Zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar poručio je da je, među šest ekonomija Zapadnog Balkana, Bosna i Hercegovina na začelju i da ima najviši stepen korupcije u Evropi, te da su od nje samo gori Belorusija i Azerbejdžan.

„Ako pogledate šta se dešavalo u bivšoj Jugoslaviji, od sedam država, dve su članice Evropske unije, četiri su članice NATO-a, i većina njih je ostvarila značajan ekonomski napredak. Od šest zemalja Zapadnog Balkana, koje nisu članice EU, njih četiri ostvaruju napredak prema članstvu u EU, a u svemu tome, Bosna i Hercegovina je na začelju”, rekao je Eskobar u intervjuu za Si-En-En, navodeći da se mora razumeti kontekst kako bi se shvatila kriza u BiH, prenosi Tanjug.

Govoreći o situaciji u toj zemlji, Eskobar navodi da je iseljavanje mladog stanovništva iz BiH deset puta veće nego što je to slučaj u Srbiji, neefikasna je u privlačenju direktnih stranih investicija, a javni sektor, prema njegovim riječima, čini 70 odsto od cjelokupne ekonomije.

„Sve to je posledica duboko ukorjenjene korupcije”, poručio je Eskobar.

Kako je dodao, ljudi se ne iseljavaju zbog toga što ne žele da žive u multietničkoj državi, već zbog toga što se ne mogu da se zaposle bez korupcije.

„To je kontekst aktuelne krize”, rekao je Eskobar.

Napominje i da postoje pretnje po Dejtonski mirovni sporazum, i da većina njih, kako tvrdi, dolazi od člana Predsedništva BiH i predsednika SNSD-a Milorada Dodika.

Eskobar je upozorio i da će čitav region ispaštati ako ne uspiju napori za rješavanje krize u BiH.

Dodaje i da SAD sarađuju sa EU kako bi zapadnobalkanske zemlje imale perspektivu članstva u Uniji, a napredak Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije je istakao kao primer zemalja koje uspevaju u tome.

Kako navodi, SAD i EU imaju dva cilja. Prvi je, prema njegovim rečima, da onemoguće Dodikove napade na državne institucije.

Kao drugi cilj je istakao vraćanje političkih predstavnika Srba u državne institucije.

Kako je kazao, izmjenama Izbornog zakona i delimičnim ustavnim promjenama želi se postići funkcionalnija država.

Govoreći o insistiranju Njemačke da se moraju sankcionisati oni koji ugrožavaju stabilnost Bosne i Hercegovine, naveo je da bi pored sankcija trebalo razmisliti i o finansijskim mjerama protiv onih koji rade protiv Dejtona.