemskih promjena u sektoru energije, mobilnosti i hrane.

Iako su zabilježeni određeni pomaci, naročito u uvođenju obnovljivih izvora energije i povećanju površina pod zaštitom, Crna Gora se i dalje suočava sa brojnim izazovima: zastoj u primjeni politika, loša institucionalna koordinacija, nedostatak upravljačkih kapaciteta i spora i parcijalna harmonizacija sa zakonodavstvom EU.

Energija: Obnovljivi izvori rastu, ali energetska tranzicija sputana starim teretima

Crna Gora je 2023. godine ostvarila impresivan udio obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije – čak 40,9%, što premašuje cilj od 33 % postavljen za 2020. godinu. Novi cilj, definisan na nivou Energetske zajednice, predviđa 50% udjela do 2030. godine. Ipak, i pored visokog procenta obnovljivih izvora, nedostatak diverzifikacije ostaje izazov, jer je energetski miks i dalje snažno oslonjen na ograničeni broj tehnologija i postrojenja.

Novi Zakon o obnovljivim izvorima energije, usvojen u avgustu 2024. godine i usklađen s pravnom tekovinom EU, ima za cilj poboljšanje investicionog ambijenta i uvođenje tržišno orijentisanih podsticaja – zamjenom dosadašnjih feed-in tarifa sa sistemom premija za proizvođače. Ovaj zakon takođe afirmiše ulogu građana kao proizvođača-potrošača (prosumers) i uvodi koncept energetskih zajednica, čime se otvaraju vrata za decentralizaciju i demokratizaciju energetskog sistema.

Međutim, energetski sektor se i dalje suočava s ozbiljnim izazovima. Termoelektrana na ugalj u Pljevljima, koja obezbjeđuje oko polovine ukupne proizvodnje električne energije, istovremeno je i najveći zagađivač u zemlji, a napredak u pronalaženju alternativnih rješenja za proizvodnju energije praktično je izostao. Energetska infrastruktura se sporo unapređuje, a energetska efikasnost ostaje bolna tačka sistema: iako Nacionalna strategija za razvoj energetike do 2030. analizira scenarije za poboljšanje ovog segmenta, većina rješenja još nije sprovedena.

Ipak, određeni pomaci su vidljivi. U decembru 2022. godine Skupština je usvojila izmjene Zakona o energetskoj efikasnosti, čime je poboljšan pravni okvir i usklađenost sa EU direktivama o energetskoj efikasnosti i energetskim svojstvima zgrada. Vlada je pokrenula i podsticajne programe za unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima, turizmu i industriji, s fondom od oko 15 miliona eura kroz subvencije za ove investicije.

Finalna potrošnja energije i dalje ne pokazuje stabilan trend. Fosilna goriva dominiraju, dok su domaćinstva i saobraćaj najveći potrošači. Uz to, strateški dokumenti kasne – Nacionalni energetski i klimatski plan (NECP), koji će postati glavni instrument politike do 2030, još nije usvojen, iako treba da definiše politike u oblasti obnovljivih izvora, energetske efikasnosti i usklađivanja sa ciljevima Energetske zajednice. Istovremeno, pitanje sigurnosti snabdijevanja naftnim derivatima tek se rješava uvođenjem zakonske obaveze održavanja rezervi, a izgradnja crnogorske dionice Jadransko-jonskog gasovoda nije napredovala.

Ova kombinacija visokog potencijala i ograničenih kapaciteta jasno pokazuje da Crna Gora, da bi održala svoj tempo dekarbonizacije, mora istovremeno ulagati u energetsku efikasnost, modernizaciju infrastrukture i diverzifikaciju izvora – posebno kao odgovor na klimatske i socioekonomske izazove koji postaju sve izraženiji.

Zaštićena područja: progres uz propuste

Uprkos cilju da se do 2020. zaštiti 17 % kopnene teritorije, do 2023. Crna Gora je formalno zaštitila 11,6% ukupne teritorije – od čega 13,41% čini kopno, a svega 1,79% more. Ovi rezultati su i dalje ispod međunarodnih obaveza, ali ako se u obzir uzmu predložene Emerald lokacije, ciljevi su nominalno ostvareni.

Poseban izazov ostaje upravljanje postojećim zaštićenim područjima – od 76 zvaničnih, čak 30 nema upravljačko tijelo.

U izradi je nova Strategija biodiverziteta, koja će biti usklađena sa globalnim ciljevima iz Kunming-Montreal okvira i uključiti identifikaciju Natura 2000 područja.

Otpad: rastuće količine i sistemski problemi

Ukupna količina otpada u Crnoj Gori iznosila je 1.265.356 tona u 2022. godini, što predstavlja porast u odnosu na 2012. godinu. Iako je generisanje otpada po glavi stanovnika relativno stabilno, trend je i dalje u pogrešnom pravcu.

Novi Zakon o upravljanju otpadom, usklađen sa EU normama, predviđa uvođenje proširene odgovornosti proizvođača (EPR) od 2026. godine, kao i zabranu upotrebe laganih plastičnih kesa. U toku je javna rasprava o nacionalnom planu upravljanja otpadom za period 2025–2029, koji, uz Nacionalnu strategiju upravljanja otpadom do 2030, postavlja osnove za efikasniji sistem.

Međutim, problem nelegalnih deponija širom zemlje i dalje ozbiljno narušava napore na terenu. U cilju bolje kontrole, razvijen je i nacionalni registar za praćenje tokova otpada – 3R sistem.

Emisije gasova staklene bašte: ambicije ispred prakse

Crna Gora je postavila ambiciozan cilj: smanjenje emisija GHG za 55% do 2030. u odnosu na 1990. godinu (isključujući sektor korišćenja zemljišta, promjena u korišćenju zemljišta i šumarstva (LULUCF)). Međutim, prema podacima iz 2022. godine, ostvareno je smanjenje od 27,6%, dok bi uz uključivanje LULUCF sektora pad iznosio čak 71,3% – što ukazuje na važnost ovog sektora za nacionalne ciljeve.

Najveći udio u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte (bez LULUCF) i dalje ima ugljen-dioksid (CO₂), koji je 2022. godine činio 77,5% svih emisija. Ove emisije pretežno potiču iz sagorijevanja fosilnih goriva, prvenstveno u termoelektrani na ugalj, ali značajan doprinos dolazi i iz drumskog saobraćaja, posebno zbog visoke zastupljenosti starijih i energetski neefikasnih vozila.

U cilju ispunjenja ciljeva i prilagođavanja klimatskim promjenama, u izradi su:

• Zakon o klimatskim promjenama,
• Nacionalni energetski i klimatski plan (NECP),
• i Nacionalni plan adaptacije (NAP).

Ovi dokumenti će obuhvatiti i mehanizme određivanja cijene ugljenika, druge i treće ETS sisteme, kao i politike u oblasti elektromobilnosti i obnovljivih izvora.

Potencijal postoji, ali potrebna je volja

Crna Gora se nalazi na raskrsnici između ambicioznih klimatskih i ekoloških ciljeva s jedne strane, i realnih kapaciteta za njihovo ostvarenje s druge. Iako pokazuje značajan potencijal u oblastima kao što su obnovljivi izvori energije, zaštita prirode i normativno usklađivanje sa evropskim politikama, ti pomaci ostaju parcijalni i često nedovoljno sistemski podržani.

Bez jačanja administrativnih kapaciteta, naročito na lokalnom nivou, kao i bez konzistentne međuresorne saradnje, efikasnijeg sprovođenja zakona i dugoročno održivog finansijskog okvira, biće teško ostvariti ciljeve koji su već definisani u nacionalnim i međunarodnim dokumentima.

U krajnjem, Crna Gora mora prepoznati da ekološka politika nije samo pitanje usklađivanja sa EU, već preduslov za održivu budućnost – za čistiji vazduh, otpornije ekosisteme, bezbjednu energiju i kvalitetniji život građana.