Crnogorska Berza električne energije – na putu ka Evropskoj uniji

    9 meseci pre 254 pregleda Izvor: Balkan Green Energy News

U očekivanju odluke sa kim će biti obavljeno spajanje nacionalnog organizovanog tržišta električne energije (eng. market coupling), crnogorska  Berza električne energije (BELEN) ubrzano radi na ispunjenju uslova za dobijanje NEMO statusa, kao i za sprovođenje spajanja tržišta, rekao je Matija Medojević, izvršni direktor BELEN-a, u intervjuu za Balkan Green Energy News.

foto: Balkan Green Energy News

BELEN je u partnerstvu sa renomiranim kompanijama EPEX Spot i BSP SouthPool u aprilu pokrenuo dan-unapred tržište (eng. day-ahead market – DAM) u Crnoj Gori. Može li se reći, malo je potrajalo, ali je vredelo?

Proces uspostavljanja organizovanog tržišta električne energije u Crnoj Gori je nešto što nikada ranije nije rađeno, pa se krenulo od nule, uz pomoć Sekretarijata Energetske zajednice. To je dugotrajan i kompleksan posao, a dosta stvari nam nije išlo na ruku, kao što je korona virus, odluka potencijalnog strateškog partnera, kompanije Nord Pool, da se povuče iz pregovora 2020., zbog čega se sve odužilo, naročito u svjetlu politčke nestabilnosti u Crnoj Gori.

Ali, ipak smo uspijeli, naravno, uz podršku osnivača Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) , Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) i Crnogorskog operatora tržišta električne energije (COTEE), kao i nadležnih ministarstava , iako su se tri sastava Vlade promijenila dok je proces bio u toku. Berza je, ipak, prepoznata kao nešto što je dobro za Crnu Goru i dio obaveza iz Poglavlja 15 u okviru pregovora sa Evropskom unijom.

BELEN je na prvom tenderu tražio strateškog partnera, a na drugom samo firmu koja će pružiti servis za rad dan-unapred tržišta. Zašto?

U oktobru 2021. je započet proces implementacije dan-unapred tržišta nakon što su izabrane firme za pružanje servisa za rad dan-unaprijed tržišta. U tom novom postupku se odustalo od ideje da se izabere strateški partner koji bi dobio udio u firmi, već se tražio pružalac servisa.

Imali smo sreće da se prijavio EPEX spot, koji je uz Nord Pool prepoznat kao najrenomiranija kompanija u tom poslu. Zajednički dio ponude je bio da kliring i poravnanje obavlja BSP Southpool, i to se pokazalo kao dobra kombinacija, koja je u skladu sa svim EU standardima i praksama.

To je tehnički dio, a pravni je imao, takođe, svoju istoriju. Berza je ušla u zakon 2019., ali morao je da se promijeni i Zakon o porezu na dodatu vrijednost, što je završeno tek u januaru ove godine. Na kraju je trebalo donijeti i berzanska pravila trgovanja, što je bio posao BELEN-a.

Zašto ideja o strateškom partneru nije uspela?

Generalno je to bila komplikovanija varijanta, morao je da se, na primjer, usvoji ugovor o vlasničkim udjelima, da se odrede članovi menadžmenta iz redova strateškog partnera, što je u tom trenutku bilo prilično komplikovano , iako smo imali najbolju volju.
Mislim da to nije loša ideja, ali nije bio pravi momenat, kompanija sa kojom smo pregovarali je promenila vlasničku strukturu  i u tom trenutku se povukla potpuno sa Zapadnog Balkana…

U takvoj situaciji je bilo lakše i čistije da se traži neko ko će pružiti uslugu, a ne postati suvlasnik kompanije.

Prosečna količina kojom se na dnevnom nivou trguje na BELEN-u zasad je oko 1.005 MWh, a ukupan volumen od starta do danas iznosi nešto više od 147 GWh. Kako ste zadovoljni rezultatima?

Sve funkcioniše besprekorno, kao i saradnja našeg tima inženjera sa stručnjacima iz Francuske i Slovenije. Sve se dešava kako smo zamislili. Učesnici to prepoznaju, i vide da sve funkcioniše kao u bilo kojoj evropskoj zemlji.

Imali smo sreće da smo uzeli „gate closure“ termin od 10,15, što za trgovce znači da je to jedan od prvih cjenovnih signala u Evropi, na Balkanu sigurno, mislim da samo Irska ima termin koji je ranije u Evropi. U Sjevernoj Makedoniji je to 10,35, Srbija 11 i Mađarskoj 12.

To je atraktivno za učesnike na berzi, i to se vidi po njihovom broju, trenutno ih ima 22, što je više od plana. I to, riječ je o firmama koje su vrlo zastupljene u regionu, tu su elektroprivrede iz Hrvatske, Slovenije, Srbije , Italije, ali i kompanije kao što su Alpiq, Petrol, GEN-I, Danske Comodities.

Gde vidite prostor za napredak?

U jačanju likvidnosti, za šta je potrebno strateško opredjeljenje domaćih kompanija da još više učestvuju na berzi. Ali, i to bi bilo kratkoročno, samo spajanje tržišta rješava likvidnost trajno.

Šta su planovi BELEN-a u narednom periodu? Dokle se stiglo sa spajanjem tržišta?

Jasno je da i berze u regionu, i one koje su osnovane prije nas, nisu same sebi cilj, već samo jedan korak na putu integracije u evropsko tržište. Zato je ta obaveza i uspostavljena, kao prvi korak ka krajnjoj ideji da postoji jedinstveno evropsko tržište na kojem će važiti ista pravila za sve. Kao neki energetski Šengen.

Preuzeli smo obavezu da steknemo status nominovanog operatora tržišta električne energije (NEMO) do kraja godine, što je i preduslov za spajanje tržišta. Sada radimo na ispunjavanju uslova za sticanje tog statusa.

Pravac spajanja tržišta nije definisan, to ne zavisi od BELEN, već od viših instanci u Crnoj Gori.

To je vrlo važno i hitno pitanje za naredni period. Zna se otprlike koji su mogući smjerovi, ali to mora da se odluči na nivou naših osnivača i  Vlade Crne Gore. Mi pokušavamo da uradimo ono što je do nas, i da spremnno dočekamo odluku.

Koji su mogući smerovi?

Italija i Srbija.

Osim u Crnog Gori berze su nedavno proradile i u Albaniji i Severnoj Makedoniji. Šta to znači za region, za energetsku tranziciju i za same zemlje?

Za region je važno jer svi teže ulasku u EU, a to je nešto što je uslov. Zatim, berze omogućavaju lakšu integraciju obnovljive energije u mrežu i tako ubrzavaju energetsku tranziciju, ali i čine da bude manje bolna.

Takođe, pruža se prilika manjim proizvođačima zelene energije da lakše plasiraju svoju robu, a samim tim se i podstiču nova ulaganja.

Na kraju, EPCG zahvaljujući berzi može i da proda i da kupi povoljnije, što joj pomaže u poslovanju, a samim tim i omogućava da ponudi građanima povoljnije cijene.