Evropska komisija pozvala je članice EU da postepeno ukidaju subvencije koje su davale građanima i privredi kako bi lakše podneli visoke cene energije izazvane energetskom krizom. Komisija je, takođe, ponovila da je najbolje rešenje za energetsku krizu smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.

Poziv za postepeno ukidanje mera energetske podrške deo je smernica Evropske komisije za vođenje fiskalne politike za sledeću godinu. U okviru smernica Komisija je najavila i da će do kraja godine ukinuti odluku o privremenom odstupanju od budžetskih pravila EU, koje je uvedeno pre tri godine zbog pandemije korona virusa.

Neto trošak mera energetske podrške u 2022. je bio 1,2 odsto BDP-a EU

Komisija je saopštila da je pozvala države članice da izveštavaju o svojim planiranim merama energetske podrške, uključujući njihov uticaj na budžet, kao i o planovima za postepeno ukidanje.

Prošlogodišnji neto troškovi za ove subvencije, prema računici Komisije iz poslednjeg kvartala prošle godine, iznosili su 1,2 odsto BDP-a EU. Projekcije govore da će rashodi smanjiti na 0,9 odsto BDP-a u 2023, ali za to je potrebno ukidanje većine mera energetske podrške.

U nekim zemljama postupno ukidanje je već u toku, dok su druge važenje subvencija produžile ili uvele nove mere, naglasila je Komisija.

Podaci organizacije Bruegel pokazuju da je trošak zemalja EU za subvencije od septembra 2021. dostigao 768 milijardi evra.

Zemlje EU bi prvo trebalo da ukinu najmanje ciljane mere

Komisija upozorava članice da bi trebalo da budu pažljive prilikom ukidanja podsticaja i da prvo ukinu one koji su najmanje ciljani.

Podaci govore da više od 70 odsto novca datog na ime energetske pomoći u 2022. nije otišlo firmama i domaćinstvima koje su bile najviše pogođene energetskom krizom, navela je Komisija.

Štaviše, dve trećine te pomoći su uticale da cenovni signal ne bude verodostojan i tako je smanjena motivacija potrošača da ograniče potrošnju i povećaju energetsku efikasnost.

Najbolji lek za energetsku krizu, ponovila je Komisija, je smanjenje zavisnosti od uvoznih fosilnih goriva, ulaganje u energetsku efikasnost, diversifikacija snabdevanja energijom i ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije.

Dombrovskis: Vreme je za jačanje fokusa EU na budući rast i održivost duga

Evropski komesar za privredu Paolo Đentiloni rekao je da je odstupanje od budžetskih pravila bila prava odluka, ali vlade bi sada trebalo da sprovode opreznu fiskalnu politiku, štite javne investicije i postepeno ukidaju mere energetske podrške, počevši od onih najmanje ciljanih.

Prema rečima Valdisa Dombrovskisa, izvršnog potpredsednika Evropske komisije, vreme je da se ojača fokus EU na budući rast i održivost duga.

EU bi trebalo da počne da postepeno ukida značajnu podršku, koja je građanima i preduzećima bila potrebna da se izbore sa prošlogodišnjim skokom cena energije, počevši od najmanje ciljanih mera, naglasio je on.