Foto: Pixabay –

Odluka Evropske unije da odloži uvođenje novog sistema naplate emisija ugljenika (ETS2) mogla bi da utiče na smanjenje inflacije u narednim godinama i ponovo otvori pitanje daljeg snižavanja kamatnih stopa u eurozoni.

ETS2 je zamišljen kao dio Zelenog plana EU i trebalo je da od 2027. uvede dodatne troškove za zagađivače, uključujući kompanije iz sektora saobraćaja i grijanja zgrada, čime bi se indirektno povećale cijene goriva i energije za građane, prenosi Bloomberg.

Međutim, kako bi se ublažio ekonomski udar zelene tranzicije, evropske vlade i poslanici žele da odlože primjenu sistema. To bi značilo da će cijene za potrošače rasti sporije nego što je prvobitno planirano. Ova odluka mogla bi dovesti do toga da inflacija u 2027. godini ponovo padne ispod cilja Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto, čime bi se otvorila vrata za novo popuštanje monetarne politike.

„Ako ETS2 ne stupi na snagu 2027. godine, pad inflacije bi mogao biti još izraženiji, što bi predstavljalo argument za novo smanjenje kamata“, izjavio je Rune Johansen, ekonomista Danske banke, dodajući da bi se dio zvaničnika ECB i dalje protivio tom potezu.

Prema najnovijoj projekciji ECB-a, inflacija bi trebalo da iznosi 1,7% u 2026. i 1,9% u 2027. godini. Analitičari Bloomberg Economicsa procjenjuju da bi ETS2 sam po sebi dodao najmanje 0,2 procentna poena inflaciji 2027. godine, što znači da bi bez njega rast cijena bio još sporiji.

Ekonomisti JPMorgana smatraju da će se efekat ETS2, koji je prvobitno bio koncentrisan u 2027. godini, sada vjerovatno „rastegnuti“ i djelimično prenijeti na 2028, čime bi se inflatorni pritisak dodatno ublažio.

Odlaganje sistema ETS2 dodatno komplikuje posao za ECB, koja se već suočava s neizvjesnostima poput Trampovih tarifa, rata u Ukrajini, i sada sve vidljivijim padom političke volje za sprovođenje Zelenog plana.

Iako je EU formalno i dalje posvećena cilju smanjenja emisija do 2040. godine, mnoge vlade sada prioritet daju ekonomskom rastu i jačanju odbrambenih kapaciteta, strahujući da bi viši troškovi energije mogli izazvati nezadovoljstvo birača.

Predsjednica ECB-a Kristin Lagard nedavno je pokušala da umiri tržišta, rekavši da bi sistem ETS2 i dalje mogao da počne sa primjenom 2027. godine, ali postepeno. Ipak, Evropski savjet i Evropski parlament sada zvanično traže odlaganje, o čemu će se u narednim nedjeljama pregovarati sa Evropskom komisijom.

Neki kreatori politika, poput Gediminasa Šimkusa iz Litvanije, ranije su upozoravali da cilj povratka inflacije na dva odsto u roku od dvije godine u velikoj mjeri zavisi od ETS2, pa bi svako kašnjenje moglo dodatno usporiti rast cijena.

Analitičari ipak smatraju da samo odlaganje ETS2 neće automatski dovesti do promjene politike ECB-a – osim ako se istovremeno ne pogoršaju i drugi makroekonomski pokazatelji.