Dio radnika nikšićke Željezare poći će danas u Podgoricu kako bi ih primili predstavnici Vlade, a ukoliko ne dođe do sastanka ostaće da danonoćno protestuju.

„Nakon 80 dana protesta, nalazimo se na istom mjestu – pregovori su u toku i nadamo se rješenju. Mi više ne znamo šta da pričamo. Tražili smo prijem kod premijera Dritana Abazovića i da nam odgovori danas do 15 sati. Još uvijek nismo dobili nikakav odgovor. Ako se to ne desi, idemo za Podgoricu“, kazao je Televiziji Crne Gore predsjednik Sindikata Željezare Ivan Vujović.

Odlučili su da 40-ak radnika ode ispred Vlade, a u Željezari da ostane dio njihovih kolega.

„Pokušavamo na sve načine. Mi posle 1. septembra više nismo radnici Željezare, tako da se iskreno nadamo da, ako su progovori u toku, da ćemo nastaviti da primamo 90 odsto zarade, da Turci pokažu dobru volju, da su spremni da pregovaraju. Ako nisu, onda o ćemu da pričamo?“, istakao je Vujović.

U medijima je procurio investicioni ugovor koji su tadašnja Vlada i turski Tosjali holdinga Fuat potpisali 2012. godine.

„To je taj famozni ugovor koji je praktično deset godina bio sakriven od očiju javnosti. Taj ugovor pokazuje da Turci nisu ispoštovali ništa od dogovorenog. Bile su zacrtane ogromne investicije – da se zaposli mnogo veći broj ljudi nego što je sada u fabrici. Proizvodnja da bude mnogo veća, a ništa od toga nije ispoštovano“, napomenuo je Ljubiša Đikanović.

Od planiranih 35 miliona eura, kako su kazali predstavnici radnika, uloženo je samo četiri.

„Sa druge strane, izrezali su konti liv i elektrolučnu peć od 60 tona, takođe i kolosjeke u fabrici uništili su kombinavanu valjaonicu. To je dovoljan dokaz kako su invenstirali“, poručio je Ivan Vujović.

Komentrišući najave da bi EPCG mogla da preuzme Željezaru, on je kazao da je radnicima bitno samo da ostanu na radnim mjestima.

„Primarna proizvodnja nam je čelik, ali, ukoliko EPCG vidi svoj interes, radnici su spremni i da rade bilo koje druge poslove“, rekao je Vujović.