Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović je, zloupotrebom ovlašćenja, odlučio da ne predloži novog kandidata za vršioca dužnosti direktora Uprave policije, čime je pokušao da izazove institucionalni haos, kazao je poslanik Pokreta Evropa sad Darko Dragović.

On je naveo da je Zakonom o unutrašnjim poslovima definisano da će, u slučaju prestanka mandata direktora policije prije vremena ili spriječenosti da iz bilo kojih razloga stalno ili na duže vrijeme vrši dužnost, Vlada na predlog ministra za v.d. odrediti jednog od rukovodilaca unutrašnje organizacione jedinice policije, koji ispunjava uslove.

– Prema tome, dužnost i obaveza ministra unutrašnjih poslova jeste da predloži vršioca dužnosti direktora policije, dok je Vlada Crne Gore jedina ovlašćena da odredi vršioca dužnosti direktora policije – naveo je Dragović u saopštenju.

On je naglasio da ne odlučuje ministar, nego Vlada.

Dragović je kazao da je pravno dozvoljena situacija da Vlada ne prihvati predlog ministra unutrašnjih poslova, a da je u tom slučaju, ministar dužan da Vladi predloži drugu osobu za kandidata za v.d. direktora Uprave policije.

– Šaranović je očigledno odlučio da zloupotrebom ovlašćenja ne iskoristi svoje diskreciono pravo i ne predloži novog kandidata za v.d. direktora policije pokušavajući na taj način da izazove institucionalni haos, odnosno da se ne izabere rukovodilac ovog jako značajnog državnog organa – rekao je Dragović.

On je objasnio da diskreciono pravo ministra nije apsolutnog karaktera, već je ograničeno u cilju ostvarenja najboljeg interesa Uprave policije, a posredno, u cilju zaštite bezbjednosti građana Crne Gore i borbe protiv svih oblika kriminala.

Dragović je kazao da je u predmetu Malone protiv Ujedinjenog Kraljevstva Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) zauzeo stav da bi bilo protivno vladavini prava kada bi se diskreciona ovlašćenja dodijeljena nekom izvršiocu izražavala u obliku neobuzdane moći.

– Zakon mora ukazati na djelokrug bilo kojeg takvog diskrecionog ovlašćenja prenijetog na nadležne organe i na način njegovog vršenja sa dovoljnom jasnoćom, uzimajući u obzir zakoniti cilj mjere u pitanju, kako bi se svakom pružila odgovarajuća zaštita od samovolje bilo kojeg pojedinca koji postupa u ime i za račun državnih organa – dodao je Dragović.

Iz stavova ESLJP, kako je naveo Dragović, proizilazi da zakon mora dovoljno jasno da ukaže na obim diskrecionih ovlašćenja nadležnih organa vlasti i na način na koji se ta prava ostvaruju.

– Po shvatanju Suda, zakon mora ukazati na obim diskrecionog prava povjerenog ovlašćenim organima i da na dovoljno precizno formulisan način uredi korišćenje tog diskrecionog prava, radi pružanja odgovarajuće zaštite od arbitrarnog odlučivanja – rekao je Dragović.

On je kazao da pozitivnopravne odredbe Zakona o unutrašnjim poslovima ne predviđaju, u stepenu koji je u datim okolnostima razuman, način saniranja posljedica koje bi mogle biti prouzrokovane zloupotrebom diskrecionih ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova odbijajući da predloži v.d. direktora policije.

– Nasuprot navedenom, prava zajamčena Ustavom i međunarodnim pravnim aktima bi bila iluzorna i teorijska, a ne stvarna i efikasna, kad ne bi postojala mogućnost deblokade nastale zloupotrebom diskrecionih prava bilo kojeg pojedinca, pa makar bio i ministar unutrašnjih poslova, u cilju zaštite javnog interesa i vladavine prava – kaže se u saopštenju.

Navodi se da je iz tog razloga Vlada donijela zaključak kojim je ovlašćen premijer Milojko Spajić da predloži Vladi kandidata za v.d. direktora Uprave policije, jer ministar nije htio da izvršava svoju zakonsku obavezu “pokušavajući da, za ko zna čiji interes, blokira postupak izbora vršioca dužnosti direktora ove institucije”.

Dragović je rekao da je, kako je Šaranović odbio da predloži novog kandidata za v.d. direktora policije, a kako je u tom trenutku taj organ prijetio da ostane bez rukovodioca, opravdana i po Ustavu nužna reakcija Vlade da ovlasti premijera da predloži drugog kandidata i osigura kontinuitet funkcionisanja policije.

On je naglasio da je pretežniji javni interes i garantovanje ustavnih prava, kao i osnovnih prava i sloboda, od zloupotrebe diskrecionih prava ministra.

– U konačnom, podsjetio bih ministra da je, za razliku od Vlade koja je kolegijalni organ, on inokosni organ koji svjesnom zloupotrebom ovlašćenja možda i jeste ušao u zonu krivične odgovornosti – zaključio je Dragović.