Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su danas EU da preispita obim finansijske pomoći koju pruža Srbiji, ako ona nastavi da podržava antidemokratske režime.

Istovremeno Evropsku komisiju pozivaju da obezbjedi da svi Unijini rashodi budu potpuno u skladu sa strateškim ciljevima i interesima EU.

U izveštaju koji je usvojio Spoljnopolitički odbor Parlamenta (AFET) evroposlanici su naveli da pristupni pregovori EU sa Srbijom treba da napreduju samo ako se ta zemlje uskladi sa sankcijama EU Rusiji i ako Srbija napravi značajan napredak u reformama koje se tiču EU.

Evroposlanici su naveli da pristupni proces Srbije treba da bude određen napretkom u vladavini prava i osnovnih prava, funkcionisanjem demokratskih institucija, posvećenošću dijeljenju evropskih prava i vrijednosti i normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Kako se navodi u saopštenju Evropskog parlamenta, u tom kontekstu evroposlanici ističu značaj usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU (CFSP), posebno u vezi agresije Rusije na Ukrajinu.

Evroposlanici su naveli da se od Izvještaja Evropske komisije o Srbiji iz 2020. ocjene o stanju u 33 pregovaračka poglavlja nisu popravile i da u Izvještaju za 2022. ni u jednom poglavlju nije ostvaren „dobar napredak“.

U izvještaju se podseća da je EU glavni politički i ekonomski partner i najveći donator Srbije i izražava zabrinutost zbog nedavnog pada podrške članstvu Srbije u EU u javnosti.

Ocjenjuje se da je to posledica dugogodišnje anti-EU/proruske političke retorike koja je široko rasprostranjena zbog medija kontrolisanih od strane vlade, kao i vladinih zvaničnika, ali i zbog neuspjeha zvaničnika da se suoče i pomire sa prošlošću Srbije.

U izvještaju se pohvaljuju mere koje je Srbija preduzela da ojača nezavisnost pravosuđa i poveća transparentnost i efikasnost institucija vladavine prava.

Ukazuje se i na dobru saradnju EU sa Srbijom na planu upravljanja neregularnim migracijama.

U borbi protiv korupcije evroposlanici vide napredak ali ukazuju da su potrebni vidljiviji napori i politička volja da se postignu značajniji rezultati, posebno kod teškog i organizovanog kriminala.

Kada je reč o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, to je prioritet i preduslov za pristupanje i Srbije i Kosova EU i evroposlanici pozivaju obje strane da pokažu liderstvo i budu spremne za neophodne odluke koje vode napretku.

Oni traže od Srbije i Kosova da se angažuju u dijalogu u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum zasnovan na principu uzajamnog priznavanja u skladu sa međunarodnim pravom i bez odlaganja.

Izvestilac za Srbiju Vladmir Bilčik rekao je da izveštaj sadrži niz kritika i istovremeno podržava put Srbije u EU na koji su se njeni lideri obavezali posle izbora 2022.

„Da bi napredovala, Srbija mora da se uskladi sa EU u spoljnim odnosima, nastavi reforme i normalizuje odnose sa Prištinom, Ako Beograd to postigne, biće to zajednički evropski uspjeh“, istakao je Bilčik.

O izvještaju će Evropski parlament glasati na plenarnoj sednici u maju.

Evroposlanici pohvalili Kosovo i pozvali pet zemalja EU da ga priznaju

Poslanici Evropskog parlamenta pohvalili su danas dostignuća Kosova u demokratizaciji, pozvali pet zemalja EU koje ga još nisu priznale da to što pre učine, a sve članice da pripreme mišljenje o aplikaciji Kosova za članstvo u EU.

U izvještaju koji je danas usvojen u Odboru za spoljne poslove (AFET) Evropskog parlamenta, ukazuje se da će tempo procesa pristupanja Kosova EU zavisiti od napretka u oblasti vladavine prava i osnovnih prava i normalizacije odnosa sa Srbijom.

Poslanici su izrazili žaljenje zbog činjenice da su inicijative za uključivanje srpske zajednice u političke, društvene i ekonomske strukture Kosova i dalje veoma ograničene i pozvali vladu Kosova i predstavnike kosovskih Srba da se obavežu na istinski dijalog kako bi se ojačalo međusobno povjerenje.

Kosovo se pohvaljuje za napredak u sprovođenju evropskih reformi, a EU poziva da bez daljeg odlaganja pripremi mišljenje o osnovanosti aplikacije Kosova za članstvo u EU.

U izvještaju se takođe pohvaljuju dostignuća Kosova u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i upravljanja migracijama i pozdravlja stalno usklađivanje Kosova sa spoljnom i bezbjednosnom politikom EU, a posebno oštra osuda agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine.

U izvještaju se pozdravljaju izjave o podršci kosovskoj aplikaciji za članstvo u EU od strane predstavnika vlada deset zemalja EU, kao i dugo očekivani sporazum o liberalizaciji viznog režima za građane Kosova.

Zemlje članice EU koje još nisu priznale Kosovo kao suverenu državu, Španija, Slovačka, Kipar, Rumunija i Grčka pozivaju se da to učine bez daljeg odlaganja. Nezavisnost Republike Kosovo je nepovratna, naveli su evroposlanici, dodajući da će tempo procesa pristupanja zavisiti od napretka u oblasti vladavine prava i osnovnih prava i normalizacije odnosa sa Srbijom.

U izveštaju se izražava žaljenje zbog činjenice da su inicijative za uključivanje srpske zajednice u političke, društvene i ekonomske strukture Kosova i dalje veoma ograničene i poziva vladu Kosova i predstavnici kosovskih Srba da se obavežu na istinski dijalog kako bi se ojačalo međusobno poverenje.

Evroposlanici izražavaju zabrinutost zbog kosovskog pravosuđa koje je i dalje neefikasno i podložno neopravdanom mešanju i ohrabruju kosovske vlasti da efikasnije primenjuju postojeće instrumente radi zaštite nezavisnosti, efikasnosti i integriteta pravosudnog sistema.

Takođe su pozvali vladu da pojača saradnju sa civilnim društvom u donošenju odluka, kao i da preduzme odgovarajuće mjere da spreči kažnjavanje novinara i aktivista jer se bave pitanjima od javnog interesa.

Izvestiteljka za Kosovo Viola fon Kramon Taubadel izrazila je zadovoljstvo što će Kosovo posle dugog čekanja dobiti bezvizni režim od 1. januara.

Takođe je rekla da se Kosovo u ključnim trenucima pokazalo kao pouzdan partner i da je načinilo značajan napredak u borbi protiv korupcije, ali da su potrebni dodatni napori.

„Nadam se da Ohridski sporazum i implementacija svih prethodnih sporazuma u dijalogu Srbija-Kosovo biti korisni za Kosovo i doprineti normalizaciji odnosa sa Srbijima“, rekla je izvestiteljka.

Izvještaj je usvojen sa 44 glasa za, osam protiv i tri uzdržana.

O izvještaju će se glasati na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta u maju.