Svemu sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu Eparhije mileševske

Draga braćo i sestre, počelo je vreme Božićnog posta. Tim povodom vam se obraćam, i stojeći u molitvi i blagosiljajući vaš pobožni trud, želim da podelim sa vama nekoliko misli, i to kao odgovor na pitanja koja mnogi postavljaju. Važna su to pitanja, i zato ih sada stavljam pred sve nas, a to je: zašto se pre slavljenja Božića, tog radosnog, velikog praznika posti i zašto tako dugo. Kratko bih odgovorio.

Pre Božića se posti da bismo bolje primetili da na Božić slavimo veliki događaj a to je – ulazak u istoriju Gospoda našeg Isusa Hrista. Sam Bog je došao da živi sa nama u našim uslovima života. I živeo je našim životom od početka. Na Božić slavimo Njegovo rođenje. Hristos je naš Učitelj i naš Vođa koji nam je prokrčio put kroz sva naša životna bespuća i tesnace. Sa Njime smo postali jači od svake bolesti, od greha i od smrti… Hristos je jasno kazao: Ja dođoh da imaju život, i da ga imaju u izobilju ( Jn. 10,10). Ove Hristove reči treba shvatiti kao „program“ Njegovog dolaska i Njegovog stalnog boravljenja sa nama kroz čitavu istoriju. Sa Njegovim dolaskom i življenjem među nama život je postao nezaustavljiv. Ne može ga prekinuti ni bolest ni smrt. Ali može da ga upropasti greh i otpadništvo od Boga. Zato je neophodno da učvršćujemo svoju svest o Bogu, Njegovoj bliskosti, ljubavi, o Njegovoj moći koju je jasno pokazao i pokazuje dalje u stvarnosti našeg života. Što jače sećanje na Hrista, – to i veća naša sigurnost u ovome životu i u večnosti.

Na žalost, događa se često da ljudi slave velike događaje površno ne unoseći se u njihov smisao i značaj. Takav odnos imaju i prema Božiću pa zbog toga, ne dobijaju od slavljenja Božića duhovni plod. Da bismo što više imali „koristi“ od Božića, da bi događaj postao i uvek bio deo našeg života, Crkva Hristova, koja mudro rukovodi našim životom, i sve čini za naše spasenje, iz tih razloga je odredila da se dugo posti pred Božić. U ovo vreme Božićnog posta mi obnavljamo i učvršćujemo svoje viđenje Hrista, a to činimo naročito molitvom, živim obraćanjem Njemu, postom i pričešćem Njime u Svetoj Evharistiji.

Draga braćo i sestre, u svome promišljanju o svima nama Crkva je odredila da se baš na početku Božićnog posta slavi spomen na Svetog apostola Mateja, učenika i apostola Hristovog koji je kao očevidac svega što je Gospod govorio i činio, napisao i prvu knjigu o Njemu. To je Sveto Jevanđelje od Mateja. I samo ime Matej, koje na srpskom znači Božidar, samo po sebi mnogo govori, a reč Jevanđelje na srpskom znači dobra i radosna vest. Ovo jevanđelje kao i ostala tri, koja takođe opisuju reči i dela Hristova, raspoloživa su nam i na srpskom jeziku. Ja pozivam sebe i vas, da ga, tokom Božićnjeg posta intenzivnije čitamo, te da tako obnovimo i osiguramo u svom pamćenju Lik Hristov, pa i da ispunimo poziv Apostola Pavla da Hrista uobličimo u sebi. Ovo je zaista veliki zadatak, i pored velikog truda on zahteva i puno vremena.

Sve ovo što rekosmo, uvereni smo, dobija još više smisla i značaja, i još više postaje nam potrebno u ovo vreme pandemije zlog virusa korone i drugih bolesti i slabosti ljudskih, straha i neizvesnosti pred životom, zbunjenosti, i odmetništva od Boga koje se javlja kod mnogih u raznim oblicima, jer znamo da iz poremećenosti ljudskih odnosa sa Bogom dolazi svako zlo u ljudskom biću i životu. Događaj Božića i post pre njega podsećaju nas da je Hristos i sada prisutan i da je On Gospod naš i Gospod istorije, koji je jači od bolesti, od greha i od smrti.

Glavni nam je cilj da u ovo vreme posta postanemo bliskiji sa Hristom, koji će nas naučiti da cenimo život i zdravlje kao Božije darove, i da, pored onih ljudskih stručnih medicinskih mera, kojih se držimo, naročito Njemu, Hristu Bogu, vrhovnom lekaru, se obraćamo, da od Njega molimo i Njemu zahvaljujemo, da On sačuva darove koje smo od Njega dobili.

Draga braćo i sestre, neka je blagosloven tok Božićnog posta i sećanje na Hristovog Apostola i Jevanđelista Mateja.

Episkop mileševski
ATANASIJE