Crnogorska ekonomija počela je i zvanično da usporava, ekonomski rast u prvom kvartalu ove godine iznosio je 2,5 odsto, što je najniža kvartalna stopa rasta od perioda pandemije, pokazuju podaci koje je juče objavila Uprava za statistiku Monstat.

U istom periodu prošle godine rast brutodomaćeg proizvoda iznosio je 4,4 odsto, a u 2023. bio je 6,5 odsto. Vlada je u Programu ekonomskih reformi i drugim krovnim ekonomskim dokumentima navela da će ove godine rast BDP-a biti 4,8 odsto. Sada je veoma upitno da li će ovaj rast biti ostvaren. Prema podacima za prethodne godine, ukupni procenat rasta na nivou godine skoro uvijek je bio niži od procenta rasta u prvom kvartalu.

Očekivani rast od 4,8 odsto Vlada je koristila i da u ekonomskim računicama dokaže kako će uspješno da održava javni dug i stabilnost državnih finansija. Ukoliko ne bi došlo do ovakvog procenta rasta, porastao bi procenat javnog duga u ostvarenom BDP-u a niža ekonomska aktivnost uticala bi i na niže ostvarivanje državnih prihoda u odnosu na plan.

I prema Vladinoj računici, u kojoj je ovogodišnji rast od 4,8 odsto, navedeno je da će ovogodišnji neto javni dug porasti za skoro dva procentna poena u odnosu na prošlogodišnji i da će biti 59,14 odsto BDP-a. Prema istim očekivanjima neto javni dug bi do kraja 2027. godine narastao na 63 odsto BDP-a. U slučaju da procenat rasta BDP-a bude niži nego u ovim planovima udio javnog duga biće veći. Obaveza Crne Gore je da nivo javnog duga drži ispod 60 odsto do pridruživanja EU.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) već je u svojim novim obračunima navela da će crnogorska ekonomije u ovoj godini rasti za 2,6 odsto, u odnosu na vladinih 4,8 odsto. Procjena Svjetske banke je da će BDP u Crnoj Gori ove godine imati rast od tri odsto. Obje projekcije su značajno niže nego u zvaničnim državnim podacima.

Potrošnja građana i stranaca drži ekonomiju

U prvom kvartalu ove godine izračunat je BDP u vrijednosti od 1,43 milijarde eura, dok je u istom periodu prethodne godine iznosio 1,36 milijardi, što je rast od 70 miliona. Stopa nominalnog rasta bila je 5,3 odsto, ali kada se oduzme uticaj inflacije realni rast bio je 2,5 odsto.

BDP se prema strukturi sastoji od potrošnje domaćinstava, potrošnje javnog sektora, bruto investicija u osnovna sredstava, promjene zaliha i razlike između uvoza i izvoza roba i usluga.

Potrošnja domaćinstava za ova tri mjeseca (u koju se računa i potrošnja stranaca koji borave u Crnoj Gori) iznosila je 1,31 milijardu, odnosno bila je za 130 miliona veća nego lani u istom periodu.

Potrošnja države (javnog sektora) bila je za svega 16 miliona veće nego prošle godine i iznosila je 307 miliona. Stavka bruto investicija u osnovna sredstava povećana je sa prošlogodišnjih 323 na 351 milion eura, dok je uticaj promjene zaliha smanjen sa 122 na 85 miliona eura.

Trgovinski deficit nikada veći

Saldo izvoza i uvoza roba i usluga bio je negativan i vrijedio je minus 629 miliona eura, što je najveći do sada izmjereni negativni saldo u nekom kvartalu. Prošle godine u ovom periodu ovaj minus je iznosio 562 miliona eura. U odnosu na isti kvartal 2023. godine, ovogodišnji je lošiji za skoro 200 miliona.

Izvoz roba i usluga za prva tri mjeseca ove godine vrijedili su 527 miliona eura i za svega deset miliona ili 1,9 odsto je bio veći nego u istom periodu lani. S obzirom na to da je inflacija za isti period bila 2,7 odsto, realna vrijednost izvoza roba i usluga je bila u padu.

Uvoz roba i usluga u ovom periodu iznosio je 1,15 milijardi eura, i on je u odnosu na to tromjesječje prošle godine porastao za 76 miliona ili za sedam odsto. Ovo je najveća vrijednost uvoza roba i usluga koja je zabilježena ikada u prvom kvartalu neke godine.

Od država EU, zemalja kandidata i drugih evropskih država koje se nalaze u sistemu Eurostata, najveći rast ekonomije u prvom kvartalu imala je Irska i to 22,2 odsto, a zatim slijede Danska sa četiri odsto i Poljska sa 3,6 odsto. Šest država imalo je pad ekonomije: Finska 0,1 odsto, Njemačka 0,2, Estonija i Letonija po 0,3 odsto, Norveška 0,4 i Slovenija 0,7 odsto.

Prelazak na novu metodologiju značiće i veći javni dug

Usporavanje ekonomije, koje izračunato i prema ovoj metodologoji Monstata, može da izazove i veće preobleme jer Crna Gora uskoro mora da pređe na novi način javnog duga u skladu sa Evropskim sistemom računanja ESA-2010.

Obaveza prelaska na novu metodologiju mora se ispuniti do zaključenja poglavlja 18 u postupku pridruživanja Evropskoj uniji, za što je rok do kraja 2026. godine.

Iz EU su i do sada bili uzdržani na način obračuna javnog duga u Crnoj Gori i njegovog odnosa sa BDP-om.

U odgovoru na Progrem ekonomskih reformi do 2027. godine iz Evropske komisije su, između ostalog, naveli da statistika javnih finansija zahtijeva dodatna poboljšanja kako bi bila usklađena sa ESA 2010. To bi kako navode iz EK “zahtijevalo reklasifikaciju određenih operacija javnih preduzeća u sektor opšte države, što bi potencijalno moglo povećati nivoe deficita i duga”.

U februaru ove godine, zbog potrebe usklađivanja sa EU, usvojene su izmjene Zakona o zvaničnoj statistici i sistemu zvanične statistike, prema kojima Monstat treba od Ministarstva finansija i Centralne banke da preuzme statistiku državnih finansija. Taj period usklađivanja počinje od ovog mjeseca, odnosno iznos javnog duga na kraju ovog polugodišta i njegov odnos sa BDP-om biće u nadležnosti Monstata.