Pedeset najvećih poreskih dužnika državi duguje preko 70 miliona eura, a na listi dominiraju državna preduzeća i institucije koje za poreze državi zbirno duguju preko 40 miliona eura.

To pokazuje ažurirana crna lista najvećih dužnika za 2023. godinu.

Kada je riječ o dugovanjima, najveći poreski dužnik su „Plantaže“, koje duguju 12.769.293 eura. Za njima slijede tri željeznička preduzeća, odnosno Željeznički prevoz (ŽPCG) sa dugom od 6.513.089, Željeznička infrastruktura (ŽICG) sa dugom od 4.799.706, te Održavanje željezničkih voznih sredstava (OŽVS) sa 4.350.476 eura. Ministarstvo saobraćaja i pomorstva predložilo je Vladi spajanje dvije željezničke kompanije, Održavanje željezničkih voznih sredstava i Željezničkog prevoza, jer je OŽVS na ivici bankrota. Za željezničkim preduzećima slijedi Institut „Dr Simo Milošević“ Igalo, čija dugovanja iznose 3.510.396 eura, pa Vektra „Boka“ koja državi duguje nešto preko 3,2 miliona eura. Akcionarsko društvo „Izbor“ Bar duguje 2.723.378 eura, dok cetinjski Vodovod duguje 2,4 miliona eura. Nešto niži, ali milionski dug ima i ulcinjski Vodovod, koji duguje nešto preko 2,2 miliona eura. U prvih 10 najvećih dužnika je i „Tehnoput“ sa dugom od 1,7 miliona eura. DOO „Work Finder“ državi duguje 1.667.937 eura, a „Nova Pobjeda“ oko milion i po. Agencija za izgradnju i razvoj Berana duguje 1,2 miliona, a približan iznos duguje i kompanija „Inpek“.

Dugove veće od milion eura imaju i još jedno željezničko preduzeće „Montekargo“ (1.039.304) te „TehnoputMNE“ (1.031.821). Rudnici Berane duguju 909.205 eura, a nepunih 900 hiljada eura iznosi dug „Servistransa“ iz Rožaja. Univerzitet Mediteran duguje 863.707 eura, a dug Sportskog centra Cetinje je nešto iznad 750 hiljada. Vodovod i kanalizacija Rožaje duguje 723.202 eura, a Lokalni putevi Pljevlja 689.036 eura. Fond za stambenu solidarnu izgradnju duguje više od 670 hiljada eura, a malo ispod tog iznosa je dug kompanije Tara Aerospejs iz Mojkovca. Društvo za inženjering, građevinarstvo i trgovinu „Lipa“ sa Cetinja duguje 635.353 eura, a „Eksport-Import Čelebić“ nepunih 630 hiljada eura. Lokalni javni emiter Berane duguje 600 hiljada eura, a Inteliz Mont iz Podgorice 582 hiljade eura. RTV Nikšić ima dugovanja od oko 520 hiljada eura, a Montenegro Premijer 518.571 euro. Autsorsing partners duguje 509 hiljada eura, a nešto preko preko 506 hiljada duguje kompanija Autsorsing. Oko pola miliona eura duguju i dva fizička lica. RTV Pljevlja duguje nešto preko 485 hiljada, a oko tog iznosa duguju i jedno fizičko lice, te AD „Brskovo“. Oko 450 hiljada eura duguje i Epsturs iz Budve, a RTV Cetinje 421.783 eura.

Mostogradnja Podgorica duguje 409 hiljada, a dug iznad 400.000 eura ima i Astek Budva. Port of Adrija duguje 397.603 eura, Notorno Podgorica 386 hiljada, a FK Sutjeska iz Nikšića 367.842 eura. Preko 350 hiljada eura duguju preduzeća Premijer Montenegro i „Turdag Japi“. „Žunjić kompani“ ima dugovanja od oko 338 hiljada eura, a oko 313 hiljada imaju Transpetrol i bolnica Kodra.

Na listi i građevinska kompanija i Dom u Risnu

Dugovanja prema državi ima i Javna ustavnova Dom starih u Risnu, koja duguje 310.217 eura. Potraživanja ispod 300 hiljada eura ima i DOO Sportski centar Ada iz Pljevalja, tačnije 295.802 eura. Kompaniji je ukinuto rešenje o reprogramu poreskog duga. Agencija za izgradnju i razvoj Ulcinja duguje 292.940 eura, koja je imala dva reprograma duga, ali je njen dug na kraju preuzela matična Opština Ulcinj.