Foto: Pixabay –

Evropska komisija je usvojila Izveštaj o tržištu ugljenika, koji uključuje analizu funkcionisanja Sistema za trgovanje emisijama Evropske unije (EU ETS) 2022. i u prvih šest meseci ove godine. Emisije iz sektora energetike i industrije su smanjene 37,3 odsto s nivoa iz 2005. godine.

Svrha EU ETS-a je da ograniči emisije gasova sa efektom staklene bašte. Preko tog mehanizma se utvrđuju cene koje plaćaju emiteri iz energetskog sektora, industrije i vazduhoplovstva.

Ovi sektori su izvor 36 odsto svih emisija u EU. Jedna kupljena dozvola, emisiona jedinica, omogućava ispuštanje jedne tone ekvivalenta ugljen-dioksida. Broj dozvola se svake godine smanjuje radi ispunjavanja klimatskih ciljeva EU.

EU ETS je zaslužan što su se emisije iz sektora energetike i industrije za smanjile 37,3 odsto s nivoa zabeleženog 2005. godine, piše u izveštaju Evropske komisije. Pandemija, a zatim i energetska kriza, privremeno su usporili nastojanja da se emisije umanje.

U sektoru vazduhoplovstva, emisije su krenule u uspon posle drastičnog pada 2020. godine

Naime, emisije iz proizvodnje električne energije i teške industrije su se 2022. smanjile tek neznatno, usled povećanog korišćenja uglja za proizvodnju električne i toplotne energije, zarad bezbednosti snabdevanja. Drugi faktori su bili skok cena prirodnog gasa i slabljenje industrijske proizvodnje zbog porasta troškova na ime energenata. U sektoru vazduhoplovstva, emisije su nakon ogromnog smanjenja 2020, do kojeg je došlo zbog pandemije, ponovo skočile.

Uprkos privremenim poremećajima, EU ETS je prošle godine funkcionisao efikasno, ocenili su u Evropskoj komisiji. Emisije iz elektrana i teške industrije ostale su sedam odsto ispod nivoa pre pandemije 2019. godine. Aukcije dozvola su se odvijale po planu. Kratkotrajno opadanje zabeleženo je samo početkom ruskog napada na Ukarajinu. Prikupljeno je gotovo 39 milijardi evra prihoda od aukcija, što je ukupnu sumu iz sistema EU ETS podiglo na 152 milijarde evra.

Prihodi od aukcija se koriste za klimatsku akciju

Države članice su 2022. u proseku 76 procenata svojih prihoda iz EU ETS-a usmerile u klimatsku akciju i energetsku tranziciju, uključujući mere za ublažavanje energetske krize i pomoć građanima i preduzećima.

Pored toga, Fond za modernizaciju je doprineo unapređenju sektora energetike u svim državama članicama koje ga koriste. Inovacioni fond je usmerio dve milijarde evra u nove projekte u oblasti energetike i transformacije industrije. Oba mehanizma se finansiraju prodajom dozvola.

I ostale komponente EU ETS-a su 2022. funkcionisale kako treba, pokazuje izveštaj. Mehanizam rezerve za stabilnost tržišta (MSR) je nastavio da uklanja viškove dozvola iz aukcija, a 2023. je počeo da poništava ove sertifikate. „Pravila nadzora tržišta obezbeđuju da tržište ugljenika u EU funkcioniše glatko, a okvir za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija garantuje ekološku kredibilnost EU ETS-a“, stoji u saopštenju Evropske komisije.

EU ETS će biti proširen na sektor vodnog i drumskog saobraćaja, građevinarstvo i industrijske grane s niskim emisijama

Sistem za trgovanje emisijama će sledeće godine obuhvatiti i vodni saobraćaj. EU je odlučila da 2027. godine uvede takozvani ETS 2, za građevinarstvo, drumski saobraćaj i industrijske grane s niskim emisijama.

S planiranim proširenjem, ukupno će tri četvrtine emisija biti u sistemu kontrole. Cilj za 2030. za smanjenje godišnjih emisija gasova s efektom staklene bašte u okviru EU ETS-a, sa nivoa izmerenog 2005. godine, kada je taj mehanizam uveden, povećan je u aprilu sa 43 odsto na čak 62 procenta.