Spoljnotrgovinski deficit i uvozna zavisnost opasni su i na dugi rok, jer nas guraju ka rastu javnog duga, a i na kratki rok, jer ako ne mognemo da se zadužimo, može doći do pada standarda i nestašica, saopštio je ekonomski analitičar Predrag Drecun.

On smatra da bi spoljnotrgovinski deficit Crna Gora mogla drastično smanjiti izvozom energije i hrane, a da bi se to ostvarilo treba izgraditi veliki energetski objekat snage 350 do 400 MW i ostvariti rast poljoprivredne proizvodnje, što su, kako kaže, realni ciljevi.

– Odgovorno tvrdim da je spoljnotrgovinski deficit uzrok naše potrebe za stalnim cikličnim zaduživanjem. Međutim, spoljnotrgovinski deficit možemo posmatrati i kao posljedicu vrednosnog sistema koji dominantno determiniše naš ekonomski sistem. Podaci će biti takvi kakvi su, i vjerujte mi ne treba se baviti njima, sve dok naša ekonomija ne bude ovako drastično uvozno zavisna. Mi se bavimo analizama da li je pokrivenost uvoza izvozom 15 odsto ili 17 odsto, pa kad u nekoj godini doguramo do 17,5 odsto slavimo. To je na granici neozbiljnog i svakako neodgovornog odnosa prema državi – kazao je Drecun Pobjedi.

Rast javnog duga

Prema njegovim riječima, spoljnotrgovinski deficit i uvozna zavisnost opasni su za Crnu Goru na dugi rok, jer nas guraju ka rastu javnog duga.

– Opasni su na kratki rok, jer ako ne mognemo da se zadužimo, može doći do pada standarda i nestašica. Sve dok možemo da se zadužujemo, nama se taj problem ne čini velikim. Ali, spirala zaduživanja plus kamate, u jednom trenutku će postati neizdrživa omča o vratu privredi i dalje snažno uticati na rast nelikvidnosti privrede – rekao je Drecun.

On je dodao da je danas nelikvidnost privrede kvantifikovana na oko 19 hiljada privrednih subjekata, ili oko jednu milijardu eura, što je jedna petina BDP, a javni dug je, od 2014. godine do 2021. godine, porastao za nešto više nego 100 posto, sa 2,07 milijardu na 4,16 milijarde eura.

– Skoro 90 odsto javnog duga je spoljni dug, što znači da nam je manevar mnogo sužen. Sliku naše ekonomije mnogo realnijom čini jedan veoma negativni pokazatelj, a to je ukupni spoljni dug. Prema podacima CBCG, na kraju 2020. godine ukupni spoljni dug (ne samo javni) iznosi 9,3 milijarde eura. Vjerovatno je u 2021. godini taj dug povećan za par stotina miliona eura (podaci još nijesu saopšteni), tako da okvirno možemo govoriti da smo stranim partnerima dužni blizu deset milijardi eura, što su dva naša BDP. Ukupni obrt novca preko RTGS i DNS je oko 15 milijardi eura godišnje. E sad možete sagledati koliko je golemo opterećenje naše privrede spoljnim dugom. Bojim se da je ovoliki dug moguće vraćati samo novim kreditima, jer naš realni sektor ne postoji – upozorio je Drecun.

Ciljevi

Odgovarajući na pitanje da li Crna Gora može smanjiti uvoz i deficit u spoljnotrgovinskoj razmjeni, Drecun je saopštio da mi moramo da koncipiramo ekonomiju tako da za desetak godina pokrivenost uvoza izvozom bude najmanje 80 odsto.

– To ćemo postići ako bilans hrane i bilans energije učinimo pozitivnim. Jedan novi veliki energetski objekat snage 350 do 400 MW, i rast poljoprivredne, i proizvodnje hrane su realni ciljevi. To treba da bude biznis plan svake vlade u narednom periodu. Uz to, što prije dovršiti započete infrastrukturne projekte, pa i po cijenu novog duga, naravno na drugačiji način u odnosu na prvu dionicu auto-puta – istakao je Drecun.

Njega ohrabruje podatak da raste izvoz nekih roba, što, kako kaže, govori da imamo preduzetnika koji su shvatili, posebno u vrijeme korone, da se moramo okrenuti realnoj ekonomiji.

– Ove pozitivne pojave mogu biti ciklične i treba sačekati da vidimo godišnji bilans. Smatram, i to opet naglašavam da Crna Gora ima potencijal da bude neto izvoznik hrane, i neto izvoznik energije. Tom cilju treba da težimo – poručio je Drecun.

Iz Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma (MERT) podsjetili su da je spoljnotrgovinski deficit problem sa kojim se Crna Gora suočava godinama, kako zbog nedovoljne proizvodnje na domaćem tržištu tako i zbog same veličine i strukture tržišta u odnosu na države trgovinske partnere.

Oni su podsjetili da preliminarni podaci Monstata za sedam mjeseci ove godine pokazuju da je izvezena roba vrijedna 427 miliona eura, što je 81,6 odsto više u odnosu na uporedni period prošle godine, dok je uvoz bio veći 42 odsto i iznosio je 1,93 milijarde eura. Pokrivenost uvoza izvozom u tom periodu iznosila je 22,2 odsto i veća je u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosila 17,3 odsto.

– Kada se uporede godišnji podaci o spoljnotrgovinskom deficitu države (2021. – 17,5 odsto, 2020. – 17,4 odsto, 2019. – 16 odsto, 2018. – 15,7 odsto) statistika pokazuje da pokrivenost uvoza izvozom iz godine u godinu raste, što govori o tome da se deficit polako, ali sigurno ipak smanjuje. Ove godine na takav trend posebno je uticao izvoz električne energije koji je u sedam mjeseci uvećan čak 159,4 odsto u odnosu na lani kao i obojenih metala – aluminijuma gdje se bilježi povećanje izvoza od 184 odsto u odnosu na prošlu godinu – rekli su iz MERT-a.

Paket mjera

Predstavnici Ministarstva navode da u godinama koje je obilježila ekonomska kriza izazvana pojavom korona virusa, a zatim u ovoj godini i izbijanje rata u Ukrajini više nego ikada se pokazala važnost smanjenja uvozne zavisnosti zemlje i oslanjanja na sopstvenu proizvodnju.

– U tom segmentu posebnu ulogu imaju MERT, Ministarstvo poljoprivrede i Investiciono-razvojni fond. MERT je u februaru ove godine opredijelio 5,2 miliona eura kroz tri programa podrške, za unapređenje konkurentnosti privrede, razvoj prerađivačke industrije i razvoj zanatstva. Ovaj paket predviđa uvećan procenat bespovratne podrške za privredne subjekte koji posluju u manje razvijenim opštinama, sa akcentom na sjeverni region – kazali su iz MERT-a i dodali da je i Ministarstvo poljoprivrede donijelo cijeli set mjera u okviru agrobudžeta vrijednog blizu 51 milion eura kako bi podržalo i podstaklo poljoprivredne proizvođače.

Uzgoj junadi i proizvodnja trešanja mogu povećati BDP

Drecun je izbio podatak da je Crna Gora prije samo 110 godina imala oko milion grla sitne stoke i oko 300 hiljada grla krupne stoke.

– Tvrdim da današnja Crna Gora može imati bar tri puta toliko. Uzgoj milion junadi značio bi najmanje dvije milijarde eura povećanja BDP, što bi bio rast BDP od oko 40 odsto, u odnosu na aktuelni BDP. Ovaj rast bi mogli postići za vrlo kratko vrijeme, ali ovo zahtijeva veliki rad, a manje jalove politike – kazao je Drecun.

On je naveo i da su u Crnoj Gori trešnja, smokva i jabuka skuplji od banana koje se proizvode hiljadama kilometara daleko i prevoze hladnjačama do nas.

– Crna Gora ne proizvodi više ni kosijer a kamoli traktor, a ,,Radoje Dakić“ je proizvodio 400 građevinskih mašina godišnje. Radi poređenja iznosim podatak da je Slovenija zemlja sa najviše traktora po glavi stanovnika. Ovo je samo mali dio onoga što bismo morali da radimo – kazao je Drecun.

MERT: Uvozna zavisnost od Srbije nije opasna

U MERT-u ne smatraju opasnom uvoznu zavisnost Crne Gore od Srbije.

– Kada je u pitanju uvozna zavisnost u odnosu na Srbiju koja je jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera Crne Gore, ne smatramo je „opasnom“ iz razloga što se pokazalo da su domaći preduzetnici i u situacijama ograničenja uvoza različitih namirnica iz te države uspijevali da se snabdijevaju sa alternativnih tržišta. U tom kontekstu Crna Gora treba da jača svoju proizvodnju ne samo u odnosu na Srbiju već i sva ostala tržišta kako bi trend smanjenja spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama nastavio u još bržem tempu – rekli su iz MERT-a.

Predrag Drecun ističe da se zalaže da Crna Gora bude ekonomski samoodrživ sistem ,,jer to zaista može da bude“.

– Mi smo se sami odlučili za drugačiji koncept ekonomije i samo sebe doveli u ovu poziciju. Sad smo tu gdje jesmo. Ako logički razmišljamo, mi hranu moramo uvoziti, jer je ne proizvodimo dovoljno za svoje potrebe. Ako je ne uvozimo iz Srbije, morali bismo je uvoziti iz Hrvatske, Slovenije, Njemačke, Italije, Kine, Rusije, Ukrajine, Burkine Faso, Obale Slonovače ili ko zna odakle. Vjerujem da trgovci uvoze hranu iz Srbije samo zato što je jeftinije od slične robe iz drugih država. Dakle, kad već uvozimo hranu, bolje da je uvozimo što jeftinije, ali treba sve da učinimo da hranu ne uvozimo, da svojom proizvodnjom supstituišemo uvoz i taj cilj moramo što prije započeti da realizujemo – poručio je Drecun.