Reagujući na izlaganje poslanika PZP-a Branka Radulovića, predsjednik Odbora regulatorne agencije za energetiku Crne Gore, Branislav Prelević je izjavio da se strategija razvoja energetike ne radi danas za sjutra. Erergetska politika se kreira za narednih 20-30 godina i najbolji pokazatelj kako se to radilo su zemlje Evropske unije, posebno u Njemačkoj. Problem sa TE Pljevlja je ogroman ,potrošena je dozvoljena kvota, situacija oko pregovora je neizvjesna oko dodatne kvote za rad ali ostaje da se nadamo da će se od strane Evropske energetske zajednice dobiti dodatna kvota za rad, a za to vrijeme hitno treba raditi na tome da se izradi dugoročna održiva strategija kad je energetski sektor u pitanju. Reagujući na pitanje poslanice Bogavac da bi trenutno gašenje TE Pljevlja ostavilo bez posla hiljadu radnika i njihove porodice bez egzistencije Prelević je odgovorio da će EU zatvoriti sve termoelektane u Evropskoj uniji, a ako znama da samo u Poljskoj radi u termoelektranama desetine hiljada radnika tražiće se pravična nadoknada za ovaj dio energetskog sektora.

Poslanik PZP-a Branko Radulović je u svom govoru u Skupštini Crne Gore iznio pesimističke podatke koji ne idu na ruku uspješnom i dugoročnom radu TE Pljevlja znajući na smjernice Evropske unije i strategiju na razvoju zelene energije. Govoreći konkretno o sudbini termoelektrane u Plevljima je izjavio da sav nerad vezan za strategiju razvoja energetike u prošlosti dolazi na naplatu danas. Potrebna je hitna benefit analiza stručne javnosti u vezi daljeg rada TE Pljevlja.

Za proizvodnju hiljadu, hiljadu dvjesta,hiljadu četiristo gigavat časova električne energije godišnje, potrebno je minimum milion tona uglja. A ako on sadrži oko 60% ugljenika zavisno od sagorjevanja to može biti do milion tona ugljenika. CO2 je četiri puta atomska težina i masa veća nego što je ugljenik, što je 4 miliona tona CO2. Ukoliko je cijena danas 10 eura za tonu CO2, a opet ide prema gore posle kriznog perioda u vezi kovida,tako da CO2 zavisno od volje Energetske zajednice i ponude i potražnje će sigurno ići gore u narednom periodu, što znači da je trošak po tom osnovu i do 50 miliona eura. Uz to rekonstrukcija prvog bloka TE Pljevlja je projektovana da košta 55 miliona eura, a uz to pada cijena iz vjetro generatora i solarnih polja hidroenergije, gasa, bio mase, a ko će to platiti. Uz to treba računati na liberalizaciju tržišta u Evropi kojoj težimo. Cijena električne energije u Crnoj Gori je nekoliko puta manja nego što je prosjek u Evropskoj uniji i ulaskom u EU struja će biti znatno skuplja. Iz tog razloga poziva rukovodstvo Elektroprivrede i Vlade Crne Gore da ne donosi ishitrene odluke, već da u saradnji sa cijelim regionom koji ima 16 termoelektrana imaju zajednički stav u vezi Evropske energetske zajednice, da se dobije što više tranzicionog perioda, da se ne ponašamo kako se ponašala prethodna vlast.

Potrebna je hitna benefit analiza šta dalje. Sasvim je jasno da bi danas ugasiti TE Pljevlja stvorilo kolaps u energetskom sektoru ali moramo biti svjesni šta će se desiti u narednih desetak godina.Potrebno je što hitnije raditi na projektima realizacije izgradnje hidrocentrala Komarnice, Pive 2, Kruševa, kao i oko regionalne hidroelektrane Buk Bijela. Potrebna je i saradnja sa predsjednicima opština za pilot projekat, postrojenja bio mase i otpada od 10 megavata, kao što već postoje mnoga u regionu, a u Crnoj Gori nema ni jedan pilot projekat za ovakva postrojenja. Ne treba isključiti ni dovođenje gasovoda u Crnu Goru za korišćenje plina, za energetske potrebe. Uz to iskoristiti sve mogućnosti za korišćenje energije od vjetra i sunca. Mora se okupiti sva pamet Crne Gore i da se pod hitno donese pravac energetskog razvoja na održivim činjenicama jer vremena za gubljenje nema.