Foto: Pixabay –

Čak 70 odsto struje u Srbiji dobija se od uglja. Međutim, Srbija se obavezala da se ove sirovine odrekne – i to u kratkom vremenskom roku, piše Dojče vele.

Na hiljade tona lignita ili smeđeg uglja svakodnevno se crpi iz otvorenih ugljenokopa, a potom sagoreva u termoelektranama Srbije. Čak 70 odsto struje proizvodi se od ove sirovine, a preostalih 30 odsto najviše u hidroelektranama, dok su solarne elektrane i vetroparkovi tek neznatno zastupljeni, piše Dojče vele.

Dok druge zemlje brže preduzimaju mere u borbi protiv efekata staklene bašte, Srbija je zaglavljena u korišćenju uglja, smatra profesorka Anđelka Mihajlov.

„EU je donela tzv. zeleni dogovor da do 2050. postane klimatski neutralna – da nema emisije gasova sa efektom staklene bašte, nema uglja do 2050. godine. Danom pristupanja EU, stičemo obaveze da tako postupamo. Ako ne postupamo, svaki dan nam stiže kazna“, ističe profesorka Mihajlov.

Kako navodi Dojče vele, zeleni dogovor je samo jedan među brojnim dokumentima. Prošle godine Srbija je usvojila NDC (Nacionalno utvrđeni doprinos) za period od 2021. -2030. godine. Prema tom dokumentu, Srbija ambiciozno planira smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 13.2 odsto u odnosu na 2010. O tome je obavestila Sekretarijat Okvirne Konvencije UN o klimatskim promenama, koji je pozvao sve zemlje OEBSa, u koje spada i Srbija, da do 2030. izbace korišćenje uglja. Neke zemlje za to imaju rok do 2040. godine.

Međutim, Srbija još uvek nije usvojila brojne strategije, objašnjava profesorka Mihajlov i pribojava se da u toj trci s vremenom ide presporo, navodi Dojče vele.

Iako je promena strukture ka niskougljeničnim tehnologijama u Srbiji tek na početku, Vlada Srbije ipak ima velike ambicije, kažu u nadležnom Ministarstvu energetike i rudarstva.

Planiranje tek počinje

„Startna pozicija većine zemalja u regionu je znatno teža nego u većini zemalja članica EU, zbog visokog udela uglja u prozvodnji električne energije, pa će troškovi dekarbonizacije biti srazmerno veći. To znači da će u Srbiji i u drugim zemljama regiona, biti neophodna srazmerna podrška međunarodnih partnera, kao i investicije u obnovljive izvore energije. EU je za tu svrhu izdvojila 100 milijardi evra”, kažu u Ministarstvu i podsećaju da je Srbija uz Poljsku najzavisnija zemlja od uglja u Evropi i da pri zameni ovog baznog energenta zelenom energijom, mora da se vodi računa da se ne ugrozi stabilnost snabdevanja, piše Dojče vele.

U Ministarstvu najavljuju i usvajanje plana prioritetnih investicija u energetici, koji obuhvata investicije oko 15 milijardi evra u narednim godinama. Na listi su ključni projekti u svim oblastima resora, proizvodni kapaciteti i prenosna mreža, gas i nafta. Tim dokumentom biće preciziran i jasni vremenski plan koje projekte treba realizovati do 2030. a koji su deo dugoročnih planova.

Potencijal energije Sunca

Priznaju međutim, da Srbija ne koristi sve svoje potencijale iz obnovljivih izvora energije. Samo za solarne elektrane, kažu da su potencijali Srbije sa 280 sunčanih dana veći i od Nemačke, navodi Dojče vele.

Prenosna mreža je jedna od nephodnijih stvari za proizvodnju struje kroz solarne elektrane, smatra Radisav Dimić koji se bavi solarnom energijom u Srbiji od 2010. Svojim instalacijama solarnih panela pokrio je na desetine solarnih elektrana i veliki broj domaćinstava. Međutim, sve je to, kaže Radisav, premalo. A bilo bi veoma značajno u dekarbonizaciji Srbije, piše Dojče vele.

„Nije lako ovde, tek se krenulo sa solarnom energijom. Za veća postrojenja su nam potrebne prvo stabilne trase, koje će tu struju od istoka do zapada, severa i juga da prenose, to bi trebalo da se stabilizuje, jer elektrane moraju da imaju bezbedni protok“, kaže sagovornik.

„Nije planirano ni realno da se proizvodnja struje iz uglja obustavi“

Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana smatra da obnovljivi izvori energije ne mogu biti kontinuiran izvor za proizvodnju električne energije u dovoljnim količinama, piše Dojče vele.

„Srbija još nije donela odluku hoće li ulaziti u izgradnju nuklearne elektrane na svojoj teritoriji ili eventualno ući u partnerski odnos sa nekom od susednih zemalja koje grade nuklearke. Izgradnja hidroelektrana koje se planiraju, poput Reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i HE Đerdap 3 povećaće bilans zelene energije u energetskom miksu Srbije, ali to i dalje ne znači da će moći da se zatvore termoelektrane na ugalj. Mislim da je najbolje rešenje da se u taj proces ide postupno, tako da se stare TE kozerviraju kao rezervni kapacitet, kao što je uradila Nemačka, na primer“, objašnjava Putniković.

U EPS-u, glavnom proizvođaču struje u Srbiji odgovaraju na sličan način. Navode da „nije planirano, ni realno da se proizvodnja električne energije iz uglja potpuno obustavi, nego da se postepeno smanjuje“.