Da li će EU žrtvovati Balkan da bi obezbedila resurse za svoju energetsku tranziciju

    2 meseca pre 188 pregleda Izvor: balkangreenenergynews.com
pixabay.com –

Evropska komisija želi pouzdane lance snabdevanja materijalima potrebnim EU da ubrza prelazak na obnovljive izvore energije i zelenu privredu. Eksploatacija litijuma, bakra i drugih neophodnih sirovina uništava prirodu i ugrožava lokalne zajednice. Administracija u Briselu namerava da olabavi ekološke propise, ali treće zemlje poput onih na Zapadnom Balkanu će verovatno podneti još veći teret.

Evropska unija ima velike ambicije za dekarbonizaciju energetskog sektora, da bi do 2050. mogla da postane klimatski neutralna. Za tranziciju na vetroelektrane i solarne parkove i druge vrste energije iz obnovljivih izvora potrebne su ogromne količine materijala među kojima su bakar, litijum i retki elementi.

Trebaće da se iskopavaju i prerađuju u nezamislivom obimu, ali postojeće tehnologije su daleko od zelenih, ako govorimo o uticaju na lokalnu zajednicu i prirodu. Osim toga, rudarske kompanije još uvek najnormalnije koriste fosilna goriva, jer su i dalje nezamenljiva za proizvodnju opreme i prevoz.

Planom REPowerEU se povećava pritisak da se propisi za zaštitu okoline u EU učine blažima tako da ona lakše može da eliminiše potrebu za ruskim fosilnim gorivima

Evropski zeleni dogovor iz 2020. je već nagovestio da će pragovi na lestvici standarda za zaštitu životne sredine zapravo biti spušteni u domenu snabdevanja pomenutim sirovinama i to čak i na teritoriji EU. Planom REPowerEU, lansiranim ubrzo nakon napada Rusije na Ukrajinu, Evropska komisija je dala prioritet prebacivanju na obnovljive izvore u okviru napora da se brzo smanji upotreba ruskih fosilnih goriva.

Ta inicijativa podrazumeva niže standarde zaštite životne sredine za rudarenje sirovina, tako da lakše mogu da se povećavaju kapaciteti za zelenu struju, zajedno sa sistemima za skladištenje, neophodnim za balansiranje proizvodnje električne energije. Naime, proizvodnja u vetroparkovima i solarnim elektranama zavisi od vremenskih uslova, tako da iz minuta u minut u mreži može biti premalo ili previše struje.

Postojeće tehnologije za rudarenje i preradu materijala potrebnih za zelenu tranziciju daleko su od zelenih kada je reč o uticaju na lokalnu zajednicu i prirodu

Interkonekcije i jačanje kapaciteta prenosa su još jedan element važan za balansiranje, i on doprinosi jačanju potražnje za bakrom, kobaltom i drugim metalima. Prelazak na električna i hibridna vozila je učinio litijum-jonske baterije strateški važnom tehnologijom, budući da su druga raspoloživa rešenja tek u začetku.

Evropskoj uniji su potrebne sirovine iz pouzdanih trećih zemalja

Administracija u Briselu namerava da nabavlja kritično važne materijale za energetsku tranziciju iz zemalja koje smatra pouzdanima. Budući da su u EU propisi za zaštitu okoline veoma strogi, očigledno je da bi tako stanovnici i biodiverzitet u regionima poput Zapadnog Balkana podneli mnogo veći teret.

Evropski komesar za unutrašnje tržište Thierry Breton izjavio je da EU treba da intenzivira rudarenje, preradu, rafinisanje i recikliranje, prenosi Financial Times. „Mi radije uvozimo iz trećih zemalja i zatvaramo oči pred tamošnjim uticajem na životnu sredinu i društvo, a kamoli na ugljenični otisak od uvoza. Ali rudarstvo u Evropi ne mora da bude prljav posao“, izjavio je.

Evropska komisija razvija zakonodavni paket za sirovine s namerom da podstakne proizvodnju, ali sa nižim standardima za očuvanje okoline i bržim izdavanjem dozvola. To dodatno smanjuje prostor za borbu sa kontroverznim investicijama.

Osam od dvadeset projekata za litijum u Evropi nalazi se u Srbiji

U članku se ukazuje na odlaganja rokova za projekat Barroso za eksploataciju litijuma u severoistočnom Portugalu. Investitor, Savannah Resources, upinje se da prevaziđe administrativne prepreke i otpor zaštitnika životne sredine i lokalnog stanovništva.

U izveštaju su objavljeni podaci S&P Globala o rudarskim projektima širom Evrope. Na mapi se vidi da je najveća gustina u centralnom delu Balkanskog poluostrva. To područje obuhvata Srbiju, Kosovo*, Albaniju, Severnu Makedoniju i zapadni deo Bugarske.

Vulcan Energy razvija tehnologiju za ekstrakciju litijuma iz geotermalnih voda

Kada je reč o litijumu, u Evropi ima 20 projekata, a čak osam je u Srbiji! Rio Tintov poduhvat Jadar, koji je formalno prekinut, označen je kao jedini u fazi utvrđivanja izvodljivosti. Raduša, Valjevo, Kosjerić, Rekovac, Vranje-South, Badanja i Bela Crkva (lokacija u jugozapadnoj Srbiji) su u ranim fazama razvoja.

Projekat Lopare (u ranoj fazi) je u Bosni i Hercegovini.

Područja u kojima se izvode istraživanja ili su predviđena za ispitivanje rezervi litijuma uglavnom su poznata po plodnoj zemlji i tamošnji stanovnici zavise od poljoprivrede. U regionu ima desetak projekata za proizvodnju baterija za razne svrhe, najviše u Rumuniji, Turskoj i Bugarskoj, što nagoveštava da investitori računaju na litijum sa Balkana.

Contemporary Amperex Technology Ltd. (CATL) iz Kine upravo je sklopio sporazum u Mađarskoj o izgradnji fabrike baterija u Debrecinu. Investicija je procenjena na 7,34 milijarde evra.

ElevenEs je prošle godine objavio da će izgraditi fabriku baterija u Subotici. Upitan da li kompanija namerava da nabavlja litijumske materijale u Srbiji, osnivač i generalni direktor Nemanja Mikać kazao je za Balkan Green Energy News da je plan da se te sirovine uvoze. Za ElevenEs je za katode potreban litijum gvožđe fosfat, naglasio je. Mikać je takođe podsetio da je Rio Tintov projekat u Srbiji u zastoju.

Jedan poduhvat iskopavanja litijuma u kasnoj fazi je u Austriji i zove se Koralpa. U Nemačkoj su tri projekta: Vulcan (utvrđuje se izvodljivost), Zinnwald (izvodljivost) i projekat prerade konvertera na granici sa Poljskom (kasna faza). Međutim, Vulcan Energy zapravo razvija tehnologiju za ekstrakciju litijuma iz geotermalnih voda, bez rudarenja.

Spisak se čini nepotpunim jer, na primer, i u Češkoj postoji projekat za iskopavanje litijuma, a aktivnosti za vađenje iz geotermalnih voda su zabeležene u Italiji i Velikoj Britaniji.

Savannah Resources se muči sa administrativnim barijerama pred svojim projektom Barroso u Portugalu kao i sa otporom stanovništva i ekoloških organizacija

Na karti se vide i dva mesta u Irskoj: Avalonia i Leinster, a za oba piše da su u odmakloj fazi. U Portugalu pored projekta Mina do Barroso postoje još dva – Alvarroes, označen kao operativan, i Sepeda, u kasnijoj fazi. U Španiji, za San José se utvrđuje izvodljivost, a Alberta 2 je u kasnijoj fazi, stoji u izveštaju.

Što se tiče Skandinavije, u Švedskoj je samo jedan projekat, Bergby, u ranoj fazi. Tammela u Finskoj je u ranoj fazi, Keliber je dostigao fazu izvodljivosti, a Rapasaari je u kasnoj fazi razvoja.

Balkan na meti i kao izvor bakra

U Srbiji su i projekti rudarenja bakra gusto koncentrisani. Petnaest lokacija je u području Stare planine, a još osam u ostatku zemlje. U Turskoj je identifikovano 43 projekta, u Bugarskoj 11, po devet na Kipru i u Rumuniji i dva u BiH.

U regionu kojeg pokriva Balkan Green Energy News ima i deset potencijalnih lokacija za eksploataciju nikla: po tri u Albaniji i Turskoj i po jedan u Srbiji, Severnoj Makedoniji, na Kosovu* i u Grčkoj.

Istraživanja je u Srbiji ranije bilo na Mokroj gori, gde su tokom poslednjih decenija sprečeni pokušaji da se to nastavi, ali i kod Topole. Pre nekoliko godina je nakratko bilo indicija za lokaciju između Vrnjačke Banje i Trstenika.

Iskopavanje i prerada ruda litijuma, bakra i nikla mogu biti katastrofalne po zdravlje stanovništva, poljoprivredu, izvore vode i biodiverzitet. Izgradnja takvih kapaciteta podrazumeva masovno raseljavanje, uz trajni i intenzivni uticaj na okolna područja.

Litijum se u Južnoj Americi i Australiji obično proizvodi u slabo naseljenim i pustinjskim oblastima. Evropski i državni zvaničnici godinama ponavljaju mantru o održivom razvoju. Razvoj nije održiv ukoliko ugrožava proizvodnju hrane i osiromašuje stanovnike i ako ne mogu da ostvare pravo na čistu vodu i sanitarne uslove.

Novaković: Narativom se opravdava uništavanje

Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), pokret protiv Rio Tintovog litijumskog projekta Jadar i istraživanja koja se sprovode širom zemlje, kritikovao je Ministarstvo rudarstva i energetike zbog promovisanja litijuma i reagovao na FT-ov izveštaj.

„Ima li pogodnije zemlje da joj se za male pare otmu resursi i iskoristi jeftina radna snaga od Srbije, koja nema nikakav plan i strategiju razvoja i zaštite svojih prirodnih dobara i interesa i zdravlja svojih građana?“, upitali su zaštitnici i zaštitnice životne sredine.

Aktivistkinja Bojana Novaković je nedavno kazala da bi mediji trebalo da ospore narativ kojim se opravdava „uništavanje svete i plodne zemlje u ime zelene tranzicije“. Njena inicijativa Marš sa Drine je deo SEOS-a.

„Pitajte ih zašto ne žrtvuju plastiku. Pitajte ih zašto ne žrtvuju bogatstvo. Pitajte ih zašto ne žrtvuju vojno-industrijski kompleks. Pitajte ih zašto ne žrtvuju sve minerale i sve resurse što se ubacuju u ove mašine za proizvodnju profita koje ukidaju čistu vodu, vazduh, hranu, zemljište“, poručila je Novaković.

Državni vrh Srbije je ponovo pokrenuo kampanju za iskopavanje i preradu rude litijuma, pogotovo u korist projekta Jadar. „Činjenica je da rast potražnje u svetu za litijumom pokazuje da ova mineralna sirovina predstavlja osnovu zelenog, održivog rasta i da bez litijuma nema privrednog razvoja, nema zelene agende, nema novih tehnologija, nema stabilnog i bezbednog energetskog sistema“, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


PV Informer
%d bloggers like this: